Tanja Bošković, jedna od najcenjenijih glumica naše kinematografije i pozorišta, poznata je po svojoj iskrenosti i doslednosti kada je reč o umetnosti i tradicionalnim vrednostima. NJene izjave često izazivaju pažnju, jer se ne ustručava da kritikuje savremene trendove i kulturu koja sve više dominira društvom.
Gostujući u podkastu "Niška kafa" na Banker radiju, Boškovićeva je otvoreno govorila o promenama u glumačkoj profesiji, ističući razlike između njene generacije i današnjih mladih glumaca. Pored toga, dotakla se i teme starenja, otkrivajući svoj pogled na godine, prolaznost i vrednosti koje su joj u životu najvažnije.
Ona se osvrnula na konstataciju voditelja da je u svojoj karijeri uspevala u isto vreme da glumi i u pozorištu i na filmovima i na televiziji.
Foto: N.Skenderija
- To je bio deo mog života. Tako se tada radilo. Sećam se borbe sa upravnicima pozorišta kada treba da idem da snimam film. Kažu mi: "Može, ali ti imaš predstave tog i tog datuma." Ja letim kao luda, vozim se autom, znači odradim probu, pa sednem u auto i idem u Sarajevo na snimanje, pa sednem opet u auto da se vratim za sutrašnju probu. To nisu bili fantastični putevi kao što su danas, kada su bolji nego u to vreme. Onda idem za Rijeku, pa za Zagreb, pa se vraćam iz Zagreba. Pogibija je bila. A sad mlade glumce puštaju. Kažu: "Nema veze, idi." Upravnici ih puste i onda se ne igraju predstave u matičnom pozorištu. To nije lepo. To prosto nije lepo.
Pročitajte još
Svesna je da glumci nemaju velike plate koje mogu da ih izdržavaju, posebno ako imaju porodice, nego da moraju da snimaju filmove i serije.
- Ja ništa nisam morala jer mi ništa nije trebalo. Nismo morali da budemo bogati. Mi smo smeli da budemo sasvim siromašni - smatra Tanja Bošković.
Ne plaši se starenja
Tanja se tom prilikom osvrnula i na to kako se oseća povodom starenja.
- Ne interesujem se onim što me zaista ne zanima. Uopšte se ne zanima. Ja ne čitam dnevne novine. Ja pevam i Bogu se molim. Nemam problem sa time što starim. Kažu mi: "Stariš," a ja kažem: "Pa šta?" Kažu mi: "Imaš bore," ja kažem: "Je li? Ne vidim." Bog ti ipak ne da da vidiš svaki detalj na svom licu. Šta me briga? Bore me uopšte ne zanimaju. Kada me pitaju: "Da li si radila nešto na sebi?" ja kažem: "Radila sam na tome da se oslobodim stresa i budalaština."
Briga je, prema njenim rečima, nedostatak vere, a teške situacije prevazilazi upravo uz veru.
- Ako se brinete, to znači da ne verujete u Boga. Ovako se prepustite Gospodu i mirni ste. Bilo je teških situacija, pa smo preživeli. Eto, preživeli smo i bombardovanje. Možda sam se bojala, ali od lude glave nisam se ni bojala. Da li mi je Gospod dao život? Jeste. Da li je došlo vreme za umiranje? Pa dobro. Opet, Gospodu u naručje idem. Onda se zapitam a zašto ja? Da li sam učinila neko zlo nekome? Ako i jesam, kajem se - rekla je Tanja Bošković za podkast Niška kafa koji u celosti možete da poslušate u nastavku.
(SD)
BONUS VIDEO:
