Specifičnost je u tome što je ovo pomeranje u odnosu na prethodne godine najranije, a 26. oktobra sat je pomeren poslednji put pre 11 godina.
Zimsko računanje vremena je fiksno i počinje poslednje nedelje u oktobru, datumi se menjaju jer poslednja nedelja oktobra ne pada svake godine u isti dan. Prošle godine je to bilo 27. oktobra, 2023. 29. oktobra…
Kako dani postaju sve kraći, a zalasci sunca sve raniji, znamo šta dolazi. Nešto što se ponavlja svake godine i redovno zbuni bar jednog člana porodice – onog koji prerano ustane ili zakasni na posao. Da, pogodili ste: ponovo je vreme za legendarno pomeranje sata. Neko ga proklinje, neko ga koristi kao izgovor za dodatni sat sna, ali jedno je sigurno – niko ne ostaje ravnodušan.
Ideja pomeranja sata potiče iz prošlih vremena, kada se verovalo da će „više svetla uveče” značiti i manju potrošnju energije. Na papiru genijalno, ali u praksi, u doba kada smo ionako online 24/7, taj razlog zvuči zastarelo. Štaviše, brojna istraživanja pokazala su da promena sata remeti biološke ritmove, povećava broj saobraćajnih nesreća, pa čak i rizik od srčanih udara. Evropska unija je još 2019. predložila ukidanje pomeranja kazaljki, ali dogovor o tome da li ćemo svi ostati na letnjem ili zimskom vremenu nikada nije postignut. Rezultat? I dalje pomeramo satove napred–nazad svake godine.
U nedelju, 26. oktobra 2025. u 3:00 ujutru, sat ćemo pomeriti jedan sat unazad, na 2:00.
Pročitajte još
Šta to znači u praksi? Dodatni sat sna i prividno mirnije jutro, bar dok ne shvatimo da dani postaju sve kraći. Digitalni uređaji (telefoni, računari, pametni satovi) uradiće to automatski, ali ne zaboravite na analogne zidne satove.
Pitanje koje se svake godine postavlja: da li je ovo uopšte potrebno?
Većina Evropljana želi kraj pomeranja sata, ali politički dogovor i dalje izostaje.
Kako olakšati prelazak?
Iako je reč o „samo” jednom satu, telo to oseti. Lekari savetuju da se pripremite nekoliko dana unapred:
Nemojte ostajati dugo budni iako imate „sat viška”, pokušajte da zadržite sličnu rutinu spavanja.
Izađite na jutarnje svetlo što ranije, jer jutarnje sunce pomaže resetovanju biološkog sata.
Fizička aktivnost, lagana vežba tokom dana ubrzava prilagođavanje.
Izbegavajte tešku hranu i kasni kofein, da ne poremetite san.
Postepeno prilagođavanje, ako ste osetljiviji, nekoliko dana ranije možete ići u krevet i ustajati 10–15 minuta kasnije, pa će prelazak biti lakši.
Zimsko računanje vremena nije samo sezonska zanimljivost, već ostatak prošlog veka koji se, uprkos svemu, zadržao. Dok čekamo da ga se konačno odreknemo, iskoristimo jedinu stvar koju nam sigurno donosi: sat vremena više sna, bez imalo griže savesti.
BONUS VIDEO
