Jovo Maksić je veliki glumac koji je još jednom, ulogom u seriji "Tvrđava" pokazao svoj ogroman talenat. O životu u bivšoj Jugoslaviji, ratu, bežanju iz Knina, životu u Beogradu i Srbiji govorio je u novoj epizodi Agape.
"Ja imam utisak kao da smo Boga isterali iz grada, dok na selu je to drugačije....", priča Jovo o osećanju koji dobije svaki put kada se rodi u rodni kraj, u selo gde je sve podređeno borbi za život.
Foto: ATA images/A. Ahel
- Kad sam došao u Beograd na glumu, bilo je to više u fazonu daj da probam. U krajnjem slučaju biću u Beogradu i lepo ću se provesti, jer me možda sutra ionako neće biti - kaže Jovo koji je preživljavao rat u svom rodnom kraju.
Na pitanje kako mu je bilo u koloni koja je 1995. godine došla u Beograd i u kojoj je proveo 12 dana putujući od Knina do Srbije, Jovo ovako kaže:
Pročitajte još
- Vrlo čudan. Sve se vrlo brzo izdešavalo. Kad mi sada sedimo ovde i pričamo o tome i svi će reći "Sve je to moglo da se nasluti, da se vidi..:" Jeste, ali nisi ti mogao da živiš dole i da veruješ da će se to desiti, jer onda ne bi imalo smisla. Jer čovek uvek pronalazi način da se izbori sa teškim situacijama.
Foto: ATA images/A. Ahel
- Kad se to desilo mi smo mislili to je kraj sveta. Ali to nije bio kraj sveta, bio je to neki drugi početak, kao ispit...
- Ali sam zahvalan Bogu što sam iz toga izašao mentalno zdrav. I to ne smatram samo svojom pričom, jer tu ima dosta ljudi koji su završili svoju priču na najtragičniji način i njihova priča treba da se čuje, moja priča nije važna toliko."
Šta je naučio iz rata, izbeglištva...
- U tim situacijama čovek mora da bude bolji čovek. Nauk je da moramo da se snađemo, a većina mojih zemljaka se vrlo brzo snašla, što je specifično za taj dinarski tip ljudi. Žal uvek ostaje, ali život ide dalje i mi shvatimo da je to samo jedan život...
O tome zašo ne želi da priča o ratu i situacijama koje je preživeo, Jovo ovako objašnjava:
- Interesantno je što to moje društvo, kad se sastane i kad počnemo da pričamo o tom periodu dole, mi se sećamo nekih komičnih situacija.
Foto: D. Milovanović
- Ako imam neki problem vezano za taj period i to doba, ja ću otići kod sveštenika da ispovidim to ili kod psihijatra. Ja ne želim da ti pričam o tome, ne želim da ti kvarim dan, jer te povlačim u taj neki mark. Zato kad pričam o tome ja pričam kroz taj neki komični deo. Nas je crni humor i održao. To je specifično za taj narod tamo.
- To je kao kada odete na sahranu, pa se telo brani od tuge tako što vidite da se neko spotakao ili bubnuo nešto, pa se zasmeješ. Tako je i sa ratom, mi smo stalno bežali u nešto što je bliže životu i radosti života i više smo cenili te trenutke druženja, mirnog vremena... I zato ne volim baš puno da pričam o tome. I kad bih radio film o ratu, ja bih pričao samo o tom komičnim situacijama iz rata, jer bi tako pokazao taj besmisao svega toga - iskren je Jovo.
(Stil)
BONUS VIDEO:
