Nakon Božića, u narodnom verovanju postoji poseban period od 10. do 19. januara poznat kao nekršteni dani. U tom vremenu, prema starim običajima, Isus Hrist još nije bio kršten, pa se smatra da je "veo" između svetog i svakodnevnog posebno tanak i da mogu delovati natprirodne sile.
U mnogim krajevima se veruje da dok traju nekršteni dani noću ne treba izlaziti iz kuće, jer od zalaska sunca do zore "nečastive sile" (mrtvi, demoni i drugi duhovi) slobodno lutaju i mogu doneti nesreću onima koji su van doma. Ako je neophodno izaći, u predanjima se savetuje da se nosi beli luk, krst ili oštar metalni predmet kao zaštita.
Foto: Profimedia
Tokom ovog perioda u nekim selima još se uvreženo smatra da žene ne bi trebalo da predu, ne tkaju i ne peru, jer to otvara prostor za "nevidljive sile". Takođe, savetuje se da se napolju ne ostavlja ništa belo, a naročito se pazi da ne ostane dečja odeća, jer se veruje da zle sile preko takvih stvari mogu naneti štetu najmlađima.
Starija predanja takođe upozoravaju da ne treba piti vodu noću, jer demoni mogu ući u kućne posude. Nekada su ljudi praktično sakrivali svetlost iz domova spuštanjem zavesa ili roletni da ne privlače neželjene sile.
Pročitajte još
U pojedinim običajima, veruje se da ne treba krstiti ili venčavati u ovom periodu jer to donosi nesreću, pa se ti obredi uglavnom odlažu do Bogojavljenja ili Jovanjdana. Takođe postoji verovanje da deca rođena u nekrštene dane mogu biti bolešljivija ili izložena zlim uticajima, pa im se pridaju posebne zaštitne mere.
Ove tradicije i verovanja danas se uglavnom smatraju narodnim predanjima bez stvarne crkvene potpore, ali su i dalje deo kulturnog nasleđa u nekim sredinama.
(Blic Žena)
BONUS VIDEO:
