Veštačka inteligencija više nije pojam iz naučno-fantastičnih filmova, već ekonomska stvarnost koja preoblikuje tržište rada brže nego ijedna tehnološka revolucija pre nje. Dok jedni u njoj vide priliku za neviđeni rast i produktivnost, drugi sa strepnjom prate vesti o milionima radnih mesta koja bi mogla da nestanu. Istina je, kao i obično, negde između, no jedno je sigurno: promene su neizbežne, a otpor je uzaludan. Stručnjaci upozoravaju da će do kraja decenije mnoga današnja zanimanja postati suvišna, no istovremeno će se stvoriti potpuno nova.
Ko je prvi na udaru automatizacije?
Analize vodećih svetskih institucija, poput Svetskog ekonomskog foruma i Mekinsija, jasno pokazuju koja su zanimanja najizloženija riziku. Reč je o poslovima koji se temelje na ponavljajućim, rutinskim i predvidljivim zadacima, bez obzira na to radi li se o "plavim" ili "belim" ovratnicima. Algoritmi i roboti postaju sve veštiji u obavljanju zadataka za koje nije potreban visok nivo emocionalne inteligencije, kreativnosti ili kompleksnog rešavanja problema.
Na samom vrhu spiska ugroženih nalaze se administrativni poslovi. Unos podataka, transkripcija, vođenje evidencija i zakazivanje sastanaka zadaci su koje veštačka inteligencija već danas obavlja brže i preciznije od ljudi. Slična sudbina čeka i radnike u korisničkoj podršci i pozivnim centrima. AI četbotovi i virtuelni asistenti postaju sve sofisticiraniji, sposobni da rešavaju većinu standardnih upita korisnika bez ljudske intervencije. Prema izveštaju investicione banke Goldman Saks, veštačka inteligencija bi mogla da zameni ekvivalent od čak 300 miliona poslova sa punim radnim vremenom na globalno nivou.
Foto: Profimedia
Od blagajne do advokatske kancelarije
Talas automatizacije ne zaustavlja se na kancelarijskim poslovima. U maloprodaji, samouslužne blagajne već su smanjile potrebu za blagajnicima, a dalji razvoj tehnologije mogao bi u potpunosti da ih eliminiše. Radnici u skladištima, čiji se posao svodi na sortiranje i pakovanje, takođe su ugroženi jer automatizovani sistemi i roboti postaju standard u logističkim centrima.
Čak i neka zanimanja koja su se donedavno smatrala sigurnim sada su pod znakom pitanja. U računovodstvu i knjigovodstvu, softveri pokretani veštačkom inteligencijom automatizuju zadatke poput obrade računa i obračuna plata. U pravnom sektoru, AI alati preuzimaju pregledanje dokumenata i pravna istraživanja, smanjujući potrebu za pravnim asistentima.
Pročitajte još
Lektori i redaktori takođe osećaju pritisak jer jezički modeli postaju sve bolji u ispravljanju gramatičkih grešaka i stilskom doterivanju teksta. Na udaru su i teleoperateri, putnički agenti te radnici u osiguranju čiji se rutinski zadaci sve više automatizuju.
Transformacija, a ne apokalipsa
Iako prognoze o 85 miliona ugašenih radnih mesta do 2030. godine zvuče zastrašujuće, važno je sagledati širu sliku. Isti izveštaj Svetskog ekonomskog foruma predviđa da će se istovremeno stvoriti 97 miliona novih radnih mesta. Veštačka inteligencija ne uništava poslove, već ih transformiše. Automatizacijom zamornih zadataka, oslobađa ljude da se usredsrede na kreativnije, strateške i složenije aspekte svog posla.
Foto: Profimedia
Poslovi koji zahtevaju ljudski dodir, empatiju, kritičko razmišljanje i vođstvo ostaće sigurni. Lekari, hirurzi, psiholozi, učitelji i menadžeri teško će biti zamenjeni algoritmima.
NJihova sposobnost da razumeju kompleksne ljudske emocije i donose odluke u nepredvidivim situacijama ostaće nezamenjiva. Takođe, potražnja za stručnjacima koji razvijaju, nadziru i upravljaju samim AI sistemima eksponencijalno raste.
Ključ za preživljavanje ove tranzicije leži u prilagođavanju i celoživotnom učenju. Razvijanje "ljudskih" veština poput komunikacije, saradnje i rešavanja problema biće presudno. Jednako je važno steći barem osnovno razumevanje veštačke inteligencije i naučiti kako koristiti nove alate za povećanje vlastite produktivnosti.
Budućnost rada nije borba čoveka protiv mašine, već partnerstvo u kojem svako radi ono u čemu je najbolji.
BONUS VIDEO:
