NJena inovativna strast dovela je do stvaranja bežičnih komunikacionih tehnologija koje su postavile temelje današnjeg Vajfaja (WiFi), Blututa (Bluetooth) i pametnih telefona. Iako je često bila smatrana samo za svoju glamuroznu sliku na ekranu, doprinosi Lamar u nauci su mnogo dublji nego što je iko mogao da predvidi. Bez nje, tehnologija na kojoj sada zavisimo možda ne bi postojala na isti način.
Ko je bila Hedi Lamar?
Rođena u Beču 1914. godine, Hedi Lamar pravim imenom Hedvig Kisler bila je predodređena da ostavi trag i na filmskom platnu i u svetu inovacija. U Ameriku je došla 1937. godine, brzo postavši poznata nakon što je otkrio filmski mogul Luis B. Mejer. Tokom svoje karijere, Lamar je snimila više od 25 filmova, često uz neke od najvećih holivudskih zvezda, postajući ime koje je domaćinstvo prepoznalo.
Iako je postigla veliki uspeh, Lamar nije imala običan život. NJena karijera bila je obeležena nizom turbulentnih brakova, uključujući šest razvoda, što je bio samo početak ličnih izazova s kojima se suočavala.
Međutim, ispod svih skandaloznih naslova, Lamar je već gajila duboku strast prema izumu daleko od šljašteće fasade Holivuda.
Foto: Javno vlasništvo/Vikipedija
Holivudska zvezda sa naučnom vizijom
Dok su se većina holivudskih glumica fokusirale na svoje filmske karijere, Hedi Lamar je krojila drugačiji put. Između snimanja filmova, provodila je sate eksperimentišući sa tehnologijom, vođena fascinacijom kako stvari funkcionišu.
Pročitajte još
NJena bliska povezanost sa avio magnatom Hauardom Hjuzom podstakla je njenu radoznalost, a on joj je obezbedio alate koji su joj omogućili da dalje istražuje.
Jedan od njenih najvećih doprinosa nauci bio je izum "frekvencijskog skakanja", ideja koja će promeniti budućnost bežične komunikacije. Prebacivanjem između radio frekvencija u neregularnim intervalima, Lamar i kompozitor DŽordž Antajl stvorili su tehnologiju koja je omogućila da komunikacije budu neupadljive.
Ovaj proboj će postaviti temelje za tehnologije poput DŽiPiEs-a, Vajfaja i Blututa, iako će njen pravi potencijal biti prepoznat tek mnogo godina kasnije.
Foto: Profimedia
Genijalnost frekvencijskog skakanja i širenje spektra
Lamarin izum frekvencijskog skakanja bio je revolucionaran. Prvobitno dizajniran kao metod za sprečavanje neprijateljskih snaga da ometaju vojne komunikacije tokom Drugog svetskog rata, tehnologija je koristila brzo promenjive frekvencije kako bi šifrovala poruke. Lamar i DŽordž Antajl su 1942. godine patentirali ovu metodu i donirali je američkoj vojsci. Međutim, značaj ovog izuma nije bio prepoznat sve do trenutka kada ga je američka mornarica usvojila tokom Kubanske raketne krize.
Ovaj izum će kasnije uticati na razvoj tehnologije širenja spektra, ključne komponente savremene bežične komunikacije. Danas, uređaji koji nas povezuju pametni telefoni, tableti i računari oslanjaju se na ovu inovaciju, čineći Lamar trajni uticaj na globalnu komunikaciju.
Foto: Javno vlasništvo/Vikipedija
Nepravedno zanemarena legacija
Uprkos svom prelomnom radu, genijalnost Hedi Lamar često je bila zanemarena tokom njenog života. Često je bila zasenjena svojom holivudskom slikom, a njen doprinos kao izumitelja je bio gotovo potpuno ignorisan. NJeni radovi nisu postali široko prepoznati sve do 1990-ih, kada su njeni nekrologi otkrili razmere njenih naučnih dostignuća.
Foto: Profimedia
Nažalost, Lamar nikada nije videla finansijsku nagradu za svoj izum, niti je tokom svog života dobila javno priznanje za svoj rad. Ipak, njen doprinos tehnologiji je neosporan. Kroz svoju odlučnost i genijalnost, Lamar je ostavila nasledstvo koje i danas oblikuje način na koji komuniciramo, dokazujući da je njena briljantnost išla daleko izvan svetla reflektora filmske industrije.
BONUS VIDEO:
