U intervjuu za britanski Telegraf na marginama sastanka ministara spoljnih poslova EU u Briselu, Cahkna je rekao da Rusija trenutno ima skoro milion boraca, a procene sugerišu da je 1,5 miliona ruskih građana učestvovalo u ratu od 2022. godine, od kojih oko 640.000 još uvek služi.
Nakon mogućeg mira, stotine hiljada njih bi mogle da se upute u Evropu, ne zbog posla ili poreza, već sa „veoma lošim planovima“.
- Rusija i Putin već koriste različite ljude da napadaju naša društva, ali kada zavlada mir, možemo zamisliti stotine hiljada bivših boraca kako dolaze u Evropu - rekao je Cahkna.
Dodao je da su ti ljudi često „bivši zatvorenici i silovatelji“ sa teškom prošlošću – ubijali su, silovali i počinili ratne zločine, i da su savršeni za ruske specijalne službe u hibridnim operacijama.
- Naoružani su, poslati u Evropu... Ovo je opasnije od konvencionalnog rata i moramo delovati sada dok su još zaglavljeni na bojnom polju.
Pročitajte još
Foto: Profimedia
Kao odgovor, ministar spoljnih poslova Estonije predložio je potpunu zabranu ulaska u Šengensku zonu za sve ruske vojnike koji su se borili u Ukrajini – uključujući embargo na radne vize i dozvole boravka.
Estonska obaveštajna služba ističe da je masovni povratak boraca već doveo do rekordnog povećanja teških zločina u Rusiji u prvoj polovini 2025. godine, pri čemu su mnogi regrutovani direktno iz kaznenih kolonija (do 180.000 osuđenika).
Visoka predstavnica Kaja Kalas rekla je da su „mnoge države članice“, koje nije imenovala, izrazile podršku planu Estonije.
- Ovo predstavlja jasan bezbednosni rizik za Evropu. Dogovorili smo se da dalje razvijemo ovaj predlog i testiramo apetit država članica - rekla je ona.
Kalas je dodala da će se pitanje ruskih veterana pojaviti ako ikada dođe do prekida vatre u Ukrajini i rekla da EU mora „imati odgovore“ pre nego što se to desi. Sledeći koraci u procesu nisu odmah jasni.
Foto: Profimedia
Evropska komisija jeste institucija odgovorna za koordinaciju vizne politike; prošle godine je pooštrila pravila kako bi sprečila nosioce ruskih pasoša da dobiju vize za više ulazaka u Šengensku zonu. Sada imaju pravo samo na dozvole za jedan ulazak. Iako pitanje ima očiglednu spoljnopolitičku dimenziju, tehnički spada u nadležnost migracija, što znači da je za odobravanje odluka potrebna samo kvalifikovana većina.
Novaja gazeta Evropa analizirala je sudske presude objavljene od 2022. godine i pronašla oko 8.000 krivičnih osuda u kojima je optuženi eksplicitno identifikovan kao učesnik u „specijalnoj vojnoj operaciji“.
Oko 7.000 njih doneli su civilni sudovi, što znači da su se odnosile na veterane koji su se već vratili u civilni život. Dodatnih 1.000 osuda na vojnim sudovima uključivalo je „civilne“ zločine – isključujući dezerterstvo i slične zločine – koje su počinili vojnici aktivne službe.
U poređenju sa zvaničnim brojem demobilisanih vojnika, ovo sugeriše da je najmanje 6% onih koji su se vratili sa fronta već bilo osuđeno za zločine. Trend se ubrzava.
Foto: Depositphotos
U 2022. godini identifikovali smo oko 350 takvih slučajeva. U 2023. godini bilo je oko 2.500 osuđujućih presuda. U 2024. godini preko 4.700. Za 2025. godinu do sada je objavljeno oko 1.100 presuda, iako je statistika za tu godinu nepotpuna. Ove brojke su niža procena. Ne objavljuju se sve sudske odluke i ne sude se svi zločini.
Do leta 2022. godine pojavili su se izveštaji o zatvorenicima kojima je odobreno prevremeno puštanje iz ruskih zatvora ako se dobrovoljno prijave da se bore u Ukrajini. Ovo je prvobitno organizovala Vagner grupa i njen osnivač Jevgenij Prigožin, koji je obećao zatvorenicima amnestiju nakon što odsluže šest meseci na frontu. Prigožin je tvrdio da je prestao sa regrutovanjem u februaru 2023. godine. Kasnije te godine je ubijen.
Foto: Profimedia
Država, međutim, nije napustila tu praksu, a istog leta, Vladimir Putin je potvrdio da lično potpisuje predsednička pomilovanja za zatvorenike koji su se borili u Ukrajini. Godinu dana kasnije, usvojen je zakon kojim se od krivične odgovornosti oslobađaju oni koji su potpisali ugovore sa Ministarstvom odbrane. Prva grupa pomilovanih bivših zatvorenika vratila se u januaru 2023. Gotovo odmah, mediji su izveštavali o ubistvima i silovanjima koja su počinili demobilisani Vagnerovi borci.
Mnogi od pomilovanih su imali prethodne osude za nasilne zločine, ponekad i više od jedne.
U septembru 2023. godine, Oleg Grečko iz centralnog ruskog grada Zavolžja, dva puta osuđen za ubistvo, ponovo se pojavio pred sudom. Bez odsluženja prethodne kazne, otišao je na front, verovatno sa Vagnerom. Šest meseci nakon povratka kući, posvađao se sa sestrom, polio je benzinom dok je spavala i živu spalio.
Kako se rat odugovlačio, takvi slučajevi su navodno postajali sve češći, prenosi Večernji.
Foto: Profimedia
Najmanje 2.139 osuđenih veterana imalo je prethodne osude. Od njih, 656 je pomilovao Putin nakon što im je odobren prevremeni otpust iz zatvora u zamenu za pristanak da služe na frontu. Drugim rečima, 27% osuđenih veterana već je imalo krivični dosije – što je niže od nacionalnog proseka od 44% u 2024. godini, uključujući i brisane osude. Razlika može delimično odražavati činjenicu da sudovi ne navode uvek brisane osude u objavljenim odlukama.
Kiril Titajev, istraživač koji proučava ruski sistem sprovođenja zakona i profesor društvenih nauka u Crnoj Gori, kaže:
- Ili se manje ozbiljni zločini filtriraju i nikada ne stignu do sudova, ili "veterani" zaista čine više ubistava. Ili oboje.
Znaci ukazuju na to da manji prestupi koje počine veterani često nikada ne dospeju do suđenja. Istovremeno, posleratni porast ubistava je dobro dokumentovan fenomen u studijama sukoba 20. veka.
Ruski slučaj ima svoje specifičnosti. Vojna regrutacija obuhvatala je masovnu regrutaciju iz zatvora i sudnica. Oni koji su išli u rat verovatno su već bili skloniji nasilju. Međutim, nasilje nije najčešći razlog zašto veterani završavaju na sudu. Kao i kod građanskih krivičnih dela u širem smislu, najčešće optužbe uključuju krađu i druge imovinske prekršaje (oko 3.000 ljudi), saobraćajne prekršaje (1.800), prekršaje vezane za drogu (1.500) i prevaru (skoro 400).
Foto: Depositphotos
- U našoj mašti, kriminalci su zastrašujuće ubice i silovatelji - rekao je Titajev.
- U stvarnosti, najpopularnija optužba je vezana za drogu. A kada je reč o nasilju, tipičan scenario je tuča koja ponekad eskalira do ubistva. Sa ove tačke gledišta, osuđeni veterani se radikalno ne razlikuju od ostalih optuženih, iako mogu imati specifične karakteristike koje još uvek ne razumemo u potpunosti - dodao je.
Generalno, veterani se osuđuju oko 1,7 puta češće nego muškarci istih godina koji nisu išli u rat. Ali ako se poređenje suzi na mlade muškarce sa niskim prihodima, bez visokog obrazovanja, i one iz ruralnih područja ili malih gradova - društveni profil mnogih regruta - razlika se smanjuje.
- Kriminal u Rusiji je izuzetno neravnomerno raspoređen po polu, starosti i društvenom statusu - objasnio je Titajev.
- Osoba bez visokog obrazovanja ima oko sedam puta veću verovatnoću da bude osuđena nego neko sa diplomom. Čovek sa niskim prihodima iz ruralnog ili malog grada koji je bio u ratu čini zločine sa približno istom veoma velikom verovatnoćom kao i čovek sa istim poreklom koji nije išao u rat - zaključio je.
BONUS VIDEO:
