Cilj uvođenja letnjeg i zimskog računanja vremena je da se što bolje iskoristi dnevno svetlo i smanji potrošnja energije, no danas se sve češće postavlja pitanje ima li ta praksa još uvek smisla.
Rasprave o ukidanju pomeranja sata poslednjih su godina sve intenzivnije, posebno u evropskim zemljama, gde su sprovedena i javna savetovanja o toj temi.
Letnje vreme poslednjih 10 godina:
2026. godina - 29. mart
2025. godina - 30. mart
Pročitajte još
2024. godina - 31. mart
2023. godina - 26 mart
2022. godina - 27 mart
2021. godina - 28 mart
2020. godina - 29. mart
2019. godina - 31. mart
2018. godina - 25. mart
2017. godina - 26. mart
Zašto se ove godine sat pomera ranije
Podaci o prelasku na letnje računanje vremena u poslednjih deset godina pokazuju koliko taj trenutak može da varira. Razlog za raniju promenu vremena je jednostavan. Širom Evrope, pa tako i u Srbiji, već godinama vredi isto pravilo, promena se uvek događa poslednje nedelje u martu (a u jesen poslednje nedelje u oktobru).
FOTO: Profimedia
Budući da dani u nedelji u kalendaru svake godine padaju drugačije, pomera se i tačan datum. Ponekad je poslednja nedelja kasnije, ponekad ranije u mesecu. Dakle, pravilo je isto – poslednji vikend u martu, ali pošto ti datumi padaju na različite datume od godine do godine, ove 2026. to deluje kao da sat pomeramo malo ranije.
Ovog 29. marta u dva sata ujutro zapravo će biti tri sata ujutro. Izgubićemo jedan sat sna, taj dan će nam trajati praktično 23 sata, ali će svetli deo dana biti duži od tog datuma. Za one koji žele da zapamte: U martu se satovi pomeraju unapred, u oktobru se pomeraju unazad.
Od kada se pomera sat u Srbiji, i zašto je uopšte uvedeno
Praksa promene sata nije nova i ima korene u Prvom svetskom ratu. Prve su ga uvele Nemačka i Austrougarska tokom Prvog svetskog rata sa ciljem uštede energije. Nakon toga, praksa je više puta ukidana i ponovo uvođena u bivšoj Jugoslaviji, da bi se konačno ustalila 1983. godine.
Evropski parlament 2019. godine glasao je za ukidanje sezonskog pomeranja vremena. Međutim, države članice nisu uspele da se dogovore o tome koje vreme bi trebalo trajno zadržati - letnje ili zimsko.
Takođe, uvođenjem jedinstvenih propisa na nivou Evropske unije 1996. godine, ceo proces je standardizovan, tako da sve države članice EU prelaze na letnje računanje vremena poslednje nedelje u martu, a vraćaju se na zimsko računanje vremena poslednje nedelje u oktobru. Primarna ideja bila je usklađivanje saobraćaja, komunikacija i poslovanja u okviru rastućeg jedinstvenog tržišta.
Glavni razlozi za pomeranje sata
Kada se govori o razlozima za pomeranje sata, najčešće se ističu sledeći argumenti:
1. Bolja iskorišćenost dnevne svetlosti: Jedan od osnovnih ciljeva pomeranja sata jeste da se omogući što duža upotreba prirodne svetlosti u popodnevnim i večernjim satima. To znači da ljudi mogu provoditi više vremena napolju posle posla ili škole, što može doprineti zdravijem načinu života i većoj produktivnosti.
2. Smanjenje potrošnje energije: Kada je pomeranje sata uvedeno, očekivalo se da će se time smanjiti upotreba električne energije za osvetljenje i grejanje. Na primer, duži dani tokom letnjeg računanja vremena trebalo bi da znače manje korišćenje veštačkog svetla, a samim tim i manju potrošnju struje.
3. Prilagođavanje sezonskim promenama: U zemljama koje imaju izražene razlike između letnjih i zimskih dana, pomeranje sata pomaže u prilagođavanju dnevnih aktivnosti promenama u trajanju svetlosti.
Veliko nezadovoljstvo zbog pomeranja vremena
Uprkos dugoj tradiciji, nezadovoljstvo promenom vremena dostiglo je vrhunac 2018. godine, kada je Evropska komisija sprovela anketu javnog mnjenja u kojoj je učestvovalo čak 4,6 miliona građana EU.
BONUS VIDEO:
