Tri nedelje posle početka rata, iranski režim signalizira da veruje kako pobeđuje i da ima moć da nametne rešenje Vašingtonu koje bi učvrstilo dominaciju Teherana nad energetskim resursima Bliskog istoka u decenijama koja dolaze. Takav stav mogao bi da se pokaže opasnim pogrešnim tumačenjem odlučnosti predsednika Trampa ili sposobnosti Izraela da zada strateške udarce preostalom vođstvu i vojnim kapacitetima Islamske Republike.
Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu slali su pomešane signale o tome koliko bi rat mogao da traje, nastojeći da smiri tržišta i drži Teheran u neizvesnosti. Netamjahu je u četvrtak rekao da će se rat završiti 'puno brže nego što ljudi misle'. Tramp je ove nedelje izjavio da će SAD okončati sukob u 'bliskoj budućnosti', iako je Pentagon u međuvremenu poslao hiljade dodatnih marinaca na Bliski istok. Problem je u tome što i Iran ima reč o tome kada će oružje utihnuti, a zasad se čini da veruje kako mu vreme ide u prilog, javlja Vol Strit Žurnal.
Uprkos optimističnim izjavama SAD i Izraela o uništavanju lansera i zaliha projektila, Iran je zadržao sposobnost svakodnevnog ispaljivanja desetina balističkih projektila i još više dronova širom Bliskog istoka. Umesto da opada, intenzitet napada poslednjih se dana čak povećao u odnosu na stanje pre deset dana. Iranski napadi ove su nedelje naneli katastrofalnu štetu ključnim energetskim postrojenjima u Kataru, Saudijskoj Arabiji, Kuvajtu, Bahreinu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima - dok je istovremeno iranski izvoz nafte nastavio da raste.
Foto: Profimedia, Depositphotos
Plovidba kroz Ormuski moreuz, usko grlo Persijskog zaliva, moguća je samo uz iransko odobrenje. U međuvremenu, rast cena nafte i plina sve više pogađa svetske privrede i stavlja pritisak na Trampa da okonča rat koji je započeo 28. februara u očekivanju brze pobede. 'Iranci nisu spremni da završe rat jer su naučili važnu lekciju: mogu relativno lako i jeftino da izazovu veliku štetu i poremećaje. Sada žele da i ostatak sveta nauči tu lekciju', rekla je Dina Esfandajari, analitičarka za Iran i autorka knjige o iranskim spoljnim odnosima.
Uvidevši svoju pregovaračku snagu, Teheran je poručio da će pristati na prekid vatre samo ako Vašington i države Zaliva plate visoku cenu. Portparol odbora za spoljne poslove i odbranu iranskog parlamenta Ebrahim Rezai rekao je nakon sastanka s vojnim komandantima da pregovori sa SAD nisu na dnevnom redu dok se Teheran 'usredsređuje na kažnjavanje agresora'. Drugi iranski čelnici bili su jednako trijumfalistički, a ministar spoljnih poslova Abas Aragči opisao je Iran kao novi Vijetnam za SAD. Takva retorika mogla bi da potceni odlučnost Vašingtona. 'Ta je oholost opasna jer nisu dovoljno pronicljivi da shvate da im predsednik Tramp nikada neće dopustiti pobedu. Ne razumeju dokle je spreman da ide', rekao je DŽejson Grinblat, bivši posebni izaslanik Bele kuće za Bliski istok u prvom Trampovom mandatu. 'To može da ima veliku cenu, ali cena nerešavanja problema bila bi višestruko veća tokom mnogo godina.'
Pročitajte još
Zahtevi koje su iranski čelnici poslednjih dana izneli kao uslove za završetak rata uključuju velike reparacije od SAD i njenih saveznika te povlačenje američkih vojnih snaga iz regiona. Takođe su pozvali na pretvaranje Ormuskog moreuza - međunarodnog plovnog puta na kojem je slobodna plovidba zagarantovana međunarodnim pravom - u iransku 'naplatnu stanicu' koja bi kontrolisala trećinu svetske nafte koja se prevozi morem.
Foto: Profimedia
'Iran planira da uspostavi novi status za Ormuski moreuz prema kojem bi svaki brod morao da plaća naknadu Teheranu za prolazak', izjavio je Mohamad Mokber, član Veća za svrsishodnost i savetnik vrhovnog vođe za gospodarska pitanja. 'Iran će svoju poziciju iz sankcionisane države pretvoriti u ojačanu silu u regionu i svetu', rekao je. 'Mi ćemo sankcionisati one arogantne sile koje teže dominaciji.' Teško je zamisliti da bi SAD ili države Zaliva prihvatile takav aranžman. Tramp je više puta obećao da će ponovno otvoriti Ormuski moreuz, silom ako bude potrebno, te je naredio upućivanje marinskih ekspedicijskih jedinica na Bliski istok. Osiguravanje plovnih puteva kroz tesnac bilo bi 'jednostavan vojni manevar' sa 'vrlo malim rizikom', izjavio je Tramp u objavi na društvenoj mreži Truth Social, kritikujući evropske saveznike zbog odbijanja učešća u misiji.
U eri dronova i prenosnih protivbrodskih projektila, ponovno preuzimanje kontrole nad Ormuskim moreuzom bilo bi sve samo ne jednostavno, iako ne i nemoguće, smatraju vojni stručnjaci. 'Stalne obaveštajne i nadzorne operacije, omogućene američkom vazdušnom nadmoći, u kombinaciji sa brzim ciljanjem iranskih sistema, mogle bi da budu presudne', rekao je penzionisani general američkog ratnog vazduhoplovstva Dejvid Deptula. 'To se neće dogoditi preko noći, ali s vremenom će Ormuski moreuz biti ponovno otvoren na nivou saobraćaja kakav je bio prije izbijanja sukoba. Razumno je proceniti da će to potrajati nekoliko nedelja. Iranci na kraju neće kontrolisati moreuz - mi hoćemo', rekao je Deptula.
Foto: Depositphotos
Čak i kada bi Tramp pod pritiskom tržišta ili birača pristao da ostavi Iran na čelu Ormuskog moreuza, takav aranžman verovatno ne bi dugo bio održiv, što bi dovelo do novog sukoba, smatraju diplomati i analitičari. 'To ne bi bila prihvatljiva situacija za države Zaliva, niti za njihove energetske partnere, pa ni za Kinu, a svakako ne za Indiju i Japan', rekao je Robin Mils iz konsultantske kompanije Kamar Enerdži. 'Čak bi i za SAD takvo poniženje pre ili kasnije podstaklo Trampa ili nekog drugog da pokuša to da promeni.'
'Iako iransko vođstvo trenutno ima značajnu pregovaračku snagu, ono takođe ima istoriju držanja nerealno krutih stavova', rekao je analitičar Aleks Vatanka. Tokom rata s Irakom, Iran je do 1982. oslobodio svoju teritoriju, ali je na prekid vatre pristao tek 1988., posle velikih razaranja i stotina hiljada žrtava. Uprkos svim strahotama, rat između Irana i Iraka stvorio je temeljni mit Islamske Republike i učvrstio njenu vlast decenijama. Danas je najveći neprijatelj režima vlastiti narod: vlasti su ubile hiljade demonstranata gušeći nemire u januaru. 'Aktuelni sukob mogao bi režimu, ako preživi, da donese novu unutrašnju snagu', upozorava Nikol Grajevski. 'Režim bi ovo mogao da predstavi kao novi rat sa Irakom', rekla je i dodala 'Postoji ishod u kojem režim izlazi još učvršćeniji i militarizovaniji, sa novom mitologijom opstanka i otpora SAD i Izraelu.'
BONUS VIDEO:
