Lazareva subota, u narodu poznata i kao Vrbica, jedan je od praznika koji zauzima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji. Obeležava se uvek osam dana pred Uskrs, uoči praznika Cveti, a vezuje se i za uspomenu na čudo vaskrsenja Lazara, koje je, prema Jevanđelju, učinio Isus Hristos.
Foto: Profimedia
Ovaj dan slavio je i blaženopočivši Patrijarh Pavle kao svoju krsnu slavu, a u narodu je ostao upamćen kao praznik radosti, naročito među decom.
Zašto je Vrbica praznik dece
U pravoslavlju se Vrbica doživljava kao praznik dečje radosti. Prema jevanđelskom predanju, Hristos je, polazeći u Jerusalim, rekao: „Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko.“
Zbog toga se upravo na ovaj dan u hramovima okuplja veliki broj najmlađih, koji svečano obučeni dolaze na bogosluženje, noseći zvončiće oko vrata i grančice vrbe u rukama. Taj prizor postao je jedan od najprepoznatljivijih simbola praznika.
Pročitajte još
Značenje vrbe i lazarevog vaskrsenja
Lazareva subota obeležava uspomenu na dan kada je Isus Hristos vaskrsao Lazara iz groba. U hrišćanskom učenju taj događaj ima posebno značenje, jer predstavlja pobedu života nad smrću i najavu vaskrsenja svih vernika.
Foto: SPC
Prema predanju, Lazar je posle vaskrsenja živeo još 30 godina kao kiparski arhiepiskop, propovedajući hrišćanstvo.
Vrba, koja se na ovaj praznik unosi u pravoslavne hramove, ima duboku simboliku. NJene grane podsećaju na palmine grančice kojima je narod pozdravio Hrista prilikom ulaska u Jerusalim. Posle osvećenja, vernici ih nose kućama i stavljaju pored ikone i kandila.
Običaji koji se čuvaju u srpskim domovima
Za Lazarevu subotu vezuju se brojni običaji širom Srbije. U mnogim krajevima veruje se da u kuću tog dana treba uneti vrbu i koprivu, jer one simbolično donose zdravlje, napredak i zaštitu domu.
Deci se oko vrata stavljaju mala zvonca na trobojci, kao znak radosti i pobede života nad smrću. Osim vrbe i zvončića, važan deo praznika je i sveže cveće, koje se bere na Vrbicu i ostavlja preko noći u vodi. Veruje se da se ukućani na Cveti tom vodom umivaju za zdravlje i blagostanje.
U pojedinim krajevima zadržao se i običaj odlaska na reku rano ujutru. Tada se iz vode uzima kamenčić, stavlja na nogu i šutira što dalje, uz reči koje prizivaju zaštitu od zmija i svakog zla.
Lazarice i stari narodni običaji
Posebno mesto u narodnoj tradiciji imaju Lazarice — povorke neudatih devojaka, svečano obučenih i ukrašenih, koje su nekada na ovaj praznik obilazile kuće i pesmom domaćinima želele sreću, napredak i plodnu godinu.
Običaj je nalagao da Lazar i jedna od Lazarica pred svakom kućom izvedu poseban ples, dok su ostale učesnice pevale. Domaćini su ih darivali jajima i posnim kolačima, a verovalo se da njihov dolazak donosi blagostanje u dom.
Pojedinim pesmama lazarice su rasterivale zle sile, a naročito zmije, koje su u to doba godine bile velika opasnost. Na primer:
"Beži zmija plazara, Eto svetog Lazara,I on nosi tavinu,Obiće ti glavinu. "
Foto: Depozitfoto
Vatre uoči praznika i simbolika okupljanja
U nekim krajevima Srbije veče uoči Lazareve subote obeležava se paljenjem vatri na raskrsnicama ili u dvorištima. Vatre se prave od suvih stabljika kukuruza i granja, a njihova svetlost simbolično podseća na radost Lazarevog vaskrsenja i najavljuje svetlost Hristovog vaskrsenja.
Oko tih vatri narod se okupljao, razgovarao i dočekivao praznik zajedno, a mladići su često preskakali plamen kao znak hrabrosti i simboličnog očišćenja od greha. Ovaj običaj, osim simbolike, imao je i važnu društvenu ulogu — da ljude posle zime ponovo okupi i poveže u zajedništvu.
Foto: Depozitfoto, Vikipedija
Praznik koji spaja veru, tradiciju i porodičnu radost
Lazareva subota i Vrbica i danas ostaju među najlepšim praznicima u pravoslavnom kalendaru. To je dan u kojem se spajaju vera, porodična toplina, dečja radost i bogata narodna tradicija, a običaji koji ga prate svedoče o dubokoj povezanosti crkvenog i narodnog života u Srbiji.
(Kurir)
BONUS VIDEO:
