Tokom NATO bombardovanja, Pančevo je raketirano 24 dana, a uz vojne ciljeve meta su bila i fabrička postrojenja "Utve", "Petrohemije", "Azotare" i "Rafinerije". Stradanje ovog grada i njegove okoline kroz svoj objektiv ovekovečio je Pančevac Zoran Jovanović Mačak, foto-reporter "Večernjih novosti".
Proleće 1999. godine u Pančevo nije mirisalo na cvetanje. U noćima koje su prethodile zori, vazduh je bio težak, zategnut, kao da unapred nosi vest o onome što dolazi. Tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije, industrijska zona grada pretvorena je u jednu od ključnih meta, a Rafinerija nafte Pančevo u simbol razaranja koji je ceo svet mogao da vidi.
Foto: Zoran Jovanović Mačak
U ranim jutarnjim satima tog kobnog 4. aprila, kada se noć lomila, a dan tek počinjao da se nazire, udari su stigli iznenada, ali ne i baš potpuno neočekivano. Oni koji su te noći bili u rafineriji već su živeli sa predosećajem da će upravo to mesto biti pogođeno. Smene su prolazile u tišini ispunjenoj strepnjom, među cevima, ventilima i rezervoarima koji su u svakom trenutku mogli postati meta.
Zora je mirisala na zlo
Eksplozije su presekle tu tišinu naglo i brutalno. Plamen je progutao konstrukcije, a dim se podizao visoko iznad grada, vidljiv kilometrima daleko. U tom haosu, granica između industrijskog postrojenja i ljudskog tela gotovo da je nestajala — metal i koža podjednako su bili izloženi sili udara.
- Bilo je to pred jutro… jedan udarac i prekid filma - prisećao se Slađan Perošević, jedan od retkih koji su tog 4. aprila iz pogona pančevačke rafinerije izašli živi.
Oni koji su uspeli da se izvuku govorili su kasnije o nestvarnim prizorima: gust, taman dim kroz koji probija plamen neobičnih boja, osećaj vreline koji briše svest o vremenu, telo koje prestaje da sluša um. Hladan beton pod leđima postajao je jedini oslonac u pokušaju da se preživi.
Foto: Zoran Jovanović Mačak
Te noći nisu svi izašli napolje. Sa dve rakete gađana je Energana, a trojica radnika, Duško Bogosavljev, Mirko Dmitrović i Dejan Bojković nisu uspeli živi da napuste kompleks rafinerije.
- Čitava smena koja je radila je stradala, imali smo i dosta ranjenih kolega. Posle tog bombardovanja praktično cela Rafinerija bila je uništena. Godine posle toga proveli smo u modernizaciji rafinerije i danas imamo jednu modernu fabriku sa ciklusom proizvodnih postrojenja koji je zaokružen. Ali ono što nećemo zaboraviti, a čega se svake godine sećamo na današnji dan, to je tragično stradanje naših kolega - izjavio je na prošlogodišnjem obeležavanju bombardovanja rafinerije direktor Bloka prerada NIS-a Vladimir Gagić.
Foto: Zoran Jovanović Mačak
Rafinerija je, kao i druga industrijska postrojenja, bila deo šire slike rata u kojem su energetski izvori predstavljali strateške ciljeve NATO pakta. Gađana je čak sedam puta tokom bombardovanja. U gradu se živelo između sirena i dima, između čekanja i nade da će sledeća noć ipak proći bez udara.
"Kosač"
A onda, u jednom od tih dana, nastala je fotografija koja će nadživeti i agresiju, i agresore, a možda i čitav NATO pakt, jedna od onih fotografija iz kategorije vanvremenskih.
Fotografiju "Kosač" usnimio je fotograf Zoran Jovanović Mačak na obroncima sela Starčevo kod Pančeva. U prvom planu — Vojislav Minić, čovek sa kosom u ruci, savijen nad zelenom detelinom, uronjen u jednostavan, gotovo zaboravljen ritam svakodnevice. U pozadini — Rafinerija nafte Pančevo u plamenu i dim koji je prekrio čitav horizont.
Foto: Zoran Jovanović Mačak
Bez dramatike u pokretu, bez vidljive reakcije na ono što se dešava iza njega, taj čovek postaje tiha suprotnost svemu oko sebe. Slika ne nudi objašnjenje, ali nameće pitanje: da li je to prkos, navika, vera u Boga, ili jednostavno pobeda života nad smrću?
U tom prizoru mnogi su prepoznali suštinu tih dana. Ne u velikim rečima i gestovima, već u malim, upornim radnjama koje opstaju uprkos svemu. Sam fotograf poslao je ovu fotografiju na jedan konkurs Ujedinjenih nacija o zaštiti životne sredine, a, budući da iz opisa fotografije nije hteo da ukloni "spornu" reč "NATO", umesto među prve tri, fotografija je završila na osmom mestu, kao još jedan podsetnik unapred poznatog ishoda bitke velikih protiv malih.
Obraz nije na prodaju, a ni istina! Mačak odbio nagradu i 10.000 dolara od Japanaca
"Kosač" je ubrzo nakon nastanka privukla pažnju svetske javnosti. Na prestižnom ekološkom konkursu u Japanu, fotografija je uvrštena među tri najbolje, čime je Jovanoviću bila namenjena nagrada od 10.000 dolara za treće mesto. Međutim, organizatori konkursa postavili su neočekivan i kontroverzan uslov: od autora su zahtevali da ukloni kosača sa fotografije i da izbegava bilo kakvo pominjanje NATO pakta u kontekstu rada. Ovaj zahtev, koji je podrazumevao cenzuru umetničkog i istorijskog integriteta fotografije, Jovanović je odlučno odbio. Veran svom principu da umetnost treba da govori istinu, odustao je od nagrade, čime je dodatno učvrstio značaj „Kosača“ kao simbola nepokolebljivosti i umetničke hrabrosti.
Foto: Zoran Jovanović Mačak
Ova fotografija nije samo estetski ili tehnički impresivna; ona je i snažan dokument vremena, koji podseća na žrtve i posledice rata, kao i na važnost očuvanja istine u umetnosti. „Kosač“ i danas ostaje inspiracija, ne samo za fotografe, već i za sve one koji veruju u snagu umetnosti da se suprotstavi pritiscima i sačuva ljudski duh.
Održava sećanje na stradanje iz 1999.
Zoran Jovanović Mačak je čitav period bombardovanja ovekovečio fotografijama - svakodnevno je bio na terenu. I trudi se da se to ne zaboravi. Organizovao je i izložbu "Milosrdni anđeo nad Pančevom 1999." - ne samo kao sećanje na to turobno vreme, već i upozorenje da nam posledice bombardovanja prete i danas.
- Iz oštećenih postrojenja "Azotare" u zemlju i kanal otpadnih voda izliveno je 250 tona tečnog amonijaka, u "Rafineriji" je izgorelo više od 80.000 tona nafte i njenih derivata, a iz "Petrohemije" je oslobođeno 460 tona visokotoksičnog vinilhlorida - napisao je u katalogu postavke Milan Jakšić.
Foto: I. Marinković
- Koncentracija kancerogenih materija je bila deset i po hiljada puta veća od dozvoljene. Otrov koji je zagadio vazduh, zemlju i vodu prouzrokuje slabljenje imunološkog sistema, izaziva razne vrste tumora, prekide trudnoće, urođene mane kod dece kao i neizlečive bolesti nervnog sistema i jetre. To nas prati i danas.
- Simbolično fotografija "Kosač" je opisala sva naša stradanja za vreme agresije - kaže njen autor. - To je jedan od razloga zašto neretko izlažem samo nju. Drugi razlog je što je ista doživela bezbroj kršenja autorskog prava kako u pisanim i TV medijima a posebno u elektronskim. Zato pored nje ovu postavku čini i 40 mimova izvedenih na više jezika koji su nastali širom sveta ali i kod nas u Srbiji.
(Novosti/BBC/RTV)
BONUS VIDEO:
