Već ove godine, mala baltička država je prema nekim izvorima blokirala ulazak oko 1.300 bivših ruskih vojnika, a sada vrši snažan pritisak na Brisel da bivšim ruskim vojnicima zabrani ulazak u celu Evropsku uniju na duži rok, bez obzira na kraj sukoba.
- Ne možete dozvoliti da ovi ljudi koji čine zločine, koji siluju žene, koji ubijaju decu i civile na bojnom polju, dođu u Evropu - rekao je estonski ministar odbrane Hano Pevkur za Politiko.
Dodao je da to nije samo estonsko, već i evropsko bezbednosno pitanje.
- To nije pitanje Estonije, već pitanje evropske bezbednosti - rekao je on.
Estonija je prvi put formalno iznela ideju na sastanku ministara spoljnih poslova Evropske unije u januaru. Predlog je odmah podržala šefica spoljne politike EU Kaja Kalas. Kalas je tada rekla da ideju podržavaju „mnoge države članice“.
Pročitajte još
Foto: Heikki Saukkomaa/Lehtikuva/Shutterstock Editorial/Profimedia
Krajem marta, evropski lideri su zadali Evropskoj komisiji da ispita moguće načine njene implementacije, a konkretni predlozi se očekuju na samitu EU u junu.
Litvanija je već najavila da će zadržati sopstvenu „crnu listu“, a prema trenutnim strogim merama protiv ruskih građana, već je na snazi gotovo potpuna zabrana ulaska.
Estonija opravdava predlog i iz bezbednosnih i iz moralnih razloga. Zvaničnici upozoravaju da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da koristi demobilisane vojnike za hibridne operacije, sabotažu i špijunažu u Evropi.
Foto: Marko Mumm/AFP/Profimedia
- Siguran sam da će Putin gurnuti ove ljude u Evropu. Već znamo za hibridne napade, ali možete li da zamislite stotine hiljada bivših boraca i kriminalaca ovde? - rekao je estonski ministar spoljnih poslova Margus Cahkna u januaru.
Dodao je da će ti ljudi „ne samo raditi i plaćati naše poreze“ već će učiniti „mnogo loših stvari“.
Estonija definiše bivše borce veoma široko, obuhvatajući sve koji su učestvovali u ruskim ratnim naporima, od redovnih vojnika do plaćenika Vagner grupe. To uključuje stotine hiljada mobilisanih od 2022. godine, kao i desetine hiljada koji su kasnije dezertirali.
Foto: Depositphotos/ruskpp
Pevkur odbacuje kritike da bi takva zabrana mogla da utiče i na prisilno mobilisane vojnike ili dezertere.
- Pre nego što se pridruže ruskoj vojsci, imaju šansu da pobegnu - rekao je on.
Foto: Sergey Bobylev/Sputnik/Profimedia
Međutim, tokom ruske mobilizacije, Estonija je bila među zemljama koje nisu priznale izbegavanje regrutacije kao osnovu za azil, navodeći da disidenti treba da se otpornu ratu iznutra. Nezavisni ruski mediji procenjuju da je mobilisano oko 300.000 muškaraca, od kojih je, prema Medijazoni, oko 18.000 poginulo.
Belgijski vojni sociolog Joris van Bladel iz briselskog Egmont instituta priznaje da veterani predstavljaju „rizičnu grupu“ i za Rusiju i za Evropu. Prema pisanju ruskog lista Novaja gazeta, najmanje 6 odsto demobilisanih vojnika je osuđeno za zločine u Rusiji, uključujući više od 900 teških zločina poput ubistva. Međutim, Van Bladel upozorava da Estonija možda preteruje.
- Postoji veći rizik da će Evropa upasti u paranoju i svakog Rusa i svakog veterana videti kao potencijalnu bezbednosnu pretnju.
Foto: Depositphotos/xzserg
Ruski aktivisti za ljudska prava ističu da kažnjavanje dezertera umesto podrške samo obeshrabruje vojnike da polože oružje. Podsećaju da se oni koji odbiju regrutaciju suočavaju sa novčanom kaznom ili zatvorom do 15 godina. U ponedeljak je Pokret prigovarača savesti objavio slučaj Rusa kome su uručena dokumenta za regrutaciju: uspeo je da pobegne u Belorusiju, ali mu je odbijeno ukrcavanje na aerodromu u Minsku.
Estonija, koja se nalazi na prvoj liniji odbrane od Rusije, odlučna je da Evropu drži zatvorenom za one koji su učestvovali u agresiji na Ukrajinu. Predlog bi mogao da postane deo dugoročne bezbednosne politike Evrope prema Rusiji – čak i nakon što se rat završi.
BONUS VIDEO:
