Sjedinjene Američke Države, prema izjavi predsednika Donalda Trampa, ispituju mogućnost smanjenja broja vojnika u Nemačkoj. Odluka bi trebalo da bude doneta uskoro, napisao je na svojoj platformi "Truth Social". Ova objava usledila je posle Trampovih oštrih kritika upućenih kancelaru Fridrihu Mercu, jer se potonji kritički izjasnio o američkoj ofanzivi protiv Irana. „On nema pojma o čemu govori!“ napisao je Tramp u utorak na "Truth Social" misleći na Merca. Dodao je kako nije čudo „da Nemačkoj ide tako loše, kako ekonomski, tako i u drugom smislu!“. Optužio je kancelara da se slaže s tim da Iran poseduje nuklearno oružje.
Već u svom prvom mandatu od 2017. do 2021. godine Tramp je pretio smanjenjem vojnog kontingenta u Nemačkoj. Trenutno je, prema podacima američke vojske od sredine aprila, u Evropi stacionirano oko 86.000 vojnika – od toga oko 39.000 u Nemačkoj. Broj se redovno menja, između ostalog zbog rotacija i vojnih vežbi. Još u martu Tramp je kancelaru, prema njegovim rečima, obećao da SAD želi da zadrži svoju vojnu prisutnost u Nemačkoj. „To je dobra vest koju, iskreno, nisam ni očekivao drukčije“, rekao je predsednik CDU-a u Vašingtonu posle sastanka s Trampom.
S obzirom na Trampov kritički stav prema Evropi, ranije se nagađalo da bi predsednik mogao da povuče američke vojnike i iz Nemačke. Da li je Tramp obećao da će kontingent ostati u dosadašnjem opsegu, Merc nije rekao. Prošlog leta – tokom ranije Mercove posete Vašingtonu – Tramp je i lično dao nadu Nemačkoj da će zadržati američke vojnike u dosadašnjem broju. Na pitanje novinarke hoće li ostaviti američke trupe u Saveznoj Republici, odgovorio je: „Da, razgovaraćemo o tome.“ Ako Nemačka želi američke vojnike tamo, on je na to spreman. „Da, to ćemo učiniti. To nije problem.“
Foto: Allison Robbert/Pool via CNP/MediaPunch/Stringershub Inc./Profimedia
U Evropi već decenijama postoje desetine velikih američkih vojnih baza koje su od velikog značaja za globalne operacije Amerikanaca – na primer na Bliskom istoku: ovde su stacionirane trupe, oružje, brodovi i avioni, odavde se upravlja dronovima ili zbrinjavaju ranjenici. U Nemačkoj to uključuje Glavno zapovedništvo SAD za Evropu (EUCOM) u Štutgartu i vazduhoplovnu bazu Ramštajn u saveznoj pokrajini Porajnje-Falačka, koja služi kao čvorište američkog ratnog vazduhoplovstva. Druge važne baze SAD održava u Italiji i Velikoj Britaniji.
Američki Kongres je krajem 2025. godine doneo sigurnosni mehanizam: tako ukupan broj snaga koje su trajno u nadležnosti Evropskog zapovedništva ne sme biti manji od 76.000 duže od 45 dana. Posle toga bi se morali poštovati određeni putevi izveštavanja kako bi se sprovelo smanjenje. Ako se Trampove najnovije izjave uzmu kao merilo, čini se da je lični odnos sa Mercom dosegao novu najnižu tačku. Merc se, međutim, u sredu usprotivio tom utisku. „Lični odnos između američkog predsednika i mene je – barem iz moje perspektive – nepromenjeno dobar“, rekao je. „I dalje smo u dobrim razgovorima.“
Pročitajte još
Foto: Mike Schmidt/imago stock&people/Jose More/VWPics/Profimedia, Depositphotos/lightsource
Mesecima su kancelar i američki predsednik održavali prilično dobre odnose. No, u poslednje vreme Merc je promenio ton i javno kritikovao Vašington. Tako je optužio američku vladu da nema strategiju izlaska za rat u Iranu. „Zato što su Iranci očito jači nego što se mislilo, a Amerikanci očito ni u pregovorima nemaju uistinu uverljivu strategiju“, rekao je tokom rasprave sa učenicima u Marsbergu. „Problem kod takvih konflikata je uvek: ne treba samo znati ući, nego se mora znati i izaći. To smo vrlo bolno videli u Avganistanu, tokom 20 godina. Videli smo to u Iraku“, nastavio je kancelar.
Amerikanci su u Iranu „sasvim očito ušli u ovaj rat bez ikakve strategije“. Zato je tim teže sada ponovno okončati sukob. „Pogotovo jer Iranci očito vrlo vešto pregovaraju – ili pak vrlo vešto ne pregovaraju“, rekao je Merc. „Tamo iransko državno vodstvo ponižava celu naciju.“ Merc nije prvi političar u Evropi kojeg Tramp masovno napada. Tako su i britanski premijer Kir Starmer i francuski predsednik Emanuel Makron pali u nemilost kod republikanca. Nedavno je, posle kritika američkog predsednika upućenih Papi, zaiskrilo čak i između njega i italijanske premijerke Đorđe Meloni.
BONUS VIDEO:
