Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Iako imaju izraženi analitički pristum, često razmišljaju van okvira i smišljaju rešenja na koja većina ljudi ne bi ni pomislila. Vide mogućnosti koje drugima nisu očigledne, a njihove nekonvencionalne ideje, čak i kada nisu uvek tačne, mogu druge zbuniti ili ih zapanjiti.
Pošto ljudi često odbacuju ono što ne razumeju, nije neuobičajeno da inteligentni ljudi budu pogrešno shvaćeni.
"Jesi li lud?"
Jedno od pitanja koje visoko inteligentni ljudi često čuju od drugih je: "Jesi li lud?".
Iako se inteligencija može meriti testovima inteligencije, postoje i filozofske teorije koje pokušavaju da objasne šta zaista znači biti genije. Filozof i kreator sadržaja Hulijan de Medeiros objašnjava ideju koja datira iz antičke filozofije.
Tanka linija između genija i ludila
De Medeiros se oslanja na staru teoriju o ljudima izuzetnog intelekta. On navodi da je razliku između genija i ludila prvi opisao Aristotel, koji je rekao: "Nijedan veliki um nikada nije postojao bez daška ludila."
Prema de Medeirosu, to znači da postoji tanka linija između izuzetne inteligencije i odstupanja od konvencionalnog razmišljanja.
- Imati veliki um znači da možete videti i misliti stvari koje drugi ne mogu - dodaje on - Ali vas stavlja na granicu između onoga što se smatra stvarnim i onoga što nije.
De Medeiros tvrdi da se "veliki umovi" često suočavaju sa činjenicom da je njihova inteligencija mač sa dve oštrice – i prednost i teret. Kao što je Aristotel sugerisao, veliki umovi često nose element nepredvidivosti ili ekscentričnosti.
Inteligencija i mentalno zdravlje
Dok viša inteligencija donosi brojne koristi, kao što su bolje obrazovanje, uspešnije karijere i veći prihodi, istraživanja takođe ukazuju na određene rizike. Povezana je sa većom sklonošću ka mentalnim poremećajima kao što su depresija, anksioznost i bipolarni poremećaj.
U studiji koju je vodila Rut Karpinski sa Picer koledža, a koja je obuhvatila više od 3.700 članova Mense, učesnici su popunili upitnike o svom mentalnom zdravlju. Rezultati su pokazali da su poremećaji raspoloženja i anksiozni poremećaji češći među ljudima sa veoma visokim koeficijentom inteligencije.
Dok oko 10 procenata opšte populacije ima neki oblik anksioznog poremećaja, ta brojka je oko 20 procenata među članovima Mense. Takođe, 27 procenata ispitanika je dijagnostikovano sa nekim poremećajem raspoloženja.
Pored toga, studija objavljena u časopisu "Ličnost i individualne razlike" pokazala je vezu između anksioznosti i akademskog uspeha. Istraživači su analizirali 126 studenata i njihov nivo anksioznosti u vezi sa ispitima i akademskim obavezama.
Rezultati su pokazali da su studenti sa višim nivoom anksioznosti takođe postigli bolje rezultate na testovima. Takođe je zaključeno da inteligencija može biti povezana sa sklonošću ka preteranom razmišljanju i brizi, što je često povezano sa anksioznim poremećajima.
Kao što de Medeiros ističe, visoka inteligencija često dolazi sa sopstvenim izazovima. "Veliki umovi" nose i svetlost i senku, a povezanost sa anksioznošću i drugim poremećajima dodatno pokazuje koliko je inteligencija složena i višeslojna.
(Indeks)
BONUS VIDEO:
