JEZIVA ADRESA: Obnovljena Hitlerova kuća - za šta će služiti

Samoproglašeni nacistički „vođa“ Trećeg rajha Evropi i svetu doneo je Drugi svetski rat sa desetinama miliona žrtava i bio je glavni odgovorni za Holokaust, sistematsko ubistvo oko šest miliona Jevreja, piše Dojče vele.

Hitlerovi roditelji, koji su tamo živeli u iznajmljenom stanu, odselili su se nakon samo nekoliko meseci.

Danas ova zgrada iza sebe ima veoma burnu istoriju: nakon pripajanja Austrije Trećem rajhu u martu 1938. godine, nacistička stranka NSDAP otkupila je Hitlerovu rodnu kuću i u njoj osnovala svoj kulturni centar.

Nakon rata objekat je vraćen pređašnjim vlasnicima, a država je postala zakupac, pa je zgrada služila kao biblioteka, zatim kao škola, a na kraju i kao radionica za osobe sa invaliditetom. Od 2011. godine zgrada je prazna.

Republika Austrija je 2016. godine donela odluku o eksproprijaciji nekretnine kako bi sprečila neonaciste da to mesto prisvoje za svoja hodočašća. Cilj je bio „neutralizacija celog mesta“.

Foto: Jana Cavojska/Zuma Press/Profimedia

Obnova vredna 20 miliona evra

Austrijsko Ministarstvo unutrašnjih poslova osnovalo je „Komisiju za istorijski ispravan odnos prema rodnoj kući Adolfa Hitlera“ i poverilo joj zadatak da razvije koncept za buduću upotrebu ove istorijski opterećene nekretnine. Komisija se založila za „socijalno-humanitarnu ili administrativno-državnu namenu“.

Oskar Dojč, predsednik Jevrejske opštine u Beču i član spomenute komisije, izjavio je 2023. za DW:

- Uvek se radilo o tome da ova kuća ne postane mesto okupljanja nacista. 

Dojč je dodao da je mogao da zamisli i druge namene, ali je naglasio „da je ovde predviđena policijska stanica jedne demokratske pravne države, čiji je zadatak, između ostalog, delovanje protiv neonacističkih aktivnosti“.

 

 

Međutim, prema anketi iz 2023. godine, samo šest odsto Austrijanaca složilo se sa useljenjem policije.

Istoričar Oliver Ratkolb, takođe član komisije, u pisanoj izjavi za DW objašnjava:

- Kao prvu opciju jednoglasno smo predložili neku instituciju koja slavi život, kao što je "Volkshilfe" (humanitarna organizacija), ali su oni to odbili. Zahvaljujući policijskoj stanici, Hitlerovi obožavaoci biće odvraćeni od namere da se fotografišu i snimaju selfije ispred potpuno preuređene kuće.

U tu svrhu država je za oko 20 miliona evra potpuno preuredila zgradu, uključujući i naglašeno jednostavnu fasadu. Nova fasada neće imati nikakvu informativnu ploču. Štaviše, stručna komisija preporučila je da se spomen-kamen, koji se nalazi ispred kuće i potiče iz Mauthauzena – najvećeg koncentracionog logora u Austriji – premesti na neko drugo mesto u Braunauu. Na njemu piše:

- Za mir, slobodu i demokratiju. Nikada više fašizam. Milioni mrtvih opominju.

Međutim, opština je odlučila drugačije i ostavila kamen tamo gde je i bio.

Foto: Jana Cavojska/Zuma Press/Profimedia

Mračna istorija policije u doba nacizma

Građani Braunaua na konačni rezultat gledaju sa podelijenim osećanjima.

- Ovde je propuštena jedinstvena istorijska prilika da se rodna kuća najvećeg masovnog ubice u istoriji čovečanstva iskoristi na trajan i istorijski odgovoran način - kaže za DW Evelin Dol, rođena u Braunauu i portparolka lokalne građanske inicijative „Diskurs Hitlerhaus“.

- Naravno da grad ne snosi odgovornost za to, ali Braunau se u celom svetu povezuje sa činjenicom da je ovde rođen najveći masovni ubica čovečanstva – i tako će uvek ostati.

U poslednjih više od 25 godina ilo je dovoljno ideja i inicijativa da se ova kuća iskoristi kao mesto susreta za mir, slobodu, demokratiju i toleranciju. Dakle, za sve poruke koje su i danas izrazito važne za budućnost - objašnjava Dol.

- Međutim, sve te ideje su odbijene i sada je ovde useljena policijska stanica, što je kritikovano iz više aspekata. 

Pod tim se misli i na ulogu policije tokom nacionalsocijalizma: nakon što je Hitler 1936. imenovao Hajnriha Himlera za „šefa nemačke policije“, policija i SS sve su više delovali ruku pod ruku. Posebno se Tajna državna policija – Gestapo – razvila u centralni instrument terora ovog režima i bila je ključna u progonu političkih protivnika, kao i u drugim nacističkim zločinima.

Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo

Florijan Kotanko, predsednik Udruženja za savremenu istoriju Braunaua, ne želi da povlači paralele sa periodom nacizma:

- Živimo u demokratskoj pravnoj državi i policija je jedan od njenih instrumenata. Sve dok policija može da odgovara za loše ponašanje i dok policajci završavaju na sudu, načelno nezadovoljstvo i nepoverenje prema instituciji policije nije na mestu.

Što se tiče rešenja za Hitlerovu rodnu kuću, on za DW kaže:

- Vlasnik, Republika Austrija, jednostavno je tako odlučio.

I u Hitlerovoj zgradi u Minhenu smeštena je policija

I na poslednjoj Hitlerovoj prijavljenoj adresi u Nemačkoj smeštena je policija. Zgrada na adresi Prinzregentenplatz 16 u minhenskoj četvrti Bogenhauzen pripadala je Hitleru sve do njegove smrti. Nakon toga služila je u razne administrativne svrhe. Od 1998. tamo se nalazi policijska stanica.

Nedavno je otvorila svoja vrata za odabrane događaje kako bi pokazala da je na tom mestu sa teškom prošlošću danas dom demokratskih vrednosti.

Austrija – teško suočavanje sa prošlošću

Austrija se već decenijama bori sa svojom nacionalsocijalističkom prošlošću i sopstvenom odgovornošću za ratne zločine. Iako je zemlja dugo negovala mit da je bila „prva Hitlerova žrtva“, istorijska je činjenica da su mnogi Austrijanci sa oduševljenjem pozdravili Anšlus 1938. godine, kao i da su učestvovali u Holokaustu i u brutalnim ratnim zločinima Vermahta na Balkanu.

Senka te prošlosti službeno je uzdrmala zemlju tek osamdesetih godina prošlog veka. To je usledilo nakon prikazivanja američke televizijske serije Holokaust, ali pre svega kroz aferu povezanu sa Kurtom Valdhajmom, koji je bio generalni sekretar UN-a i predsednik Austrije, kada je javnosti otkrivena njegova uloga tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji – kao oficira Vermahta.

Desno-populistička Slobodarska stranka Austrije (FPÖ), koju su 1956. osnovali bivši nacisti, osvojila je najviše glasova na parlamentarnim izborima 2024. godine, ali nije uspela da sastavi vladu.

Prema reprezentativnoj internet anketi iz 2025. godine, sprovedenoj za konzervativno-desni časopis „Pragmaticus“, 39 odsto ispitanih Austrijanaca slaže se ili uglavnom slaže sa tvrdnjom da bi „konačno trebalo staviti tačku na bavljenje nacionalsocijalizmom“, piše Dojče vele.

BONUS VIDEO: