Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči u nedelju je optužio Ukrajinu za napad na iranski trgovački brod u Kaspijskom jezeru.
- Zelenski je napao iranski trgovački brod i ubio mornara - napisao je, nazvavši taj potez "očitim kršenjem Povelje Ujedinjenih nacija, izvedenim po nalogu Izraela kako bi se Evropa uvukla u njegov rat".
Aragči je rekao da je tokom razgovora sa visokom predstavnicom Evropske unije za spoljnu i sigurnosnu politiku, Kajom Kalas, kao i ruskim ministrom spoljnih poslova, Sergejem Lavrovom, jasno poručio da ono što je učinio "besplatni korisnik iz Kijeva" ne može ostati bez odgovora.
Istovremeno je izraelski ministar spoljnih poslova, Gideon Saar, razgovarao sa svojim ukrajinskim kolegom Andrijem Sibihom te ga pozvao u posetu Izraelu.
- Razgovarali smo o izazovima sa kojima se suočavaju naše zemlje, uključujući pretnju koju predstavlja Iran - napisao je Saar, upozorivši na iranske isporuke dronova i projektila ruskoj strani. Te poruke su pokazale da Ukrajina ulazi u sve direktniji sukob s Teheranom.
Pročitajte još
Ipak, najverovatniji iranski odgovor nije direktni raketni napad na Ukrajinu. Stručnjaci koji su govorili za Kijev post smatraju da Teheran na raspolaganju ima jeftinije opcije čije je poreklo teže dokazati.
Foto: Dirgantara/Alamy/Profimedia
Među njima su povećavanje vojne pomoći Rusiji, hakerske operacije, napadi na ukrajinske interese u inostranstvu, kao i ometanje regionalnih pravaca za snabdevanje.
Odnosi Ukrajine i Irana počeli su ozbiljno da se pogoršavaju mnogo pre najnovijeg sukoba. Iranska protivvazdušna odbrana 8. januara 2020. oborila je avion Ukrajina internašenel erlajnsa na letu PS752 nedugo nakon poletanja iz Teherana. Poginulo je svih 176 ljudi u avionu. Ukrajina, zajedno sa Kanadom, Švedskom i Ujedinjenim Kraljevstvom, od tada zahteva transparentnost, pravdu i utvrđivanje odgovornosti.
Početak rata u Ukrajini već narušene odnose pretvorio je u otvoreno neprijateljstvo. Kijev je 2022. ukinuo akreditaciju iranskog ambasadora i smanjio broj iranskog diplomatskog osoblja u Ukrajini, iako je iranska ambasada u Kijevu ostala otvorena.
Dronovi Šahed iranske proizvodnje potom su postali jedno od glavnih ruskih oružja za napade na ukrajinske gradove, energetsku infrastrukturu i civile. Ukrajina je uvela sankcije Iranu i više ga puta optužila da omogućava nastavak ruskog rata.
Iran je negirao direktnu uključenost u ruske napade, uprkos brojnim dokazima da Moskva koristi sisteme iranske proizvodnje, kao i dokazima da je od Teherana dobila tehnologiju, delove i pomoć u organizaciji proizvodnje.
Foto: Sobhan Farajvan/Pacific Press/Shutterstock Editorial/Profimedia
Odnosi su se dodatno pogoršali nakon što je Ukrajina u junu 2025. uglavnom pozitivno reagovala na izraelske napade na Iran i intenzivirala kontakte s protivnicima iranskog režima. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sastao se u februaru 2026. u Minhenu s iranskim priestolonaslednikom u egzilu Rezom Pahvalijem, a ponovno su se susreli sledećeg meseca u Parizu. Pahvali je posle učestvovao i na Crnomorskom bezbednosnom forumu u Odesi, gde je partnerstvo Moskve i Teherana nazvao "Osovinom haosa". Ukrajina je takođe proglasila iransku Revolucionarnu gardu terorističkom organizacijom
Ti potezi su u Teheranu verovatno učvrstili osećaj da se Kijev više ne bori samo protiv Rusije naoružane iranskim oružjem, nego da se politički svrstava uz Izrael i iransku opoziciju.
Omar Ašur, stručnjak za bezbednonsne i vojne studije na Institutu za poslediplomske studije u Dohi, rekao je za Kijev post da Aragčijevo upozorenje treba shvatiti ozbiljno.
- To je vrlo jasan signal. Neki oblik odmazde je verovatan, ali direktan napad na Ukrajinu i dalje je manje izgledan - rekao je Ašur. Prema njegovim rečima, Teheran uglavnom priferira asimetrične, indirektne operacije čiju je odgovornost teško dokazati. Prvi mogući scenarij uključuje informaciono i diplomatsko zaoštravanje, pretnje, pozivanje diplomata na razgovore, propagandu i pokušaje prikazivanja Ukrajine kao države koja deluje u interesu Izraela.
Drugi je indirektna vojna eskalacija preko Rusije. Iran bi Moskvi mogao da isporučuje dodatne delove za dronove, tehničku pomoć, komponente za proizvodnju i obuku.
Foto: Gavriil Grigorov/AFP/Profimedia
Rusija već masovno proizvodi sisteme izvedene iz Šaheda. Najvažniji iranski doprinos zbog toga možda ne bi bio slanje dodatnih dronova, nego pomoć Moskvi u unapređenju njihove tehnologije, proizvodnje i koordinacije udara. Dodatnu opasnost predstavlja produbljivanje saradnje na području balističkih projektila. Sjedinjene Države tvrde da je Iran Rusiji isporučio balističke projektile kratkog dometa Fat-360, dok je Rojters izvestio da su ruski vojnici prošli obuku za njihovo korišćenje u Iranu, kao i da se Teheran pripremao da pošalje lansere Moskvi.
Dalja eskalacija mogla bi da uključuje dodatne projektile i lansere, nove modele i varijante oružja, komponente ili širu proizvodnu saradnju. Takva bi pomoć ojačala postojeći ruski obrazac napada, u kojem se dronovi tipa Šahed i mamci koriste za iscrpljivanje ukrajinske protivvazdušne odbrane, nakon čega slede balistički i krstareći projektili u velikim kombinovanim napadima.
Ašur je kao moguće oblike odmazde naveo i hakerske operacije, prikrivene napade na ukrajinske interese u inostranstvu, kao i pritisak na pravce snabdevanja u Kaspijskom području.
Direktan iranski napad balističkim projektilom na Ukrajinu i dalje smatra najmanje verovatnim scenarijem. Čak i kada bi do njega došlo, vjerojatno bi bio ograničen i uglavnom simboličan jer Iran nema kapacitet da nanese Ukrajini veću štetu od one koju joj već nanosi Rusija.
Foto: Not specified/WillWest News/Profimedia
Mogućnost veće iranske pomoći Rusiji posebno zabrinjava jer se Ukrajina već suočava s velikim nedostatkom presretačkih projektila za protivvazdušnu odbranu. Zelenski je tokom sastanka s američkim predsednikom Donaldom Trampom u Vašingtonu u utorak razgovarao o izdavanju licenci Ukrajini za proizvodnju projektila za sisteme Patriot. Sastanak je obeležio i znatno bolji ton u odnosu na njihov javni sukob u Beloj kući u februaru 2025.
Arijel Koen, nerezidentni viši saradnik Evroazijskog centra Atlantskog saveta i član Veća za spoljne odnose, rekao je za Kijev post da poboljšanje političkih odnosa i obećanje o licenciranju neće rešiti trenutni ukrajinski nedostatak projektila. Konačni ugovor, plan proizvodnje i rokovi isporuke nisu javno objavljeni.
- Sama licenca ne zatvara tu prazninu - rekao je Koen. Procenio je da jedan presretački projektil Patriot košta između tri i pet miliona dolara, kao i da Ukrajini pre zime treba najmanje 300 takvih projektila. Prema njegovim rečima, Poljska je ponudila prenos tehnologije, dok se Nemačka, koja ima potrebne industrijske kapacitete i manje je izložena ruskim napadima, spominjala kao moguća proizvodna baza. U NJemačkoj bi trebalo da se proizvode Rejteonovi projektili PAC-2 GEM-T u saradnji s evropskim proizvođačem projektila MBDA. Prve isporuke ne očekuju se pre 2027., dok pregovori o proizvodnji naprednijeg sistema PAC-3 u Nemačkoj još nisu završili sporazumom.
Rejteon je posebno iskazao interes za zajedničku proizvodnju projektila Patriot s Ukrajinom. Zelenski se tokom poseta Vašingtonu sastao i s predstavnicima Lokid Martina, proizvođača projektila PAC-3. Međutim, interes industrije nije isto što i funkcionalna proizvodna linija. Američka vojska 29. jula dodelila je Lokid Martinu sedmogodišnji ugovor za projektile Patriot vredan do 58,6 milijardi dolara, u trenutku kada ratovi u Ukrajini i Iranu stvaraju sve veći pritisak na američke zalihe. Lokid do 2030. planira da utrostruči proizvodne kapacitete. Veličina ugovora pokazuje koliko je nestašica ozbiljna, ali i zašto taj posao ne može da reši neposredne ukrajinske potrebe. Svako povećanje iranske pomoći omogućilo bi Rusiji da poveća obem i složenost kombinovanih napada mnogo pre početka domaće ili evropske proizvodnje projektila Patriot.
Foto: PJF Military Collection/Alamy/Profimedia
Ukrajina bi bila prisiljena da troši retke i skupe presretačke projektile na sve veći broj dronova, balističkih i krstarećih projektila, ali i mamaca. Koen smatra da Zelenski pokušava da smanji ukrajinsku zavisnost isključivo o američkoj izvršnoj vlasti, istovremeno sarađujući s Kongresom, proizvođačima oružja i savezničkim vladama. Tokom poseta Vašingtonu Zelenski se sastao s američkim senatorima i predstavnicima velikih odbrambenih kompanija.
Dok je ukrajinski predsednik pratio sednicu iz galerije Senata, poslanici su s 86 glasova za i 12 protiv podržali nastavak postupka donošenja Zakona Lindzija O. Grejama o sankcionisanju Rusije i Irana. Takav pristup mogao bi da da rezultate na duži rok, ali ne uklanja neposrednu ranjivost Ukrajine pre zime.
Nakon razgovora sa Sibihom u utorak, Aragči je ublažio ton, ali nije odustao od iranskog zahteva za naknadom štete.
Rekao je da ga je Sibiha uverio kako je napad na iranski brod bio nenameran i da Ukrajina ne želi eskalaciju.
- Ni Iran ne želi eskalaciju, ali jasno smo poručili da je svaki napad na naše građane ili interese neprihvatljiv. Gubici moraju biti nadoknađeni - napisao je Aragči.
Foto: kremlin/UPI/Profimedia
Sibiha je razgovor opisao kao otvoren. Rekao je da su ukrajinske akcije usmerene isključivo na odbranu zemlje od ruske agresije, kao i da nikada nisu bile usmerene protiv civilnih brodova ili ljudi.
Istovremeno je upozorio Teheran da ne zaoštrava situaciju i pozvao ga je da prekine svaku pomoć ruskom nezakonitom ratu.
Razgovor je smanjio neposrednu mogućnost direktnog sukoba. Ipak, nije rešio širi spor između dveju zemalja, sposobnost Irana da ruske napade učini još opasnijima ni postupno poboljšanje odnosa Ukrajine i Izraela.
Čini se da dve zemlje ostavljaju iza sebe nedavni spor zbog sumnje da je žito ukradeno s teritorija Ukrajine pod ruskom okupacijom dopremano u Haifu te se okreću saradnji u suzbijanju iranskih dronova.
Foto: Aleksander Kalka/NurPhoto/Shutterstock Editorial/Profimedia
BONUS VIDEO:
