Иран спрема освету Украјини? Један сценарио брине Кијев

Ирански министар спољних послова Абас Арагчи у недељу је оптужио Украјину за напад на ирански трговачки брод у Каспијском језеру.

- Зеленски је напао ирански трговачки брод и убио морнара - написао је, назвавши тај потез "очитим кршењем Повеље Уједињених нација, изведеним по налогу Израела како би се Европа увукла у његов рат".

Арагчи је рекао да је током разговора са високом представницом Европске уније за спољну и сигурносну политику, Кајом Калас, као и руским министром спољних послова, Сергејем Лавровом, јасно поручио да оно што је учинио "бесплатни корисник из Кијева" не може остати без одговора.

Истовремено је израелски министар спољних послова, Гидеон Саар, разговарао са својим украјинским колегом Андријем Сибихом те га позвао у посету Израелу.

- Разговарали смо о изазовима са којима се суочавају наше земље, укључујући претњу коју представља Иран - написао је Саар, упозоривши на иранске испоруке дронова и пројектила руској страни. Те поруке су показале да Украјина улази у све директнији сукоб с Техераном.

Ипак, највероватнији ирански одговор није директни ракетни напад на Украјину. Стручњаци који су говорили за Кијев пост сматрају да Техеран на располагању има јефтиније опције чије је порекло теже доказати.

Фото: Dirgantara/Alamy/Profimedia

Међу њима су повећавање војне помоћи Русији, хакерске операције, напади на украјинске интересе у иностранству, као и ометање регионалних праваца за снабдевање.

Односи Украјине и Ирана почели су озбиљно да се погоршавају много пре најновијег сукоба. Иранска противваздушна одбрана 8. јануара 2020. оборила је авион Украјина интернашенел ерлајнса на лету ПС752 недуго након полетања из Техерана. Погинуло је свих 176 људи у авиону. Украјина, заједно са Канадом, Шведском и Уједињеним Краљевством, од тада захтева транспарентност, правду и утврђивање одговорности.

Почетак рата у Украјини већ нарушене односе претворио је у отворено непријатељство. Кијев је 2022. укинуо акредитацију иранског амбасадора и смањио број иранског дипломатског особља у Украјини, иако је иранска амбасада у Кијеву остала отворена.

Дронови Шахед иранске производње потом су постали једно од главних руских оружја за нападе на украјинске градове, енергетску инфраструктуру и цивиле. Украјина је увела санкције Ирану и више га пута оптужила да омогућава наставак руског рата.

Иран је негирао директну укљученост у руске нападе, упркос бројним доказима да Москва користи системе иранске производње, као и доказима да је од Техерана добила технологију, делове и помоћ у организацији производње.

Фото: Sobhan Farajvan/Pacific Press/Shutterstock Editorial/Profimedia

Односи су се додатно погоршали након што је Украјина у јуну 2025. углавном позитивно реаговала на израелске нападе на Иран и интензивирала контакте с противницима иранског режима. Украјински председник Володимир Зеленски састао се у фебруару 2026. у Минхену с иранским приестолонаследником у егзилу Резом Пахвалијем, а поновно су се сусрели следећег месеца у Паризу. Пахвали је после учествовао и на Црноморском безбедносном форуму у Одеси, где је партнерство Москве и Техерана назвао "Осовином хаоса". Украјина је такође прогласила иранску Револуционарну гарду терористичком организацијом

Ти потези су у Техерану вероватно учврстили осећај да се Кијев више не бори само против Русије наоружане иранским оружјем, него да се политички сврстава уз Израел и иранску опозицију.

Омар Ашур, стручњак за безбеднонсне и војне студије на Институту за последипломске студије у Дохи, рекао је за Кијев пост да Арагчијево упозорење треба схватити озбиљно.

- То је врло јасан сигнал. Неки облик одмазде је вероватан, али директан напад на Украјину и даље је мање изгледан - рекао је Ашур. Према његовим речима, Техеран углавном приферира асиметричне, индиректне операције чију је одговорност тешко доказати. Први могући сценариј укључује информационо и дипломатско заоштравање, претње, позивање дипломата на разговоре, пропаганду и покушаје приказивања Украјине као државе која делује у интересу Израела.

Други је индиректна војна ескалација преко Русије. Иран би Москви могао да испоручује додатне делове за дронове, техничку помоћ, компоненте за производњу и обуку.

Фото: Gavriil Grigorov/AFP/Profimedia

Русија већ масовно производи системе изведене из Шахеда. Најважнији ирански допринос због тога можда не би био слање додатних дронова, него помоћ Москви у унапређењу њихове технологије, производње и координације удара. Додатну опасност представља продубљивање сарадње на подручју балистичких пројектила. Сједињене Државе тврде да је Иран Русији испоручио балистичке пројектиле кратког домета Фат-360, док је Ројтерс известио да су руски војници прошли обуку за њихово коришћење у Ирану, као и да се Техеран припремао да пошаље лансере Москви.

Даља ескалација могла би да укључује додатне пројектиле и лансере, нове моделе и варијанте оружја, компоненте или ширу производну сарадњу. Таква би помоћ ојачала постојећи руски образац напада, у којем се дронови типа Шахед и мамци користе за исцрпљивање украјинске противваздушне одбране, након чега следе балистички и крстарећи пројектили у великим комбинованим нападима.

Ашур је као могуће облике одмазде навео и хакерске операције, прикривене нападе на украјинске интересе у иностранству, као и притисак на правце снабдевања у Каспијском подручју.

Директан ирански напад балистичким пројектилом на Украјину и даље сматра најмање вероватним сценаријем. Чак и када би до њега дошло, вјеројатно би био ограничен и углавном симболичан јер Иран нема капацитет да нанесе Украјини већу штету од оне коју јој већ наноси Русија.

Фото: Not specified/WillWest News/Profimedia

Могућност веће иранске помоћи Русији посебно забрињава јер се Украјина већ суочава с великим недостатком пресретачких пројектила за противваздушну одбрану. Зеленски је током састанка с америчким председником Доналдом Трампом у Вашингтону у уторак разговарао о издавању лиценци Украјини за производњу пројектила за системе Патриот. Састанак је обележио и знатно бољи тон у односу на њихов јавни сукоб у Белој кући у фебруару 2025.

Аријел Коен, нерезидентни виши сарадник Евроазијског центра Атлантског савета и члан Већа за спољне односе, рекао је за Кијев пост да побољшање политичких односа и обећање о лиценцирању неће решити тренутни украјински недостатак пројектила. Коначни уговор, план производње и рокови испоруке нису јавно објављени.

- Сама лиценца не затвара ту празнину - рекао је Коен. Проценио је да један пресретачки пројектил Патриот кошта између три и пет милиона долара, као и да Украјини пре зиме треба најмање 300 таквих пројектила. Према његовим речима, Пољска је понудила пренос технологије, док се Немачка, која има потребне индустријске капацитете и мање је изложена руским нападима, спомињала као могућа производна база. У Њемачкој би требало да се производе Рејтеoнови пројектили ПAЦ-2 ГЕМ-Т у сарадњи с европским произвођачем пројектила МБДА. Прве испоруке не очекују се пре 2027., док преговори о производњи напреднијег система ПAЦ-3 у Немачкој још нису завршили споразумом.

Рејтеон је посебно исказао интерес за заједничку производњу пројектила Патриот с Украјином. Зеленски се током посета Вашингтону састао и с представницима Локид Мартина, произвођача пројектила ПAЦ-3. Међутим, интерес индустрије није исто што и функционална производна линија. Америчка војска 29. јула доделила је Локид Мартину седмогодишњи уговор за пројектиле Патриот вредан до 58,6 милијарди долара, у тренутку када ратови у Украјини и Ирану стварају све већи притисак на америчке залихе. Локид до 2030. планира да утростручи производне капацитете. Величина уговора показује колико је несташица озбиљна, али и зашто тај посао не може да реши непосредне украјинске потребе. Свако повећање иранске помоћи омогућило би Русији да повећа обем и сложеност комбинованих напада много пре почетка домаће или европске производње пројектила Патриот.

Фото: PJF Military Collection/Alamy/Profimedia

Украјина би била присиљена да троши ретке и скупе пресретачке пројектиле на све већи број дронова, балистичких и крстарећих пројектила, али и мамаца. Коен сматра да Зеленски покушава да смањи украјинску зависност искључиво о америчкој извршној власти, истовремено сарађујући с Конгресом, произвођачима оружја и савезничким владама. Током посета Вашингтону Зеленски се састао с америчким сенаторима и представницима великих одбрамбених компанија.

Док је украјински председник пратио седницу из галерије Сената, посланици су с 86 гласова за и 12 против подржали наставак поступка доношења Закона Линдзија О. Грејама о санкционисању Русије и Ирана. Такав приступ могао би да да резултате на дужи рок, али не уклања непосредну рањивост Украјине пре зиме.

Након разговора са Сибихом у уторак, Арагчи је ублажио тон, али није одустао од иранског захтева за накнадом штете.

Рекао је да га је Сибиха уверио како је напад на ирански брод био ненамеран и да Украјина не жели ескалацију.

- Ни Иран не жели ескалацију, али јасно смо поручили да је сваки напад на наше грађане или интересе неприхватљив. Губици морају бити надокнађени - написао је Арагчи.

Фото: kremlin/UPI/Profimedia

Сибиха је разговор описао као отворен. Рекао је да су украјинске акције усмерене искључиво на одбрану земље од руске агресије, као и да никада нису биле усмерене против цивилних бродова или људи.

Истовремено је упозорио Техеран да не заоштрава ситуацију и позвао га је да прекине сваку помоћ руском незаконитом рату.

Разговор је смањио непосредну могућност директног сукоба. Ипак, није решио шири спор између двеју земаља, способност Ирана да руске нападе учини још опаснијима ни поступно побољшање односа Украјине и Израела.

Чини се да две земље остављају иза себе недавни спор због сумње да је жито украдено с територија Украјине под руском окупацијом допремано у Хаифу те се окрећу сарадњи у сузбијању иранских дронова.

Фото: Aleksander Kalka/NurPhoto/Shutterstock Editorial/Profimedia

 

БОНУС ВИДЕО: