Sunčev sistem možda nema osam, već čak 200 planeta

Dve decenije kasnije, rasprava o toj kontroverznoj odluci i dalje traje – da li je vreme da Pluton ponovo postane planeta?

Nekoliko godina pre glasanja „IAU“, među astronomima je bilo onih koji su se zalagali da se broj planeta u našem Sunčevom sistemu smanji sa devet na osam i da se Plutonu oduzme status planete. Godine 2000. Nil Degras Tajson otišao je toliko daleko da je uklonio Pluton iz postavke posvećene planetama u planetarijumu „Hayden“ u NJujorku.

Foto: Depositphotos/Shad.off

Preispitivanje njegovog statusa počelo je još ranije, tokom devedesetih, kada su otkrivena udaljena tela u Kajperovom pojasu iza Neptuna, sa orbitama sličnim Plutonovoj.

Sve je kulminiralo u julu 2005. godine otkrićem Eride, tela veličine približne Plutonovoj, koje je još udaljenije od Sunca. Postavilo se pitanje – da li je Erida deseta planeta? A ako nije planeta, kako onda Pluton može da zadrži taj status?

Godinu dana kasnije o ovom pitanju raspravljalo se na sastanku Međunarodne astronomske unije, na kojem su se okupili astronomi iz celog sveta. Iznet je veliki broj predloga i protivpredloga, a neki od njih bi broj priznatih planeta povećali čak na 14.

Na kraju je, međutim, Pluton svrstan među patuljaste planete.

„Reklasifikacija“ ili degradacija

Iako je Pluton zvanično reklasifikovan, mnogi su odluku doživeli kao njegovu degradaciju. Među naučnicima koji su joj se protivili bio je i Alan Stern, glavni istraživač misije „New Horizons“ ka Plutonu.

Letelica „New Horizons“ lansirana je 2006. godine, a do Plutona je stigla 2015. godine, kada je čovečanstvu poslala do tada najdetaljnije snimke ovog udaljenog sveta.

Neki naučnici tvrdili su da je Pluton i dalje na neki način planeta, samo mala. Taj argument donekle je oslabljen činjenicom da mu je Međunarodna astronomska unija dodelila broj male planete 134340, kakav se uglavnom koristi za asteroide.

„Prirodu nije briga kako zovemo Pluton“

Pluton je tokom proteklih 20 godina ostao patuljasta planeta. Međutim, na godišnjicu glasanja „IAU“ ponovo se postavlja pitanje da li je vreme da se ta odluka preispita.

Pol Birn, planetarni astronom sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu, smatra da jeste.

– Da, Pluton je planeta. I ne samo Pluton, već i ostale patuljaste planete: Cerera, Erida, Makemake i Haumea, a da ne pominjemo Sednu i Kvar, koji su patuljaste planete po svemu osim po imenu. Na kraju krajeva, mislim da su svi oni planete i ne mislim da imamo bilo kakvu korist od toga da Pluton ne ubrajamo među planete – rekao je Birn za „Space.com“.

U određenoj meri, čitava rasprava jeste stvar semantike, što prihvata i Birn.

– Prirodu nije briga kako zovemo Pluton – poručio je.

Međutim, percepcija javnosti je druga stvar i upravo tu Birn smatra da je odluka „IAU“ iz 2006. godine podbacila.

Kako objašnjava, kada drži javna predavanja o planetama, publika ga ne pita o aktivnim azotnim glečerima na Plutonu ili o tome kako je nastala njegova ogromna struktura u obliku srca. Umesto toga, ljude najviše zanima zašto je Pluton degradiran.

Pitanje njegovog statusa tako je, prema Birnovom mišljenju, postalo prepreka predstavljanju naučnih činjenica javnosti.

– Učinili smo ogromnu medveđu uslugu javnosti iz perspektive promovisanja nauke. Način na koji smo predstavili tu poruku stao je na put pokušaju da razumemo šta je Pluton – rekao je Birn.

Jedan od argumenata iz 2006. godine bio je da modeli nastanka Sunčevog sistema predviđaju postojanje na stotine objekata sličnih Plutonu i Eridi koji još nisu otkriveni u rasutom disku i Ortovom oblaku, ogromnom i još nedovoljno istraženom području koje bi moglo da se prostire čak do jedne svetlosne godine od Sunca.

– Jedno od pitanja koje su ljudi postavljali bilo je: kako će deca zapamtiti imena 200 planeta? Ali samo pogledajte koliko „Pokémon“-a deca znaju po imenu. Ako se na kraju ispostavi da u Sunčevom sistemu ima 200 planeta, pa šta? – rekao je Birn.

Šta je planeta prema definiciji „IAU“?

Način na koji klasifikujemo nebeska tela mora da bude zasnovan na određenom naučnom pristupu. Međunarodna astronomska unija je 2006. godine ustanovila tri kriterijuma za određivanje toga šta je planeta.

Prvi je da telo mora da bude u hidrostatičkoj ravnoteži, što znači da ga je sopstvena gravitacija oblikovala u približno sferičan oblik. Pored toga, njegova unutrašnjost treba da bude diferencirana, odnosno teži elementi trebalo bi da su se spustili ka jezgru.

Gravitacija Plutona oblikovala ga je u sferno telo.

Drugi kriterijum je da telo mora da kruži oko Sunca. Zbog toga se Mesec ne smatra planetom – on ne kruži direktno oko Sunca, već oko Zemlje. Birn, međutim, napominje da bi, kada bi se on pitao, i velike mesece nazvao planetama.

Strogo tumačeno, ovaj kriterijum isključio bi i egzoplanete, jer one ne kruže oko našeg Sunca. Ipak, smatramo ih planetama jer kruže oko drugih zvezda.

Dodatnu nedoumicu predstavljaju planete lutalice koje se samostalno kreću kroz međuzvezdani prostor. Astronomi otkrivaju sve veći broj takvih slobodno plutajućih svetova.

Moguće je da su mnogi od njih nastali u orbiti oko neke zvezde, a potom bili izbačeni iz matičnog sistema. Međutim, čini se da su neki mogli nastati direktnim urušavanjem oblaka gasa, bez matične zvezde, zbog čega se ne uklapaju u definiciju „IAU“.

Najsporniji treći uslov

Treća tačka definicije izaziva najviše kritika. Prema njoj, da bi neki objekat bio planeta, mora da „očisti“ svoje orbitalno susedstvo.

Drugim rečima, mora da bude gravitaciono dominantan u području oko svoje orbite.

Pluton ne ispunjava ovaj kriterijum jer se njegova orbita ukršta sa Neptunovom, a u njegovom okruženju nalaze se i drugi objekti Kajperovog pojasa sa susednim orbitama.

To, međutim, otvara nova pitanja. Ako Pluton zadire u Neptunovo orbitalno područje, da li bi isti argument mogao da se upotrebi i protiv Neptuna? A šta je sa asteroidima koji prolaze blizu Zemlje? Da li njihovo postojanje znači da Zemlja nije u potpunosti „očistila“ svoje okruženje?

Upravo u ovom delu definicije postoje brojne nedoumice, piše „Space.com“.

Planetarni procesi

Ako bi odluka „IAU“ bila odbačena, postavlja se pitanje šta bi trebalo da je zameni i na koji način bi planete trebalo klasifikovati.

Birn smatra da bi odgovor mogao da leži u geofizičkim osobinama samih nebeskih tela.

– To što su okrugle i što su prošle određeni stepen diferencijacije ima mnogo smisla za mene. Sa geofizičkog stanovišta, ako su dovoljno velike da ih sopstvena gravitacija oblikuje u kugle, onda su dovoljno velike da su prošle kroz neku vrstu unutrašnje hemijske obrade i da su sposobne za određene aktivne geološke procese: oslobađanje isparljivih materija koje stvaraju atmosferu, vulkanizam, geomorfološke procese na površini, pa čak i kratkotrajno magnetno polje. Zato Mesec računam kao planetu, jer je prošao kroz takve planetarne procese – objasnio je Birn.

On priznaje da gasoviti džinovi nemaju sva ova svojstva jer nemaju čvrstu površinu, ali niko zbog toga ne dovodi u pitanje status Jupitera kao planete.

Kada je reč o Uranu i Neptunu, još nije u potpunosti poznato kakva je njihova duboka unutrašnja struktura.

Ni naziv „patuljasta planeta“ ne dopada se Birnu jer, prema njegovom mišljenju, stvara utisak da postoji hijerarhija među planetama, sa gasovitim džinovima na vrhu i patuljastim planetama na dnu.

– Ne postoji prirodna hijerarhija; one se ne formiraju prema takvoj hijerarhiji – rekao je on.

Iako su Pluton, Erida i druge patuljaste planete sastavljene od materijala preostalog nakon formiranja Sunčevog sistema, one su se spajale na sličan način kao i druge planete, tako što su se manji gradivni blokovi udruživali i formirali veća tela.

S druge strane, jedan od argumenata protiv vraćanja Plutonu statusa planete jeste da bi, ukoliko je on samo jedan od potencijalno 200 sličnih objekata, izgubio poseban položaj. Kao patuljasta planeta, Pluton je najpoznatiji predstavnik čitave kategorije svetova slične veličine.

Još 200 planeta?

Pravi test mogao bi da usledi kada astronomi počnu da otkrivaju neke od pretpostavljenih velikih objekata daleko od Sunca.

Sve dok su približno veličine Plutona, verovatno neće biti veće rasprave. Ali šta će se dogoditi ako bude otkriveno telo veličine Marsa ili čak Zemlje?

Takvo telo moglo bi da je nastalo bliže Suncu, a potom usled gravitacionih interakcija sa nekom od džinovskih planeta bude izbačeno u spoljašnji deo Sunčevog sistema. Moglo bi, međutim, da bude formirano upravo tamo, od istog materijala od kojeg je nastao Pluton.

– Prema definiciji „IAU“, takvo telo ne bi ispunjavalo uslov da bude definisano kao planeta jer ne bi očistilo svoje orbitalno susedstvo. Ako bismo pronašli takvu planetu, to bi bio još jedan ekser u kovčegu pokušaja da se ova tela razlikuju isključivo na osnovu toga gde se nalaze, a ne na osnovu toga šta su – rekao je Birn.

Bez obzira na sve, ako Pluton ponovo treba da bude planeta, za to mora da postoji naučno opravdanje. Nostalgija, nacionalni ponos ili želja da deca lakše pamte imena planeta nisu dovoljni razlozi za poništavanje odluke „IAU“.

Možda bi, umesto toga, trebalo preispitati sam naziv „patuljasta planeta“ i pronaći prikladniju kategoriju.

Ili jednostavno još nemamo dovoljno dobre reči kojima bismo opisali sve što otkrivamo, piše „Space.com“. Pojam planete ukorenjen je u istoriji dugoj hiljadama godina, iz vremena kada ljudi nisu razumeli šta su zapravo te „zvezde lutalice“.

Zato možda i nije neobično što danas nailazimo na probleme kada drevni termin „planeta“ pokušavamo da primenimo na savremeno razumevanje različitih tipova svetova.

Ako ne postoji način da se sva ova tela klasifikuju dosledno i na način koji će zadovoljiti sve, možda bi jednostavno trebalo da prestanemo toliko da brinemo o tome.

Kako god odlučili da ga nazivamo, Pluton će zauvek ostati Pluton.

(EuroNews)

BONUS VIDEO