Obraćanje predsednika Vučića
- Dva velika događaja na isti dan stvorila su savremenu Srbiju. Prvi je po istoričarima najvažniji, ustanak koji će stvoriti nezavisnu Srbiju. Tog 15.februara 1804.godine u Marićevića jaruzi u Orašcu narodne vođe, one koji su izbegle od okupatorske sablje, podigle su prvi slobodarski ustanak na Balkanu, ustanak koji će stvoriti nezavisnu Srbiju, koji će na ovim prostorima kao obavezu i zavet ustoličiti svetu reč - sloboda. Bez toga danas ništa ne bi bilo. Zahvaljujući njima mi smo danas garant mira i slobode na ovim prostorima. Budućnost srpske politike je da naše odluke donosimo samostalno. Nismo mi slučajno danas zemlja gradilišta i investicija, rastuće ekonomije, koja pre svega samostalno odlučuje. Srbija je pre svega zemlja koja svoju budućnost drži u svojim rukama. Sretenjski ustav je obaveza da kao najveću vrednost čuvamo slobodu zemlje i svakog čoveka u njoj - kazao je predsednik.
Foto: Tanjug
- Mi želimo jaku i modernu Srbiju, Sretenjsku Srbiju - istakao je Vučić.
- Taj dug koji su nam ostavili svi ustanici Karađorđe, Sinđelić,. . . otplaćujemo svakodnevno čineći Srbiju lepšom. I svaki naš novi put, bolnica i fabrika koju podižemo je svojevrsna otplata kamate na njihove snove i žrtvu. Uprskos lomu kao krajnjem rezultatu Prvi srpski ustanak pokazao je da je Srbija oslonjena na sebe, samo na sebe i da može da bude potpuno slobodna i funkcionalna država - istako je on.
Vučić je podsetio da je 15.februara 1835. godine zahvaljujući Sretenjskom ustavu, Srbija postala moderna država, jer je tako odlučilo 2.400 predstavnika naroda i više od 10.000 posmatrača na najvećoj skupštini u Kragujevcu.
Pročitajte još
- Na toj poljani, pod otvorenim nebom, Srbija je dobila zastavu, grb i institucije i ozvaničila ono što je najvažnije od svega - slobodu, jer je narod, ponosan, seljački, istrajan, odlučio da zbaci okove i napravi modernu državu, bez robova u kojoj su svi jednaki pred zakonom, a vlast ograničena - rekao je Vučić.
Foto: Tanjug
Tada je ukinut feudalizam, a Srbija postala jedna od najmodernijih država.
- Kada je knez Miloš potpisao taj akt, Dimitrije Davidović, tvorac tog Ustava, napisao je u novinama da je tim činom potpisana sreća Srbije i njena budućnost, koja će i danas biti najveća naša obaveza, koja od nas zahteva da kao najveću vrednost čuvamo slobodu - zemlje i svakog čoveka u njoj - poručio je Vučić.
Ona nas i danas obavezuje da na tim poljanama gradimo puteve, fabrike, pruge, da svojom snagom, radom i verom, tu slobodu čuvamo, rekao je Vučić i dodao da nemamo pravo pred senima predaka da zaboravimo da su najveće sile sveta tada baštinile robovlasništvo i surovi kolonijalizam.
- Nismo mi slučajno danas najbrže rastuća zemlja, zemlja gradilišta, investicija, koja može da se izbori sa krizama, od poplava do pandemije, nismo slučajno nezavisna zemlja koja samostalno odlučuje o svojoj sudbini i budućnosti. To je bio zadatak, obaveza koju smo dobili 15. febraura u Kragujevcu 1835. godine - rekao je Vučić.
Predsednik je naglasio da je Srbija danas najvećim delom baš onakva kakvu su je oni hteli - zemlja slobode i slobodnih, nezavisna, svoja, zemlja u kojoj se gradi, koja budućnst drži u svojim rukama. Zemlja mira i dostojanstva, sećanja na one koji su to dostojanstvo i slobodu zauvek obezbedili.
Predsednik je posebno pomenuo generala Veljka Radenovića, koji je posthumno odlikovan.
Foto: Tanjug
- Želim da spomenem jednog od laureata koji je posthumno odlikovan. Onaj koji je poznat u našem narodu kao "Đeneral po kojem je nastala čuvena pesma "Đenerale, nek je tvojoj majci hvala". Danas je vreme kada možemo konačno da kažemo ko smo, odakle dolazimo, i ko je i šta je naša zemlja. Konačno je vreme da se zahvalimo našim junacima, da ih se ne stidimo i da ih ne krijemo, već da otvoreno pred celim svetom kažemo da smo ponosni na njih, koliko ih volimo i koliko im se izvinjavamo što smo njihova velika dela zaboravili - naveo je predsednik.
Ko su dobitnici odlikovanja
Orden Republike Srbije na lenti
Željka Cvijanović, predsednica Republike Srpske
Orden srpske zastave prvog stepena
Milan Knežević, narodni poslanik Skupštine Crne Gore
Orden srpske zastave trećeg stepena
Erik Bišop
Klaus Mejer Kabri
Sretenjski orden prvog stepena
Ištvan Pastor, predsednik Skupštine AP Vovodine
Manastir sveti Prohor Pčinjski
Zoran Janković, gradonačelnik LJubljane
Srpska čitaonica u Irigu
Galerija Matice srpske
Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu
Narodno pozorište Užice
Srpsko lekarsko društvo
Sretenjski orden drugog stepena
Banka Poštanska štedionica AD Beograd
Novinsko-izdavačko preduzeće Borba AD
Sretenjski orden trećeg stepena
Klinika za pulmologiju KC Srbije, koja postoji 90 godina
Profesor doktor Vladimir Obradović
Naučni institut za veterinartsvo Srbije
Fakultet muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu
Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu
Istorijski institut Beograd
Vaterpolo klub Partizan
Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena
DŽon Kapelo, predsednik fondacije Halijard
Orden zasluga za odbranu i bezbednost prvog stepena - posthumno
general Veljko Radenović
Zlatna medalja za hrabrost Miloš Obilić - postuhmno
Milutin Dobrić
Slavko Jovičić
Zlatna medalja za hrabrost Miloš Obilić
Knut Flovik Turesen
Zlatna medalja za zasluge
Dobrivoje Tanasijević Dan Tana
Rem Bergman, producent
Vuk Kostić
FEST
KST
Muzej žrtava genocida
Arena channels group
Aleksandar Rakić
Maja Kovačević
Gojko Đogo, pisac
Zlatna medalja za zasluge za izuzetne zasluge u oblasti preduzetništva
Goran Janković, Innoplast
Nebi Anil, Teklas
Zlatna medalja za zasluge za izuzetne zasluge u oblasti javnim i privrednim delatnostima
Termomont koji je izgradio tri kovid bolnice
Holding kompanija pamučni kombinat Jumko AD Vranje
Zlatna medalja za zasluge za izuzetne zasluge u sprečavanju širenja kovid 19
Boris Đinđić
Maja Radojčić
Katarina Kostić
Jasminka Vučković
Predrag J. Marković, srpski istoričar i političar
LJubomirka Krkljuš
Zlatna medalja za zasluge za izuzetne zasluge u javnim i kulturnim delatnostima
Rajko Petrov Nogo
Nikola Racko, profesor i pijanista
Srđan Tatić
Zlatna medalja za zasluge za izuzetne zasluge u humanitarnom radu
Petar Srnić, zadužbinar
Milentije Mladenović, dobrotvor
Zlatna medalja za zasluge za izuzetne zasluge u kulturnim delatnostima - posthumno
Marinko Rokvić, pevač
Merima NJegomir, pevačica
Boris Komnenić
Nenad Nenadović, glumac
Dara Čalenić
Srebrnom medaljom za zasluge
Vukica Lazović
Gvozden Nikolić
Rade Prelić, fotograf Tanjuga
Rajko R. Karišić
Radmila Mihajlović, istoričarka i prevodilac
Mira Ninošević, muzejska savetnica, istoričarka
DŽoni Dep: Primam ovu veliku čast i nikada je neću izneveriti
Svečanosti je prisustvovao i holivudski glumac DŽoni Dep, koji je nagrađen Zlatnom medaljom za zasluge u oblasti kulture i promociju Srbije u svetu.
- Ovo je zaista jedan vanredan trenutak za mene i vrlo sam ponosan. Imao sam priliku, pre mnogo godina, kada sam upoznao veoma čudnog čoveka, koji čim sam ugledao, znao sam da ne pripada Holivudu... Kusturica je postao brat, njegova porodica je postala moja, gledao sam kako mu deca odrastaju. To je bila veza koju smo ostvarili od prvog dana. On kaže ono što misli, i to mi se sviđa kod njega. Ono što je ovde divno, što ljudi misle da je svrha iskoristiti trenutak. Verujem da postoji dosta talenta koji ćemo ovde tek iznaći i radujem se što ću biti deo toga. Zaista želim da vam se zahvalim predsedniče Vučiću, drago mi je što ste mi ukazali čast. Moje iskustvo sa ljudima u Srbiji, jedan potpuno novi život. Sviđa mi se ovaj početak i voleo bih da taj početak otpočne baš ovde. Blaogosloveni bili. Primam ovu veliku čast i nikada je neću izneveriti - kazao je DŽoni Dep.
Foto: Tanjug
- Izuzetna je čast i velika odgovornost biti ovde i govoriti u ime svih odlikovanih. Odličja su izraz podrške, uvažavanja. Odlikovanja su slava i čast. U ime svih zahvaljujem Republici Srbiji na časti i slavi - rekla je Tijana Palkovljević Bugarski, obrativši se u ime svih odlikovanih.
Posthumna odlikovanja
Posthumno su odlikovani Milutin Mrkonjić, Dušan Duda Ivković, orden prima sin Pavle Ivković. Odlikovan je i bivši direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac, orden je primila majka Marija Tasovac. Odlikovan je i Vladimir Vlada Veličković, orden primao sin Vuk Veličković, kao i Miroslav Lazanski, orden primio sin Aleksandar. Posthumno je odlikovan i glumac Boris Komnenić, kao i pevači Marinko Rokvić i Merima NJegomir.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
