ROĐA RAIČEVIĆ: Od kasne slave i sjaja do misteriozne smrti

Datum rođenja/smrti: 11.7.1957. - 7.10.2001.

Mesto rođenja: Nikšić

Najveći hitovi: "Tako je suđeno", "A ja imam tebe", "Rastanak", "Ako si ikad volela", "Sudnji dan", "Ne bih ja"...

Rodoljub Rođa Raičević je bio jedan od retkih školovanih muzičara na našoj estradi. Rođen je u Nikšiću, gde je završio osnovnu i nižu muzičku školu. Potom je upisao srenju muzičku školu u Podgorici, a potom se 1976. doselio u Beograd.

- Imam roditelje i starijeg brata. On je oženjen, ima porodicu, a njegove klince, Maju i Zorana, obožavam! O odnosu mojih najbližih prema mom uspehu mogu da kažem da su jednostavno ponosni i srećni, možda više nego i ja sam. Oni imaju vremena da proprate sve što mi se dešava, a ja živim 300 na sat, pa tako sve nekako prolazi pored mene - ispričao je Rođa kada je postao slavan kao pevač. (Arhiv Borbe, Sabor, 21.02.1994.)

Nestašno dete

- Moje detinjstvo bilo je burno i bogato događanjima. Gotovo da nije bilo dana kad mi se nisu "smešile" batine, što će reći da sam bio prilično nemiran, a poslušan samo kad sam morao. (...) Sećam se i prvih avantura s drugovima poput krađa iz komšijske bašte, pa silnih krađa bicikala. Kada bi nam neko došao u goste, ne bi prošlo ni pet minuta, a ja bih jezdio na njegovom biciklu i ne bi me bilo satima. A posle, zna se - batine! Ali, ne mari. Jednom smo čak ukrali i komšijski auto. Sećam se, "moskvič" je bio. Tačnije, sin je ukrao tati ključeve, a nas četvorica se priključilo. Vozili smo se dok nije prokuvala voda u hladnjaku. Pa još kad je jedan klinac otvorio hladnjak, a voda šiknula i nanela mu opekotine... A posle - pogađate: To su bile batine koje se pamte! (...) Sećam se i bežanja od kuće, jer nisam bio zadovoljan statusom u kući... (Arhiv Borbe, On, 14.01.1997.)

Kompozitor

Rođa je već dobrano zagazio u četvrtu deceniu života kada se proslavio kao pevač. Pre toga, godinama je zarađivao svirajući i pišući pesme za druge. Mada je više voleo zabavnu muziku, pisao je za narodnjake: Anu Bekutu, Nadu Topčagić, Biljanu Jevtić, Lepu Brenu, Milana Babića, Miru Škorić, Cakanu i druge... Godine 1984. svirao je koncerte sa "Rokerima s Moravu", a bio je i član orkestra Miše Mijatovića (zajedno sa Slavkom Banjcem) od 1985. do 1987., mada ne u kontinuitetu.

- DŽej je komentarisao da je šteta što nisam snimao, što je jednom anonimcu bilo lepo čuti. DŽeja veoma cenim. Te pohvale uklapale su se u moje potajne planove oko ploče, bile su dodatak koji je odlučio. Tako je krenulo - prisetio se Rođa '94. (Arhiv Borbe, Sabor, 21.02.1994.)

Tako je suđeno

Snimivši prvi album, "Tako je suđeno", Rođa je 1993. napravio pravi pravcati "bum" na estradi. Usledili su nastupi po festivalima, nagrade, a te '93 proglašen je za pevača godine od strane više radio i TV stanica.

- Meni je bilo interesantno da se pojavim na Mesamu i kako sam tek nekoliko meseci na sceni kao pevač, hteo sam da osetim tu takmičarsku atmosferu. Nisam se razočarao! Bilo je mnogo uzbuđenja, pa eto i ta nagrada za otkriće godine i treće mesto publike, zaista su bili dovoljni za jedno veče. Mislim da je suvišno da objašnjavam kako sam srećan osvajanjem trećeg mesta. U trenutku uručenja nagrada bio sam veoma uzbuđen. Kad je trebalo da kažem nekoliko reči, sve sam zaboravio, mada sam smislio tik pre toga. (Arhiv Borbe, Sabor, 21.02.1994.)

Muzički stil

Na domaću folk i pop scenu doneo je kulturu, prefinjene manire, skromno ali samouvereno ponašanje i, najpre, specifičnu mešavinu popa i folka, iz koje su tokom godina narodnjački elementi potpuno nestali.

- Uspeo sam da, konačno, pronađem stil, to jest, svoj muzički identitet. Ne mislim ništa loše o prvoj i drugoj ploči, štaviše... Međutim, kad izađe ova kaseta moći ću da kažem - e, to sam ja! I prepustim publici da donese sud o njoj - rekao je Rođa pred izlazak albuma "Sudnji dan". (Arhiv Borbe, On, 14.01.1997.)

- Moj cilj je da se muzikom bavim na kulturan način, bez skakanja po stolovima, bez foliranja. Želim da u pesmama budem ono što sam ja, a to je pre svega jedan kultivisaniji način mišljenja, pevanja i komuniciranja - objasnio je na početku svog muzičkog proboja. (Arhiv Borbe, TV Novosti, 10.11.1993.)

Zbog boje glasa i stila pevanja, poredili su ga sa Oliverom Dragojevićem.

- Verovatno je to poređenje zbog boje glasa i ne pada mi na pamet da se vređam. Nisam svesno išao na to. Narodu nedostaju takve pesme, takav zvuk i normalno je što sam svojim pesmama popunio tu prazninu. (Arhiv Borbe, TV Novosti, 10.11.1993.)

Misterija Rođine smrti

U godini kada je preminuo, Rođa je izdao album posle četiri godine pauze, tvrdeći da mu nije bilo toliko stalo da bude prisutan dok ne skupi dovoljno dobre pesme. Posle "Sudnjeg dana" 1997. čekalo se do te kobne 2001. i albuma "Da bog da".

A onda je osvanula i šokantna vest, 7. oktobra, da je pevač pronađen mrtav, i da je smrt najverovatnije usledila zbog predoziranja narkoticima. Spekulisalo se o uzroku smrti i okolnostima pod kojima se ona dogodila.

Iduće godine doneta je presuda u procesu koji je pokrenut protiv osoba koje su proglašene krivim za Rođinu smrt.

"Slobodan Dubajić osuđen je juče na pet meseci zatvora zbog nepružanja pomoći pevaču Rodoljubu Rođi Raičeviću, po njegovom uzimanju prekomerne doze heroina. Mesec dana više, za isto delo, dobila je Rada Lazić. Sud je Lazićevu oslobodio optužbe da je Raičeviću dala drogu na uživanje, jer tokom vođenja postupka za to nisu pronađeni dokazi. (...) Rodoljub Raičević preminuo je u rano jutro 7. oktobra prošle godine u Dubajićevom iznajmljenom stanu u Ulici 27. marta. U stan je došao na Dubajićev poziv, a pored njih dvojice i Rade, tu je bilo još pet devojaka iz poslovne pratnje. U jednom momentu ušao je u kuhinju, ušmrkao heroin i ubrzo zaspao. Pošto su videli da je bled i da mu je disanje otežano, Rada je rekla da mu se da rastvor soli i vode i da će mu biti dobro. Međutim, ispalo je drugačije U svom nalazu, veštak sa sudske medicine Branimir Aleksandrić rekao je da ne postoje parametri pomoću kojih bi sa sigurnošću tvrdio da bi Raičević otao živ da mu je na vreme ukazana lekarska pomoć. Ostavio je mogućnost da mu ni pružena terapija ne bi pomogla. Naveo je da su tokom obdukcije Raičevićevog tela na njegovoj jetri i gušterači uočene degenerativne promene, koje nastaju ili od dugogodišnjeg uživanja droge ili od alkohola" - pisalo je u novinskm izveštaju iz 2002. (Arhiv Borbe, Večernje novosti, 28.12.2002.)

"Nije bio sklon porocima"

Zanimljivo je da mnogi prijatelji i kolege smrt Rođe Raičevića i dalje smatraju misterijom, s obzirom na to da su ga znali kao trezvenjaka, čoveka koji nije bio sklon porocima i koji je uvek umeo da se stara o sebi.

- Znala sam ga kao čoveka koji ne pije, ne puši, a onda sam čula da ga je odnela droga. To mi je i dalje nejasno - izjavila je Dragica Radosavljević Cakana 2013. godine, a sa njom je bila saglasna i Nada Topčagić: - Niko od nas nije znao da je sklon porocima. Kad sam čula da je umro u stanu u kojem je bilo droge, bila sam šokirana. Uvek je bio uredan, trezven, brinuo je o sebi... (Arhiv Borbe, Informer, 8.10.2013.)

Iz današnje perspektive, naročito je zanimljiva Rođina izjava u kojoj je i sam govorio o tome da ne voli nezdrav način života, piće i kafane...

- Kad se pomene "boem" odmah pomisle na kafane, neprospavane noći... A kad ja vidim pijanog čoveka, ospice dobijem. Kafane pune dima i raspojasanost ne da ne podnosim, nego mi je to odvratno. Boemi to vole, zar ne? Nisam boem. Može se biti pesnik i slikar i muzičar bez alkohola. Zato ne volim ni svadbe, ispraćaje, dopraćaje i razne gluposti na tu temu. Ne pijem alkohol. Ne kažem da se nikad nisam napio, ali nekad prođu meseci da ne omirišem alkohol. U tim, veoma, veoma retkim trenucima malo se više smejem, ali se, u suštini, moje ponašanje ne menja bitno. (Arhiv Borbe, On, 14.01.1997.)

- Bio je čovek vanserijskog talenta, pevač s posebnom energijom. Da je ostao živ, svake godine bi punio Arenu. NJegove pesme vremenom dobijaju na težini - rekao je dvanaest godina posle Rođine smrti kompozitor Dragan Brajović Braja. (Arhiv Borbe, Informer, 8.10.2013.)

NJegovo mišljenje o nedorečenosti jedne karijere i jednog tragično i prerano okončanog života nesumnjivo dele mnogi obožavaoci, kojima je Rođa u nasleđe ostavio svoje suptilne, setne note.