Četiri sile Indo-pacifičkog regiona Indija, Australija, Japan i SAD održale su 3. marta sastanak na najvišem nivou u okviru vojnopolitičkog mehanizma "Kvadrilateralni dijalog o bezbednosti" (skraćeno Kvadrilaterala ili Kvad), osnovanog na inicijativu Vašingtona, na kojem su diskutovali o situaciji u Ukrajini i načinima da se spreči eventualni udar Pekinga na ostrvo Tajvan.
Foto: Pang Xinglei/Xinhua via AP
Po izveštavanju japanskih medija, predsednik DŽozef Bajden, premijeri Skot Morison i Fumio Kišida na tom samitu zagovarali su jednoglasnu osudu ruskog prodora u Ukrajinu, ali ona nije unesena u zajedničko saopštenje.
Po pisanju portala India Today, Modi je tokom virtuelnog sastanka čak naglasio da fokus Kvadrilaterale treba da ostane na njenim osnovnim ciljevima, odnosno, održavanju mira, stabilnosti i prosperiteta u Indo-pacifičkom regionu. Drugi indijski mediji, pak, smatraju da je sama činjenica da je debatovano o ukrajinskom pitanju pokazatelj jedinstva Kvadrilaterale.
Kvadrilaterala je politički okvir unutar kojeg se, pored šefova država, redovno sreću parovi vladinih funkcionera četiri nacije sastavljeni od ministara odbrane i ministara spoljnih poslova.
Pročitajte još
Ona je uspostavljena radi pariranja rastućem vojno-političkom uticaju Narodne Republike Kine u Tihom i Indijskom okeanu. Pomenute četiri države s promenljivom frekvencijom vrše zajedničke mornaričke vežbe već petnaest godina.
Foto: Tanjug/AP
Vašington, Tokio i Kanbera sada strahuju da bi Peking, osokoljen i podučen primerom ruskog napada na Ukrajinu, mogao da pokuša da silom povrati kontrolu nad svojom odbeglom provincijom Tajvanom i tako prouzrokuje veliku krizu u zapadnom Pacifiku.
I dok američki mediji, političari, vojni komentatori i mediji uopšte već nekoliko godina spekulišu o eventualnom kineskom udaru na Tajvan i licitiraju datumima kada bi do njega moglo doći, ono što ovog puta privlači posebnu pažnju jeste to da je istog dana kada je održan sastanak Kvadrilaterale pomoćnik državnog sekretara za južnu i centralnu Aziju Donald Lu poslanike američkog Senata obavestio da administracija predsednika DŽozefa Bajdena razmatra mogućnost uvođenja sankcija Indiji zbog njenog oslanjanja na rusko oružje.
U obraćanju senatorima Lu je govorio i o diplomatskom pritisku koji je Bajdenova administracija usmerila na države južne Azije – Indiju, Pakistan i Šri Lanku – da prilikom glasanja u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija osude Rusiju zbog agresije na Ukrajinu. Sve tri države, međutim, su se uzdržale od glasanja.
Kada je naoružanje u pitanju, posebni trn u oku Vašingtona je to što je Indija kupila moćni ruski protivvazduhoplovni sistem "S-400 trijumf" koji, međutim, još nije isporučen.
Amerikance brine i to da bi tehnički podaci o njihovom oružju isporučenom Indiji, zbog tradicionalno prijateljskih odnosa NJu Delhija i Moskve, mogli da dopadnu u ruke Rusima.
Nerazumna pretnja?
Američki funkcioner Lu u četvrtak je članovima američkog Senata konkretno rekao da je instrument, odnosno, pravni osnov na osnovu kojeg se razmatra uvođenje sankcija Indiji "Zakon o suprotstavljanju američkim neprijateljima putem sankcija", koji je donet za vreme vlade predsednika Donalda Trampa 2017. zbog navodnog mešanja Rusije u američku predsedničku kampanju prethodne godine i koji je poslužio da se udari packa režimu u Ankari zbog kupovine sistema "S-400".
Interesantno je, međutim, da je premijer Narendra Modi u junu 2016. dobio čast da se obrati američkim zakonodavcima u dužem govoru u zgradi Kongresa u Vašingtonu, kada je predstavljen kao lider "najveće demokratije na svetu". Taj epitet Indija uživa na Zapadu, jer je po veličini populacije druga na svetu a Vašington i London najmnogoljudniju zemlju sveta Kinu smatraju nedemokratskom.
Dalje, Indija u sklopu Kvadrilaterale sa SAD i njenim saveznicima aktivno radi na vojnim i ekonomskim merama za obuzdavanje kretanja kineskih pomorskih snaga i ekonomskog i političkog uticaja Kine u jugoistočnoj i južnoj Aziji. Ovo stoga što NJu Delhi ima teritorijalni spor u Himalajima s Pekingom, koji je nedavno, 2020. godine, rezultirao i u brutalnom okršaju pripadnika vojske dve zemlje u kojem je poginulo dvadeset indijskih vojnika i zato što Kina ima vrlo blisku vojnopolitičku saradnju s tradicionalnim indijskim protivnikom Pakistanom, s kojim se NJu Delhi često sukobljava oko teritorija u Kašmiru i položaja muslimana na Indijskom potkontinentu. Još jedan dugogodišnji kamen spoticanja u odnosima s Kinom je činjenica da je Indija pružila utočiste dalaj lami i separatističkoj vladi Tibeta u egzilu.
Takođe, Indija zapravo već poslednjih petnaestak godina smanjuje oslanjanje na rusko naoružanje i više nego ranije kupuje američko i drugo zapadno oružje i opremu. Ona je, smatra se, od 2008. godine do 2021. kupila američko naoružanja ukupne vrednosti od čak 22 milijardi dolara, te planira da za njega odvoji još deset. Uglavnom je reč o američkim izviđačkim i transportnim avionima, te dronovima "predator".
Foto: B. Vlahović
NJu Delhi, koji je u prošlosti bio velika ruska mušterija kada su u pitanju borbeni vazduhoplovi, te u redovima svoje armije ima stotine migova i suhoja, 2016. je objavio kupovinu novih 36 francuskih lovaca-bombardera "Daso Rafal", kao i municije, delova i opreme za njih u iznosu od 7,8 milijardi evra, što je još jedan bitan korak u smanjivanju tehnološke zavisnosti od Rusije.
Pokušaj otklona od Moskve je pogotovu vidan kada se uzme u obzir da je Indija prvobitno planirala i da otkupi licencu za proizvodnju tih aviona i u sastav svog vazduhoplovstva uvede čak 108 aparata francuskog porekla, od čega je, međutim, kasnije odustala zbog visoke cene.
Štaviše, indijski mediji pišu da je zemlja proteklih nedelja zbog zabrinutosti u vezi sa posledicama događaja u Ukrajini i oko nje već otkazala neke veće narudžbe ruskog oružja i opreme. Reč je o lovcima "MiG-29", helikopterima i protivtenkovskim projektilima.
Indija, dakle, važi za veliku demokratiju, čini ono što Vašington od nje traži i kada su u pitanju vojnopolitičko opkoljavanje i zauzdavanje Kine i umanjivanje tehnološkog oslanjanja na Moskvu. Kada se sve ovo uzme u obzir, pretnja Indiji sankcijama čini se preteranom i nerazumnom.
Mada indijska ekonomija nije jaka koliko je američka ili kineska, pretnja državi od preko 1,3 milijarde stanovnika, koja u sklopu svog nastojanja da vodi nezavisnu politiku i održi dobre odnose i sa Rusijom i SAD čini dosta za Vašington je i, blago rečeno, drska.
Zamenik državnog sekretara za pitanja u južnoj i srednjoj Aziji Lu izrazio je i mišljenje da će činjenica da je u napadu ruskih snaga u okolini Harkova nastradao i jedan indijski student prouzrokovati preokret u javnom mnjenju na mnogoljudnom potkontinentu koje je do sada pokazivalo razumevanje za pokušaj prijateljske Rusije da se odupre pritisku NATO-a.
Način evakuacije, odnosno, drama kroz koju prolazi blizu 20.000 indijskih državljana koji borave u Ukrajini, od kojih su čak oko 18.000 studenti (uglavnom medicine), poslednjih dana je problem koji dominira u indijskim medijima i unutrašnjoj politici.
Ostaje da se vidi da li će Indija popustiti američkom pritisku i otkazati i nabavku "S-400", što je isporuka vredna oko pet milijardi dolara, za koju je NJu Delhi već uplatio kaparu od 15 posto.
(RTS)
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
