Dušan je preminuo 26. marta 2000. godine u Kraljevu, za vreme služenja vojnog roka. U obdukcionom nalazu piše da je smrt nastupila zbog gušenja usled udisanja želudačnog sadržaja.
- Za mene je vreme stalo. Umeo je da bude zabavan. Niste znali kad glumata, a kad je to stvarno on. Voleli su ga. Teško je bez njega, baš teško... Jednom je on bio kod prijatelja, izašla sam nakratko i zaključala! Nisam očekivala da će se brzo vratiti. Kad sam ušla i prišla stanu, sedeo je na stepenicama... Verujte, uvek uveče kad se vraćam kući, imam tu sliku kako čeka na stepenicama - rekla je njegova majka.
Dušan se od kolega veoma družio sa Milanom Marićem Švabom, a jedan događaj i danas joj je urezan u pamćenje.
- Jednom je bio u Zemunu i nisam znala da će doći. A on uveče došao sa Švabom, a ulaz bio zaključan. Čula sam kasno noću da neko lupa ispred kuće, pa je prestao. Neko od komšija je otključao.... Ušli su, lupali na vrata. Nisam čula, tako da su jedno vreme bili pred vratima. I sad me duša boli kad se toga setim - rekla je Milanka.
Dušan je posle vojske planirao da upiše i glumu, ali nije mu bilo suđeno. Decenijama kasnije, jedna od omiljenih replika iz filma "Rane" je upravo ona koju izgovara Pinki:
Pročitajte još
- Na kraju smo priče, rođaci, ako se ložite da budete kul, onda sam sigurno vaš idol, a miševi? Ponekad mi je žao što nisam stigao da vidim to inostranstvo, ali, jebeš ga, ne može čovek da stigne sve u životu, smradovi i ovde i tamo, kakve veze ima... E, jedino za tu crnkinju što je nisam karo, to mi malo žao, a za onu Ajfelovu kulu šta mi Kure priča, za nju me, rođaci, zabole patka, keve mi.... Kraj, rođaci, i sve mi se čini da sam prošao bolje od vas.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
