Iako je Rahela Ferari ostavila upečatljiv trag u jugoslovenskoj kinematografiji, javnosti je malo poznato da je imala težak život.
Rođena je 1911. u siromašnoj jevrejskoj porodici u Zemunu kao Bela Rohel Frajnd. U kojoj je samo majka bila zaposlena, a proživela je pravu torturu od strane Nemaca, jer je bila Jevrejka.
Foto: Arhiv Novosti
- Često sam razmišljala o sebi i pitala se: Gde je to počelo? Ja sam rođena u siromaštvu. Ti Jeverji kad su siromašni, čini mi se da nema veće bede od jevrejskog sriomaštva. Moja mladost, to je zemunska periferija. Detinjstvo bez igračka, bez ičega. Izađem na ulicu, idem uz plot, čučnem i posmatram. Mrave. Tu se razvijala moja mašta: znam dobro, sama sam sebi pričala priče, izmišljala ih o tim majušnim mravima, te oni sad idu kući, te sad se šetaju, trče, nabavljaju hranu, žure kućama, i ja sam se igrala s njima- pravila im razne prepreke. Stavim traku pa im preprečim put, ili napravim most, ili ih skrenem na drugu stranu. Bilo je to moje malo pozorište diznijvskog tipa - prisetila se Rahela svojevremeno detinjstva.
Tokom Drugog svetskog rata, zbog svog jevrejskog porekla, krila se od Gestapoa, stalno menjajući mesto boravka po malim mestima oko Beograda. Život beogradskih Jeverja tokom rata od samog početka bio je veoma težak. Kretanje im je bilo ograničeno, nosili su žute trake oko ruke, a potom su počele deportacije. Kako bi izbegla tu sudbinu, Rahela je pokušala da se sakrije.
Pročitajte još
Jedno vreme je boravila u Žarkovu, predstavljajući se kao vojvođanska glumica Ruža, sve dok jedne kobne noći nisu zakucali na vrata Gestapovci. Pomirivši se sa svojom subdinom Rahela je krenula ka vratima, a odjednom je naletela komšinica Smiljka, koja je jedino znala glumičin identitet.
Foto: Arhiv Novosti
- Ružo, kaži dragička, dobila si poziv iz pozorišta u Pančevu. Primili su te - povikala je Smiljka bacivši se Raheli u zagrljaj, a ona je nastavila sa glumom jer je odmah shvatila situaciju.
U opštem metežu agenti su zaboravili da je legitimišu, a glumica je zbog pretpljenog straha, bukvalno osedela. Rahela je shvatila znak i brzo izletela iz kuće pored članova Gestapa rekavši im:
- Doneli ste mi sreću. Častiću vas zbog ovog angažmana.
Na taj način, Rahela se spasila sigurne smrti, za razliku od ostatka njene porodice, čiji ni jedan član nije preživeo rat.
Sledećeg dana preselila se na jedan tavan na Cvetkovoj pijaci, gde je i ostala do oslobođenja 1944. godine. Nakon rata, nastavila je da se bavi glumom, sedamdesetih godina uzela je pomenuto umetničko ime, po kojem je pamti čitava Jugoslavija.
Foto: Arhiv Novosti
Od osnivanja Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu 1947. bila je prvakinja ovog teatra.
Zasluženo okarakterisana kao jedna od najboljih jugoslovenskih komičnih glumica, o njenoj glumi svedoče najveća društvena priznanja: Oktobarska, Sterijina, Sedmojulska i nagrade "Dobričin prsten". 2007.godine pošte Srbije su izdale marku sa njenim likom, u Izraelu je uvrštena u almanah "Ko je ko u svetu Jevreja", a dobila je i ulicu u Padinskoj skeli kod Beograda.
Veoma je volela Žarka Lauševića.
Foto: Arhiva Novosti
- Mi stalno pravimo kerefeke - govorila je ona o njemu i sebi, a često se prepričava i anegdota iz perioda kada je Žarko Laušević dobio sina. Nazvao je Rahelu u pola noći da joj javi srećnu vest. Ona ga je izgrdila što je zove u sitne sate, a on je odgovorio:
- Vama sam prvo javio, jer vi ste moja devojka.
Rahela Ferari je preminula u Beogradu 12.februara 1994.godine i sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
