Poznatu maksimu "Piši kao što govoriš, a čitaj kao što je napisano" svi u Srbiji nauče još u osnovnoj školi. Međutim, retko ko zna da ovaj princip nije smislio Vuk Stefanović Karadžić, iako mu se u našim krajevima ove reči pripisuju.
Reč je, zapravo, o ortografskom principu koji je izmislio Johan Kristof Adelung.
Posredi je nemački gramatičar i filozof (8 avgust 1732 – 10 septembar 1806), koji je iza sebe ostavio bogat spisateljski rad. Pored izvrsnih knjiga o gramatici i nemačkom jeziku, dao je značajan doprinos na polju pravopisa, rafinisanja idioma i poboljšavanju standarda njegovog maternjeg jezika.
Adelung je bio i ugledni filolog svog vremena koji je radio na pravopisu. Savremena izučavanja lingvistike i istorije jezika ne mogu da se zamisle bez njegovih otkrića.
Pročitajte još
"Piši kao što govoriš, a čitaj kao što je napisano" je trend nastao u 18. veku i njegov začetnik je upravo Johan Kristof Adelung. On je snažno verovao da bi pravopis jezika trebalo da se podudara sa govornim jezikom.
Karadžić je iskoristio Adelungov princip kao ključnu tačku u reformi srpskog jezika.
Godine 1814. Vuk je u Beču objavio "Pismenicu serbskoga jezika po govoru prostoga naroda napisanu", tj. prvu gramatiku srpskog jezika na narodnom govoru. Bez obzira na nesvršenost i nepotpunost, ovo delo je značajno kao prva gramatika govora prostoga naroda. Svestan njene nesavršenosti, Vuk je prihvatio primedbe Kopitara i drugih naučnih radnika, pa je uz prvo izdanje "Srpskog rječnika" iz 1818. godine objavio i drugo, prošireno izdanje svoje gramatike. U rečniku je bilo 26.270 reči koje su se koristile u govoru naroda u Srbiji, Sremu i Vojvodini. Ovo drugo izdanje gramatike je nekoliko godina kasnije (1824) na nemački jezik preveo Jakob Grim.
Osnovna vrednost Pismenice je bilo njeno radikalno uprošćavanje azbuke i pravopisa. Vuk je u njoj primenio Adelungov princip: "piši kao što govoriš, a čitaj kao što je napisano". Vuk je smatrao da svaki glas treba da ima samo jedno slovo, pa je iz dotadašnje azbuke izbacio sve nepotrebne znakove koji su se pisali iako nisu imali svoje glasove.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".