Glumica Božidarka Frajt igrala je u ostvarenjima "Užička republika", "Živa istina", "Visoki napon", "Ritam zločina" i mnogim drugim, a prva je jugoslovenska glumica koja je se na filmu pojavila u bikiniju, osvajačica brojnih regionalnih priznanja i žena o čijoj se lepoti i talentu i dalje priča.
Foto: Printskrin/Jutjub/Uzicka Republika
Mnogo se toga o njoj saznalo na vrhuncu Božidarkine karijere, ali je ona sama ključne detalje iz svoje biorgafije saznala tek kad je imala 36 godina ― da je rođena u srpskoj porodici Grublješića 1940. godine u kozarskom selu Velika Žuljevica, da su joj ustaše streljale majku Vidu kad je Božidarka imala manje od dve godine, da je njen otac Bogdan poginuo u borbi, da je deportovana u dečiji logor u Sisku i da je potom završila u zagrebačkom prihvatilištu Crvenog krsta. Tamo su je usvojili Stjepan i Katarina Frajt.
Kako je zapisano u dokumentima, Frajtovi su "na izdržavanje i odgoj" uzeli dete s brojem 527 i dali joj svoje prezime i srećno detinjstvo.
NJena tetka Dara, posle Drugog svetskog rata je radila u bolnici u Bjelovaru kao medicinska sestra, a tamo je čula jednu emotivnu ratnu priču: o ženi iz njenog sela koja je streljana i kojoj je oduzeta ćerka, a ispostavilo se da priča o Vidi Grublješić, Božidarkinoj majci. Tada je Dara počela da traga za devojčicom, ali bez uspeha: sve dok je jednom prilikom nije ugledala na ekranu i shvatila da je lepa glumica Vidino deto.
Pročitajte još
Božidarka nije često pričala o ovom bolnom i šokantnom saznanju, ali je jednom prilikom za Radio Beograd istakla svoju zahvalnost Frajtovima.
― Tim ljudima sam beskrajno zahvalna. Uzeli su me kao dete od četiri godine. Ja se ne sećam ničeg iz tog ranijeg detinjstva. Sećam se prve haljine koju su mi obukli i sećam se da nisam imala kosu ― rekla je ona 1979. godine.
Božidarka danas živi u Zagrebu, a u novembru će proslaviti 81. rođendan. Ponosna je majka dvoje dece i još ponosnija baka, a njena ćerka je hrvatska glumica Bojana Gregorić Vejzović, koja je jednom prikom pričala o ovom potresnom detalju iz Božidarkinog života.
― NJen put je bio i više nego težak, a njena volja i radost življenja više nego snažni. Hrabri ljudi koračaju napred i ne okreću se prema tuzi prošlosti, već obasuti bleskom neraspoznatljive budućnosti srčano kroče s verom da sutra uvek može biti bolje... Eto, to je moja mama ― rekla je Bojana i na pitanje može li da zamisli da se danas dogodi nešto tako rekla: ― Ne daj bože! Strahota, nasilje, siročad... Nikad više, ne ponovilo se...
