Laća je odlučio da javnosti, koja o njemu zna malo toga, otkrije šta je sve on, pored toga što je sin jedne legende.
- Odrastanje sa mojim roditeljima bilo je kao igra mačke i miša. Svi smo bili potpuno različiti, a uvek tu jedno za drugo. Ja bratovu smrt nikada nisam prihvatio do kraja, a prihvatio sam onda kada sam ga prvi put sanjao, sedam, osam godina nakon njegove smrti. Bilo mi je teško da se pomirim sa tim. Sada sam ok sa tim.
Bez obzira na veliku ljubav koju je u porodici imao, on je ipak upao u začarani krug narkomanije, što označava svojim najtežim životnim razdobljem.
- Ceo period je bio dosta dug. Krenuo sam sa 15 godina, sa 17 sam postao narkoman, onda sam 4 godine imao pauzu, ali kad sam završio na klinici za odvikavanje tu je bio kraj. Počelo je kao radoznalost, a nastavio sam i kad sam shvatio da loše utiče na mene. To je bolest. Kad osetiš prvu heroinsku krizu to je nešto... To je najopasnija droga.
- Nama se heroin na Vračaru nudio više nego trava, svuda ga je bilo. Sada ga toliko nema.
Za Marinu i Futu saznanje da je kao i brat iskusio nešto zbog čega će im se život iz korena promeniti bilo je veoma teško.
- Brat je bio u toj priči, pa i ja. Ja sam imao faze da budem čist, pa ne, ali želja te uvek vuče, a ja nisam bio oprezan.
Laća otkriva i da je danas, nakon lečenja, odabrao zdrav razum i opisuje proces svog lečenja:
- Danas sam oprezan, biram pamet.
- Pokušali smo kući dva puta, imao sam i dobrog psihijatra, koji mi je predložio bolničko lečenje. Meni je na klinici bilo lepo. Nisam bio uplašen, bio sam očajan, ali mi je bilo divno. Imao sam meditaciju, poneo knjige, radio sam pesmu, a oko tebe su ljudi sa kojima deliš problem.
- LJubav i razumevanje uvek su najbitniji. LJubav bez razumevanja može da bude kontraproduktivna, neko ko te voli povredi te rečima, a onda je mnogo teže.
(Kurir)
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".