Na manje od pola sata od podneva 7. maja 1999. godine, avijacija severne alijanse demonstrirala je svu svoju bezumnu silu i moć i, koristeći prvi put od početka bombardovanja kasetne bombe, inače zabranjene svim međunarodnim konvencijama o ratovanju, pokazala celom časnom i slobodoljubivom svetu svoje pravo lice.
U dva naleta bombardera u razmaku od samo desetak minuta, u 11.30 i 11.39 sati, sprovedeni su najteži i najkrvaviji napadi u toku NATO agresije na miran grad i nevine građane, iza kojih su ostali jauk, lelek i jecaji, koji ni danas, posle više od dve decenije, ne prestaju. U trenu je stradalo 16 ljudi, među njima i trudnica pred samim porođajem, povređeno je i ranjeno više od 50 građana, urušeno je i uništeno preko 125 stambenih zgrada i solitera, srušeno ili izgorelo nebrojeno mnogo porodičnih kuća, u vatrenoj stihiji u pepeo pretvoreno više desetina automobila. Pogođene su bolnice, medicinske ustanove i zdravstvene stanice, fabrike i skladišta, škole, sportski i trgovinski objekti.
Foto: Arhiv Novosti
Do današnjih dana za ovu tragediju, za ovaj svirepi zločin niko nije odgovarao. Haški tribunal nikada nije pokušao da krivce za teško krivično delo protiv čovečnosti izvede pred lice pravde, a NATO zvaničnici su nevine žrtve i ubijene civile cinično proglasili kolateralnom štetom.
U bombardovanju Niša, koji je tokom dvoipomesečne agresije bio najviše, čak 56 dana i noći, neprestano pod uzbunom i na meti raketa i projektila agresora, tog 7. maja 1999. godine, iz NATO aviona bačene su bombe iz dva velika tovara (kontejnera) sa po oko 150 zabranjenih „narandžastih ubica” u svakom. Bombe su kosile i uništavale sve pred sobom u centru grada: kod zdanja nekadašnje Moravske banovine (danas Niškog univerziteta), u Ulici Anete Andrejević i u Šumatovačkoj, pored zdravstvene stanice „12. februar” i na Nišavskom keju, kraj glavne autobuske stanice, ali i najveće pijace pored Gradske tvrđave. Pale su bombe i na porodične kuće i u dvorišta niškog gradskog naselja Šljaka, na Institut za patologiju Kliničkog centra i parking ove zdravstvene ustanove gde je izgorelo petnaestak automobila, na okolne ulice i kuće, na objekte u kompleksu Sportskog centra „Čair”.
Foto: Arhiv Novosti
U Nišu je tog 7. maja 1999. poginula i trudnica LJiljana Spasić (26). Na putu prema pijaci gde je krenula da kupi prve trešnje, pogodio ju je geler i presekao vratnu arteriju. Ova mlada Nišlijka, odlična studentkinja medicine, bila je u sedmom mesecu trudnoće i nosila je devojčicu. Iskrvarila je za nekoliko minuta, na trotoaru se ugasio i njen i život njene nerođene bebe, koja bi danas imala skoro 23 godine. Nedaleko od mesta gde je stradala LJiljana, ispred malog restorana u Ulici Anete Andrejević, poginula je mlada konobarica. Najviše nevinih žrtava bilo je u Šumatovačkoj ulici, na desnoj obali Nišave, pored Gradske tvrđave i pijace, kod KC Niš u Ulici LJube Didića i kod zdravstvene stanice... Ukupno je poginulo 16 Nišlija, a pedesetak je lakše i teško ranjeno i povređeno, mnogi su ostali bez ruku ili nogu, postali invalidi.
Pročitajte još
Sutradan posle ovog pogroma, 8. maja, bombom velike razorne moći pogođen je i teško oštećen Kameni most u Nišu pored objekta u kojem je u to vreme bio Grčki konzulat. Kasetne bombe na Niš bačene su i 12. maja 1999. godine na naselje Duvanište, pri čemu je povređeno 11 osoba koje su prisustvovale obeležavanju dana Svetoga Vasilija Ostroškog. Srećom, tog dana niko nije izgubio život. Na Niš je tokom bombardovanja ukupno bačeno 36 tovara kasetnih bombi.
Foto: Arhiv Novosti
Legendarni vojskovođa iz tog perioda i ratni komandant, general srpske i jugoslovenske vojske Vladimir Lazarević, rekao je „da su se 7. maja 1999. godine u Nišu NATO zločinci obračunavali sa nepostojećom vojskom pored pijace i Univerziteta i da su njihov cilj bili nedužni civili, nemoćne žene i deca, stari, nerođena beba”. A, istakao je Lazarević, „upotrebom zabranjene kasetne municije, najubitačnijeg oružja, pogažene su sve ljudske norme”.
Na Niš je tokom bombardovanja ukupno bačeno tridesetak tovara kasetnih bombi, a NATO je posle agresije, pokušavajući da minimizira zločine, saopštio da je „tokom 1999. godine avijacija alijanse sa samo 1.080 kasetnih bombi gađala 218 koordinata u Srbiji, od kojih se 155 nalazilo na Kosovu i Metohiji”.
Generalni sekretar NATO-a Havijer Solana izjavio je posle bombardovanja Niša kasetnim bombama da su „avioni alijanse promašili metu”. Nikada, međutim, nigde nije navedeno koja je to meta bila. Prema izvorima iz vojske SAD, neki od kontejnera sa kasetnim bombama tipa CBU-87 nisu se otvorili iznad „cilja”, kako je planirano, nego odmah nakon izbacivanja iz aviona, zbog čega je nošena jakim vetrom submunicija pala na druge ciljeve unutar grada.
Foto: A. Stanković
Utvrđeno je da je zadatak da na Niš baci kasetne bombe dobio i holandski F-16. Nakon ovog napada vojna komanda Holandije donela je odluku da prekine korišćenje kasetnih bombi tokom bombardovanja, što nije bio slučaj sa drugim članicama NATO alijanse. Avioni britanskog Kraljevskog vazduhoplovstva su i nakon ovog slučaja nastavili da ih koriste u napadima na civilno stanovništvo u našoj zemlji.
U godinama posle bombardovanja u proleće 1999, Nišlije su stradale od zaostalih i dotle neotkrivenih „narandžastih ubica” – poginuli su penzioner pored Nišave, kada je u bašti nagazio kasetnu bombu, meštanin u svom vinogradu kada je bomba eksplodirala dok je prolazio, i zakačio je između čokota. A demineri su pronalazili neeksplodirane kasetne bombe u fabrikama i industrijskim pogonima, na krovovima preduzeća i sportske dvorane „Čair”, u dvorištima skladišta i magacina, pored zdravstvenih ustanova, saobraćajnica i u poljima.
(Politika)
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
