Kako je Vesna Fila govorila o svojoj privatnosti, ali i mužu Tomi Fili 2001. godine, zabeležila je ekipa lista "TV Novosti", u tekstu koji prenosimo u celosti, uz fotografije iz njihovog doma koje su nastale tokom razgovora:
Iza svakog uspešnog čoveka stoji jedna žena, kaže izreka. Otkad ga je Slobodan Milošević izabrao za branioca, beogradski advokat Toma Fila postao je sinonim profesionalnog uspeha. Zato su mnogi novinari poželili da, umesto u kancelariju, svrate u njegov stan, da zavire u privatni život, da saznaju što više o njegovoj ženi. Nevolja je što se u dom Tome File ulazi isto tako teško kao što se u kancelariju ulazi lako. Vesna Fila, profesor francuskog i direktor eksperimentalne škole „Vladislav Ribnikar“, ljubomorno čuva svoju, odnosno porodičnu privatnost. Srećom, svako pravilo ima izuzetka, pa su se vaši reporteri prošle nedelje obreli u prostranom, besprekorno uređenom stanu na prvom spratu jedne zgrade u Nušićevoj ulici.
Foto: Arhiva TV Novosti
Umesto bračnog para, kako je dogovoreno, dočekala nas je samo lepša polovina. Toma je bio u zatvoru. Posao ga često vodi u poznati Ce-Ze, a ovog puta zadržao se duže nego što je očekivao. (Kasnije smo saznali da je prisustvovao saslušanju nekada moćnog funkcionera JUL-a Uroša Šuvakovića i bivšeg direktora Savezne uprave carina Mihalja Kertesa, koji jedan o drugom nisu imali lepih reči, naprotiv.)
Navikla da sa novinarima priča o svojoj školi (sa 1600 đaka i 150 zaposlenih), Vesna se ustezala da odgovara na pitanja lične prirode, ali je tokom razgovora spontanost prevladala nelagodnost.
Porodica Fila poreklom je sa Krfa, odakle je došla u Janinu, a potom u Bitolj. Pošto nije krila snažnu prosrpsku orijentaciju, čim su tokom Drugog svetskog rata Bitolj okupirali Bugari, proterana je iz Makedonije. Tomin otac Filota je posle rata postao advokat u Grockoj, jer tada nije moglo da se radi tamo gde ko želi nego tamo gde „fali“ advokata. Sin jedinac krenuo je očevim stopama.
Pročitajte još
Vesnina porodica Mrkić je sa Kosova, gde su u selu Drenica stekli lepo imanje. Mrkići su, inače, poreklom iz Crne Gore. Kao najstarije od četvoro dece službenika nekadašnjeg Saveznog sekretarijata za inostrane poslove Mirka Mrkića, Vesna je završila francuski licej u Alžiru, a u Petoj beogradskoj gimnaziji dobila je matursku diplomu. Rešila je da bude glumica i postala je član klase profesora Maričića na Akademiji za pozorište, radio i televiziju, studirajući, pored ostalih, sa Aleksandrom Berčekom, Aljoškom Vučkovićem i rođenom sestrom LJiljanom. Diplomirana glumica je potom upisala Filološki fakultet i završila ga. (Dobila je, kako kaže njen muž, drugo majstorsko pismo.)
Za razliku od Tomine porodice, koja se nije mešala u njihov sentimentalni život, Mrkići nisu bili oduševljeni što im se najstarija ćerka zaljubila u Tomu, sina iz buržoaske porodice. Otpor je bio uzaludan. Toma je, po Vesninim rečima, inteligentan, samouveren i dobar, a ta se kombinacija retko sreće.
Foto: Arhiva TV Novosti
Venčali su se 1972. u Sabornoj crkvi. Prisustvovao je patrijarh German, a venčao ih je vladika Vasilije Žički. U to vreme režim je mrko gledao na crkvena venčanja, pogotovo ako su spektakularna, ali „Toma je tako hteo, a ja se nisam bunila“.
Mladi par je radio, svako je zidao svoju karijeru, ali se uvek našlo vremena i za uživanje. Za Tomu i Vesnu to su bila putovanja. Voz, autobus, automobil, nije važno čime, bilo je važno da se putuje. Nisu bili samo u Australiji i Južnoj Americi. Ređe su putovali sami, najčešće u društvu prijatelja najrazličitijih zanimanja, od umetnika i novinara do lekara i arhitekata.
Toma je počeo kao pripravnik u očevoj kancelariji, a Vesna kao profesor francuskog u školi „Vladislav Ribnikar“. Nikad nisu menjali firme, jedino što je danas Toma na čelu kancelarije „Fila“, a Vesna na čelu škole „Vladislav Ribnikar“. NJemu nikad nije padalo na um da napusti Kancelariju, a kamoli da ode iz advokature. NJoj se, početkom devedesetih, „sve smučilo“ i htela je da napusti prosvetu. To bi bilo krajnje kukavički, rekao joj je muž. Ostala je i nije se pokajala. Vidi se da voli svoje đake i nije mogla da ne ispriča nekoliko anegdota.
Pita nastavnica trinaestogodišnjeg dečaka šta je to odliv mozgova. „To je kad izađem iz učionice“, glasi odgovor.
Glavu porodice čekamo pričajući za velikim stolom koji bi više odgovarao nekom muzeju nego prolaznoj sobi porodičnog stana. Kao i ostali nameštaj, pravljen je u Beču, po porudžbini Tominog dede po majci, Nikole Sapundžijeva, koji je bio gradonačelnik Skoplja i prezime Sapundžijev radije koristio kao Sapundžić, što nije kod svih bilo popularno. Nameštaj je stigao u Beograd kad je deda Nikola došao u prestonicu i postao direktor i jedan od suvlasnika poznate robne kuće „Tata“.
Svojeveremeno, u privatnom razgovoru, Toma je rekao da mu je žena ljubomorna. Uostalom, kako ne bi bila. Mnoge žene nisu krile simpatije prema njemu, kao ni činjenicu da im je svejedno da li je oženjen ili slobodan.
- Mislim da bi bilo krajnje neprirodno da niste zainteresovani za nekoga za koga ste emocionalno vezani – kaže Vesna. – Kad žena kaže da nije ljubomorna, tu nešto duboko nije u redu. Pitanje je jedino da li se radi o normalnoj ili patološkoj ljubomori. NJegove individualne izlete nisam mogla da sprečim. To je deo njegove prirode. Ali, kad god sam mogla bila sam uz njega, a imali smo i lepe i teške trenutke. Zajedno smo prošli kroz tugu zbog smrti najbližih, zajedno smo prošli kroz uspone i padove u karijeri.
Naglašavajući da nije feministkinja, Vesna smatra da žena treba da prati, a ne da vodi. Jeste da je Toma često previše radio i bio kod kuće mnogo manje nego što je ona želela, ali „žena koja želi da joj muž bude zadovoljan, a ja sam to želela, mora da ga pusti da pravi karijeru, da radi ono što voli“. Bilo je, kaže, hiljadu situacija u kojima nije imala ni želju ni nameru da kontaktira sa nekim ljudima, ali je to „odradila“.
Foto: Arhiva TV Novosti
Toma je uvek dobro zarađivao, ali je bio i veliki trošadžija. Umeli su da ceo honorar potroše tokom jedne večere, recimo, na Petrovaradinskoj tvrđavi. Sutradan ujutru, budili bi se bez prebijene pare. Ja neću ni mrtav da tražim pare od oca, govorio je Toma. Ni ja ni mrtva neću da tražim pare od oca, govorila je Vesna. Stegnu se, ne mrdaju iz kuće dok ne kapne neki dinar, a onda nastave po starom. Na primedbu da je Toma bio galantan i bez nje, časteći i levo i desno, Vesna kaže da joj to nije smetalo. Naprotiv. Ne voli ljude koji imaju zmiju u džepu, misli da je najvažnije deliti sa drugima.
Dom porodice Fila pun je slika i cveća. Na zidovima Berber, Maskareli, Cuca Sokić, jedna od tri preživele „Ciganke“ Martinoskog, a na stalažama, komodama i po podu (tamo gde nisu buhare i persijaneri) fikusi, bendžamini, krotoni i jedan amarilis koji je Toma doneo iz Haga. Obećao i doneo. Uvek drži reč, kaže Vesna, i nikad ne laže. Kad odbije da odgovori na neko pitanje, zna se šta je.
Foto: Arhiva TV Novosti
Pričajući o Tominoj sposobnosti da brani, srčno i do kraja, saznajemo podatak da to ima veze sa mačevanjem, a Toma je, kao član Crvene zvezde, 1960. godine bio juniorski prvak Jugoslavije u borbi sabljom. Uostalom, nije ni čudo, jer je u horoskopu dvosturki Lav. Vesna je Vaga, podznak Lav, pa kad se sukobe ta dva lava sevaju varnice.
Šta je najčešći uzrok sukoba?
- To što mnogo radi, što je čovek koji ne može da miruje. Čini mi se da smo došli u godine kad bi trebalo da imamo mnogo više vremena za sebe, ali i dalje se daje drugima. I to bezrezervno. Brine me, jer nije baš najzdraviji. Ne pitam ga zašto, jer znam razlog. Pitam: može li manje. Mada, posle 30 godina, znam da ne može. Prvi razlog je genetske prirode, a drugi je, po mom mišljenju, kult rada tokom vaspitanja. Rad, rad i samo rad.
Jedini trenuci predaha su u vikendici između Grocke i Smedereva. Toma ustane u cik zore, sedne na terasu, gleda Dunav i sluša ptice. „Ispiram mozak vodom“, kaže. Vesna spava duže, pa nisu dugo sami, jer po nepisanom ali svetom pravilu, tokom prepodneva pristižu komšije. Rakijica, meze i ćaskanje. Slede ih prijatelji iz Beograda.
Pomenuta vikendica obijena je tačno 35 puta. Poslednjih godina je ne obijaju, pa Vesna više ne ostavlja poruke na vratima i prozorima. Svojevremeno je, krupnim slovima na velikom parčetu hartije, napisala: „Poruka provalnicima: Poštovani provalnici, molim vas da pogledate kroz staklena vrata i prozore i vidite šta ima u kući. Ništa nije skriveno. Nema nikakvog zlata i nakita. Ako vam se dopada, slobodno uđite, uzmite, ali vas molim da mi ostavite sve čisto i sređeno.“ Prijatelji su je zafrkavali: Vesna sprovodi pedagogiju sa provalnicima. Istrpela je podrugivanje i dočekala svojih pet minuta. Posle sledećeg obijanja, razbijeno staklo bilo je počišćeno. Nigde krša i loma. Obijača su konačno uhvatili i pozvali Vesnu da se, na sudu, pridruži optužba. Odbila je i objasnila: pismen je, a i uredan.
Foto: Arhiva TV Novosti
Za razliku od Tome koji je, čini se, uredno odeven pre svega zbog poštovanja zakona profesije, i kome slaganje boja nije jača strana, Vesna je, što bi se reklo, šik, sa malo nakita koji je sve samo ne napadan. Oko vrata nosi kameju, ukras koji potiče iz srednjeg veka. Dame su davale da njihov portret bude urezan u slonovaču, onda je lepljen za specijalni kamen i tako dobijen medaljon poklanjan je izabranom vitezu da ga nosi oko vrata. Vesna ne zna ko je žena na njenom medaljonu, zna da ga je dobila od Tome i da joj se dopada.
Iako je uslov da posetimo porodicu Fila (a ispalo je, uglavnom, Vesnu) da ne pominjemo Miloševića, dogovor je za trenutak prekršen sticajem prilika. Kad ne nađu Tomu, najzainteresovaniji i najuporniji nađu Vesnu. Isto kao i u Tominom slučaju, reakcije su različite. Neki misle da Toma ne bi trebalo da brani bivšeg predsednika, a neki mu čestitaju i žele uspeh. Vesna se ne meša.
Šta se kuva u loncu Tome File? Navedena formulacija je Vesnina. Prvo se opirala da priča o kuvanju, a ona je sama sebi postavila pitanje. Odgovor glasi: kuvaju se špagete. To je omiljeno jelo njenog muža. Preliv, a la karbonara, znači, osnov je slaninica. Odstupajući od napolitanskog recepta, Vesna stavlja pavlake, a narenda i četiri vrste kačkavalja. Na kraju doda kečap. Drugo na listi omiljenih jela je pasulj. Pite su dobrodošle. Pogača sa kajmakom takođe je cenjena, pogoto ako uz to ide ledeni paradajz. Na lisit popularnih pića vodi viski, kojem ponekad konkuriše kajsijevača.
Pominjanje viskija podseća na Tomine višegodišnje redovne poste kult kafani „Sunce“ u Domu omladine. Ona je bila deo njegovog trougla. „On se uvek kretao u trouglovima“, kaže Vesna. „Trougao se sastojao od Sunca, maminog stana u Nušićevoj i našeg u Kosovskoj. Sad je aktuelan trougao: kafić Ajša kod Mažestika, pa direktno, pravom linijom do Konobe u Skadarliji, i natrag, uzbrdo, do kuće, kroz Čumićevo sokače.“
Foto: Arhiva TV Novosti
Konačno se pojavio Toma. Zadirkuje Vesnu koja neće da se slika pored cveća, o kuhinji i da ne govorimo. Nekadašnji mladi šef za štampu Kancelarije „Fila“ zna šta treba novinarima. Zahteve fotoreportera sluša bez pogovora i zato što se žuri. Na molbu da kaže bar jednu rečenicu o slučaju koji zaokuplja našu javnost, izjavljuje; „Danas sam se uverio da Rade Marković nema veze sa slučajem na Ibarskoj magistrali“. Zvuči kao šala, što s obzirom na neobaveznu, veselu atmosferu, verovatno i jeste.
- Treba mi bar jedna fotografija – insistira kolega Vojislav Danilov. Ideje presušile, a vreme prolazi. Ipak, nađeno je rešenje. Toma ide u kancelariju da se fotografiše sa saradnicima koji su tog trenutka tamo. Dugonoge devojke u čudu. Nema muškaraca, najvažnijih saradnika, kako sad one da se okupe oko šefa, pa još nedovoljno doterane? „Hajde, hajde, dođite“, zove ih Toma, širi ruke, pa uz osmeh kaže: „Fotografija a la Vuk Obradović.“
Foto: Arhiva TV Novosti
* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz bogate novinske arhive "Novosti", a ovaj članak je izašao u "TV Novostima", 2001. godine. *
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
