- Baš me je bilo sramota kada sam morala da se skidam zbog uloga. Nikada se nisam lepo osećala. Ali to je moj posao i kada se čovek opredeli za glumu, mora da shvati da je njegovo telo oruđe za rad - priča glumica, koja je ostavila trag u našim najpopularnijim serijama poput "Boljeg života".
I dan-danas se prepričava njen čuveni poljubac sa Draganom Bjelogrlićem:
- To je dobra serija, koja je uvek aktuelna, jer govori o ljudima i njihovim životima. Bjela je bio sjajan u ulozi Slobodana Bobe Popadića, ali sramota je da sada ja matora pričam o tom našem poljupcu iz serije.
Foto: Arhiva novosti
Foto: Arhiva novosti
Snežanu Savić su uloge Maline Vojvodić ("Srećni ljudi") i Rajne Gagić ("Porodično blago") donele nov stepenik u karijeri. Ostala je zapamćena po tim ulogama.
- Tim ulogama sam stekla popularnost, jer se one pamte više od pozorišnih. Kada sam postala prepoznatljiva, počela sam da snimam ploče. Popularnost mi je svakako prijala, laže glumac koji kaže suprotno. Neki glumci i kritičari smatraju da je pozorište reper koliko je neko dobar u svom poslu. I zbog toga mi je drago što su me u predstavi "Petrijin venac" gledali Bata Stojković, Pera Kralj i Mira Banjac i da im se dopalo kako sam odigrala.
Pročitajte još
Foto: Arhiva novosti
- To je moj posao i nije bilo potrebe da se bilo ko ljuti. To je isto kao kada bi žene ginekologa bile ljubomorne na svoje muževe jer pregledaju pacijentkinje. Doživela sam ja svašta u ljubavi i prema mom životu bi mogla da se napiše knjiga, ali neću je napisati. Ne valja se ogoliti do kraja, pa valjda mi glumci treba da budemo tajanstveni?
Snežana je počela da se bavi glumom od malih nogu, ali nije imala podršku oca:
- U osnovnoj školi sam bila članica dečje dramske grupe, a u Šestoj beogradskoj gimnaziji dramske sekcije. Mihajlo Vukobratović i ja smo igrali "Tatjanino pismo Onjeginu", zatim smo LJilja Stjepanović i ja bile u amaterskom pozorištu Simonida, današnjem Zvezdara teatru. Svi su prepoznali moj talenat za glumu, i mama i tata i nastavnici - kaže i dodaje da njen pokojni otac Dušan nije hteo da mu se ćerka bavi glumom: Foto: Arhiva novosti/ V. Danilov
- Moj otac nije bio srećan što sam glumica. Smatrao je da treba da se bavim nekim drugim poslom koji će mi obezbediti egzistenciju. I danas se na glumu ne gleda kao na neki poseban posao. LJudi umeju da kažu: "Otišao u glumu, jao, vidi ga cirkusant." U to vreme su svi roditelji želeli da im ćerke budu doktorke, da imaju neko ozbiljno zanimanje. Majka Jelica me je podržavala u odluci da budem glumica. A otac je bio stara škola, autoritet. Nisam imala otvoren odnos sa njima i birali smo o kojim ćemo temama pričati.
Iako deluje vrlo smireno i ljupko, Snežana je bila nemirno dete i uvek je terala po svome.
- Sve je moralo da bude kako ja hoću, nisam nikoga htela da slušam. Bila sam odličan učenik, ali po prirodi sam bila vagabundo, tvrdoglava i lakomislena. Uvek sam išla glavom kroz zid, i kako sam mogla, dobro sam prošla u životu. Samo glup čovek kaže: "Ništa u svom životu ne bih promenio, sve bih isto radio." U svom životu bih mnogo toga promenila. Bila bih opreznija, ne bih bila lakomislena, ne bih toliko verovala ljudima. Međutim, nisam ja baš toliko nežna koliko ljudi misle. Ja sam vaspitana i kulturna, sve dok me neko ne isprovocira. Tada umem da postanem neprijatna. Najviše me iznerviraju ljudska zloba, zavist i glupost. S druge strane, ne volim ni kada me ljudi mnogo hvale, više volim da me kude. To je dobro i te osobe mi nisu neprijatelji nego surovi prijatelji.
(Informer)
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
