"Krstaši" - oči i uši zatočenika niškog logora (3. deo)

Kao deo Crvenog krsta Srbije, Društvo Crvenog krsta u Nišu formirano je nekoliko dana po oslobođenju Niša od Turaka 1878. godine. U ratnim sukobima koje je Kraljevina Srbija vodila krajem HIX i početkom HH veka (srpsko-bugarski rat, Balkanski ratovi i Prvi svetski rat), organizacija je zbrinjavala ranjene i bolesne vojnike.

U periodu između dva svetska rata, Društvo je finansijski ojačalo, što je rezultiralo dobro snabdevenom apotekom i nabavkom vozila. NJegovi članovi su u takvom stanju dočekali slom i okupaciju Jugoslavije u proleće 1941.

Pripravnost "krstaša" znatno je pojačana tragičnim razvojem situacije u zemlji. Hapšenja, internacije i progon srpskog stanovništva sa teritorije novoformirane Nezavisne države Hrvatske, proširile su opseg njihovih aktivnosti.

Foto: Nportal

Društvo Crvenog krsta imalo je poseban značaj za civilno stanovništvo. Pored toga što je vodilo brigu o ratnim siročićima, zdravlju zatočenika i higijenskim uslovima unutar lagera, ono je razvilo i obaveštajne delatnosti.

Ova organizacija je obaveštavala porodice o pripremi njihovih najmilijih za internaciju, i tako pomagala prilikom dobavljanja neophodnih potrepština logorašima, bilo da je reč o hrani, odeći ili medicinskom materijalu.

Paketi za logoraše bili su prilagođavani u zavisnosti od zemlje u koju je trebalo da budu internirani, njenih klimatskih uslova i zdravstvenog stanja zatočenika. Intervencijom Društva mnogi internirci su preživeli put do novog kazamata, koji je neretko trajao i preko 20 dana.

Foto: Nportal

Pored toga što su bili spona zarobljenika sa spoljnim svetom, „krstaši“ su služili i kao tumači, s obzirom na to da su svi tečno govorili nemački.

Kao lica sa posebnim statusom i određenom slobodom kretanja unutar lagera, oni su bili dobro obavešteni o namerama stražara i o tome su na vreme informisali logoraše, bilo da predstoji streljanje, internacija ili nešto treće.

Foto: Nportal

Naslutivši curenje informacija, okupacione vlasti su pooštrile kontrolu rada Društva Crvenog krsta od septembra 1942. godine. Pošiljke su se rigorozno proveravale, a stražarsko osoblje je u razmeni informacija o stanju logoraša postalo znatno škrtije.

Ni pojačani nadzor nije omeo humanitarni rad. Opštinski službenik Blagoje Stanković, koji je snabdevao logor namirnicama i paketima porodica, često je rizikovao život doturajući tom prilikom pisma logorašima od njihovih najmilijih.

Foto: Nportal

Kada bi posudu logoraša vratio njegovoj porodici, to je bio znak da je streljan, iako je zapisano da Stanković gotovo nikada nije saopštavao loše vesti.

LEGITIMACIJE KOJE ŽIVOT ZNAČE

Zahvaljujući snalažnjivosti "krstaša" spaseni su životi četvoročlane jevrejske porodice Levi. Izbegličke legitimacije koje im je obezbedio sekretar Radojica Stanković spasile su ih sigurne smrti. Prezime je prilagođeno srpskom (Lekić), tako da je porodica zahvaljujući ovom manevru dočekala kraj rata, a po njegovom završetku preselila se u Zemun.

(Nastaviće se)

Ovde možete pročitati prvi i drugi deo serijala o logoru Crveni krst

 

 

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".