ZELENSKOM SE NEĆE SVIDETI: Menja se pogled Evropljana na rat

Istraživanja u Finskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj, Portugalu, Rumuniji, Španiji, Švedskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu pokazala su da podrška Ukrajini ostaje visoka, ali da su preokupacije prenete na šire posledice sukoba, prenosi Jutarnji.hr.

- Evropljani su do sada iznenadili Putina – i sebe – svojim jedinstvom, ali sada dolaze veliki stresovi - rekao je Mark Leonard, koautor izveštaja Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR) o promeni stava prema Ruskom napadu.

Istraživanje je pokazalo da uprkos snažnoj podršci Ukrajini, mnogi glasači u Evropi žele da se rat završi što je pre moguće - čak i ako to znači da Ukrajina gubi teritoriju.

Taj stav često ne odražava stav nacionalnih vlada, rekli su autori, upozoravajući lidere EU na "maksimalističke poglede" na rat i sugerišući da ostanu strogi prema Rusiji, ali oprezni u pogledu opasnosti od eskalacije.

Pročitajte još

DRAMATIČNO U NEMAČKOJ Nije se dogodilo u poslednjih pola veka

09:36

TRPIMO BOLNE GUBITKE: Zelenski prozvao zapadne partnere

08:00

ŠEF DUME: 2 zemlje nestaju, pa Evropa ako UKR daju nuklearke

16:06

LETEĆI TENK Sporiji od većine, razlog je - preciznost pucanja

14:39

Anketa sprovedena između 28. aprila i 11. maja pokazala je skoro univerzalnu podršku Ukrajini, pri čemu 73 odsto ispitanika u 10 zemalja okrivljuje Rusiju za rat.

Više od 80% u Poljskoj, Švedskoj, UK (83%) i Finskoj (90%) reklo je da smatra Rusiju odgovornom, zajedno sa velikom većinom u Italiji (56%), Francuskoj (62%) i Nemačkoj (66%) .

Istovremeno, Rusiju ispitanici smatraju najvećom preprekom miru.

Većina u ovih 10 zemalja smatra da vlade treba da prekinu ekonomske i kulturne odnose sa Moskvom, a većina – koja je u Poljskoj porasla na 71 odsto – takođe je za prekid diplomatskih odnosa.

Slično, 58% u 10 zemalja – u odnosu na 77% u Finskoj – želelo je da EU smanji svoju zavisnost od ruske energije, čak i na račun klimatskih ciljeva EU, sugerišući javnu podršku za novu rundu sankcija.

Ali ankete ECFR-a pokazale su jasnu podelu između Evropljana koji žele mir što je pre moguće (35% u 10 zemalja) i onih koji žele pravdu – definisanu kao obnavljanje teritorijalnog integriteta Ukrajine i pozivanje Rusije na odgovornost (22%).

Oni koji dele antiruska osećanja, ali i strah od eskalacije, čine oko 20 odsto birača, pokazao je izveštaj – uz velike razlike među zemljama.

Oni koji se nedvosmisleno zalažu za mir i veruju da će Ukrajina posle sukoba biti gora od Rusije, najviše je u Italiji (52 odsto), pokazalo je istraživanje, dok je u Poljskoj najviše onih koji žele osvetu (41 odsto).

Zanimljivo, oni koji žele da Rusija strada podržavaju i prekid ekonomskih, diplomatskih i kulturnih veza, dok većina onih koji su za mir podržava samo prekid ekonomskih veza.

Ispitanike u Nemačkoj, Italiji i Francuskoj najviše brinu troškovi života i cene energije, dok su ispitanici u Švedskoj, Velikoj Britaniji i Poljskoj najviše zabrinuti zbog opasnosti od nuklearnog rata.

Kako se sukob odugovlači, a troškovi rastu, vlade će biti sve više prinuđene da "uravnoteže težnju ka evropskom jedinstvu sa mišljenjima koja se razlikuju i unutar i između država članica", navodi se u studiji, ukazujući na sve veći jaz između mnogih vlada i javnosti.