Među brojnim zgradama i objektima koje svojom istorijom, simbolikom i značajem predstavljaju simbole prestonice, svakako jedna od važnih je i mala stanična zgrada železničke stanice u Topčideru, koja prati ne samo istoriju železničkoj saobraćaja Srbije, već odiše i duhom prošlosti svakodnevnog života i važnih javnih svečanosti.
Kroz svoje perone dočekivala je i ispraćala vozove kojima su putovali raznorazni svet - od đaka, radnika i seljaka, preko ugledne beogradske gospode izletnika do vladara, predsednika i državnih delegacija. Kratko vreme bila i je i muzej, a iz privremene penzije vraćena je 2018. godine nakon gašenja glavne beogradske železničke stanice "Beograd". 30. 9. 2021. poslednji putnički voz otpremljen je sa njenog koloseka, a stanica je definitivno i zasluženo otišla u "mirovinu" i "istoriju".
Početna stanica za izletnike
Istorija ove stanice počinje juna 1881. godine kada je kralj Milan svečano promovisao početak izgradnje prve srpske pruge koja je spajala dva najvažnija grada Kraljevine Srbije - Beograd i Niš.Kralj Milan Obrenović srebrnim budakom je označio početak izgradnje železničke stanice Topčider, odakle je "Srbija krenula u Evropu", kako je pisala tadašnja štampa.
Već na početku, tokom izgradnje ovog pionirskog infrastrukturnog poduhvata, stanici Topčider bila je namenjena posebna uloga.
Lokacija za izgradnju stanice nije slučajno izabrana. Topčider onog vremena bio je glavno izletište Beograđana, ali i vladarski letnjikovac. U blizini stanice nalaze se dvorski kompleksi Obrenovića, poznatiji kao konaci kneza Miloša i kneza Mihaila.
Pročitajte još
Treba napomenuti da današnja zgrada Železničke stanice "Topčider" nije ona originalna. Naime, prvobitna stanica izgrađena je 1884. godine i bila je jednostavna jednospratna zgrada sa dva krila, kosim krovom i ne preterano arhitektonski upečatljiva. NJena svrha bila je jednostavna - smeštaj putnika i železničara.
Foto: Arhiva Novosti
Prvi voz koji je protutnjao kroz stanicu "Topčider" bio je voz sa kraljevskom porodicom Obrenović, 7. maja 1884. godine na dan svečanog otvaranja pruge Beograd - Niš. Zatim su usledili vozovi za jug, dva dnevno, i čuveni "Orijent ekspres". Pored toga, uvedeni su i takozvani "šetački vozovi" koji su četiri puta dnevno saobraćali između Topčidera i Beograda, prevozeći izletnike, đake i radnike.
Ovo je bio početak približavanja periferije gradu, jer je za putovanje između dve stanice bilo potrebno samo 13 minuta. Ako ste, pak, putovali "Orijent ekspresom", bilo vam je potrebno samo 9 minuta. Podatak vredan divljenja i u današnja vremena brzih pruga.
Ipak, uvođenje tramvaja od Terazija do Topčidera, 1894. godine, donekle je umanjilo značaj stanice "Topčider" za potrebe lokalnih putnika.
"Dvorska stanica" Karađorđevića
Dvorska čekaonica je imala uređen park i svu udobnost za članove kraljevske porodice, odavde su putovali Obrenovići sve do 1903. kad je poslednji Obrenović svrgnut s vlasti, a onda su je preuzeli Karađorđevići. Imali su svoj poseban voz, a i danas se čuva vagon kralja Aleksandra Karađorđevića koji je u sklopu Plavog voza. Sačuvane su i tri njegove lokomotive tipa fau-300, poslednji primerci u svetu.
U toku svog postojanja stara železnička stanica proživljavala je sudbinu čitavog Beograda. Dva puta je bombardovana, pa je nakon poslednje obnove konačno premeštena u staru dvorsku čekanicu.
Iz glavne stanice na jug Srbije su 1914. godine organizovan je transport vojske, žena i dece, a po povlačenju srpske vojske iz otadžbine krajem 1915. godine, železnicom je prevožena državna dokumentacija i dvorski arhiv. U tim tragičnim momentima naše prestonice, branioci poslednje železničke odstupnice Beograda su skoro svi izginuli na Banovom brdu i Topčideru, a u znak poštovanja nemački maršal Makenzen im je tu u blizini podigao spomenik.
Okupacione vlasti Austro-Ugarske eksploatisale su ovu železničku stanicu za svoje vojne potrebe, ali nisu dodatno ruinirali njen izgled.
Foto: Arhiva Novosti
Iz stanice Topčider krenuo je i kralj Aleksandar Karađorđević u Marselj, na svoje poslednje putovanje. On je vozom putovao do Peći, onda do Zelenike u Crnoj Gori gde ga je čekao brod. NJegovo telo u kovčegu se vratilo istim putem, a dočekala ga je garda na Topčideru. Sa ove stanice su 27. marta 1941. bežali knez Pavle Karađorđević sa sinom Aleksandrom i ćerkom Jelisavetom, koja se seća kako su užurbano ulazili u voz koji će ih odvesti u Atinu.
Po oslobođenju Srbije, nove vlasti SHS odlučili su podići na istom mestu, vodeći se istim planovima novu staničnu zgradu. Ona je izgrađena 1920 godine, ali je nažalost ponovo uništena u Aprilskom bombardovanju 6. aprila 1941. godine.
Nemci su obnovili koloseke dvorske čekaonice i u jesen 1941. ona je postala glavna topčiderska stanica. Sve do 1944. godine na stanici nije radio nijedan srpski železničar, samo nemačko osoblje.
Titova polazna tačka
Posle oslobođenja, dvorska stanica je opet obnovljena, a ovoga puta crveni tepih je dočekivao Josipa Broza Tita. On je odavde krenuo na sastanak sa Staljinom uoči rezolucije Informbiroa, ali je voz zaustavljen u Vršcu, Tito je izašao, a na istorijski sastanak je umesto maršala otišao Edvard Kardelj jer jugoslovensko rukovodstvo "nije izgubilo veru u socijalizam, ali je izgubilo veru u Staljina", kako je jednom prilikom izjavio Tito.
Foto: Arhiva Novosti
Sa stanice Topčider kretao je kasnije Tito na putovanja Plavim vozom, a ovde su voz čekali američki predsednik DŽimi Karter, rumunski predsednik Nikolae Čaušesku, a i danas se prepričava anegdota sa tadašnjim libijskim predsednikom Moamerom Gadafijem.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
