Među takve spada i fraza "pao s kruške". Ako želimo da istaknemo da nismo naivni i glupi, često ćemo reći: "Pa, nisam ja pao s kruške." Ili, ukoliko želimo da kažemo da je neko lud, blesav, smeten, reći ćemo: "K'o da je pao s kruške".

No, verovatno ste se nekad zapitali - zašto baš kruška?

Odgovor na to dao je etnolog Veselin Čajkanović u svojoj knjizi "Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama". On je objasnio da se, u suprotnosti sa jabukom, kruška smatra za zlo drvo, drvo zlih demona.

Foto: Jutjub printskrin

 

 

U narodnim pripovetkama pod kruškom se skupljaju đavoli. A, na krušku se penje i veštica. Da kruška može imati za veštice privlačnu snagu, navodi Čajkanović, vidi se iz jedne slavonske varijante poznate formule koju veštice govore kad se mažu mašću da bi poletele: Ni o kladu ni o panj, ni o drvo ni o kamen, ni o krušku Todorovu.

On je objasnio da su stara stabla kruške u našem narodu uvek bila na zlom glasu. Po verovanju naših predaka ispod kruške su se skupljali demoni, đavoli, veštice i druga zla stvorenja, pa čak i sama Smrt.

Veruje se da su se oni koji su se peli na krušku našli u društvu svih gore pomenutih stvorenja i zbog toga pali. Od posledica tog pada osoba bi ostala zbunjena, glupa ili blesava.

Zbog toga se u narodu ustalila fraza "pao sa kruške".

Međutim, nije u svim krajevima Srbija kruška "demonizovana" biljka. U istočnoj Srbiji se smatra da ne postoji bolji lek za "žutu ranu" od kruške. Ozleda bi trebalo da se istrlja plodom ovog drveta koji se baci nasred puta.Tad povređeni treba da kaže: "Ko me uzme, ko me zagrize, na njega rana, na mene zdravlje". Potom treba da pobegne ne osvrćući se. Po verovanju, prljavu krušku sa tla neće uzeti čovek već demon bolesti.

Na osnovu toga, može se zaključiti da su verovanja o kruškama bila različita u raznim delovima Srbije. Ipak, fraza "pao sa kruške" se ustalila u našem svakodnevnom govoru.

BONUS VIDEO:

 

 

 

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".