Bernis Teli, 35-godišnja magacionerka iz Memfisa, 2019. videla je na lokalnim vestima crtež poznatog lica. Tamna put, velike smeđe oči, kovrdžava kosa...
- To je moja mama! - uzviknula je žena koja nije znala za mir od pete godine, kada joj je majka Zina DŽons nestala bez traga.
Naslušala se svakakvih priča: da je pobegla s nekim kamiondžijom, da je zbrisala jer je zapala u dugove. Da ju je suprug (Bernisin otac) nasmrt pretukao i sahranio u dvorištu... A onda je prošle godine, u tim sudbonosnim vestima, doznala još jednu - da je za nestanak njene majke možda odgovoran čovek po imenu Samjuel Litl.
Litl je voleo rutinu. Kad ne bi bio iza rešetaka, lutao bio Amerikom, završio u nekom gradu, opelješio tamošnju prodavnicu, uzeo sobu u motelu, a zatim pokupio ženu koju će ubiti. Pažljivo je birao: uvek one s margine društva, često zaboravljene već za života, prostitutke, zavisnice od droge ili alkohola, one do kojih je malo kome bilo stalo. Najradije ih je davio. Tako je živeo punih 35 godina.
Litl, koji se predstavljao i kao Samjuel Mekdauel, počeo je da sarađuje s vlastima tek u maju 2018. godine, nakon što su ga povezali s ubistvima tri žene. Naknadno je priznao da ih je ubio još 90 širom Amerike. Trenutno važi za najvećeg serijskog ubicu koji je ikada harao Sjedinjenim Američkim Državama.
Pročitajte još
Doduše, monstrumi tog tipa često preuveličavaju razmere svog delovanja, ali FBI ne sumnja da Litl, sada 80-godišnjak u invalidskim kolicima s interesovanjem za slikarstvo, govori istinu. Naime, seća se neverovatnih detalja o nekim svojim žrtvama - nakita, dezenima haljina, zadnjeg obroka, noge kako viri iz plitkog groba... Seća se i njihovih lica, do mere da ih može verno naslikati. Ono s čim ima problema su imena. I datumi. Ponekad pogreši za punih 10 godina.
Dakle, 2018. godine FBI se našao u poprilično neobičnoj situaciji. Imali su počinioca, ali nisu imali žrtve. Nemaju ih, doduše, ni dan-danas, barem ne sve. Naime, otkad je Litl priznao ubistva i opisao svoje žrtve te okolnosti njihovih smrti, uspeli su da identifikuju 60. Ostale, među njima i Zinu DŽons, majku Bernis Teli s početka teksta, još nisu definitivno povezali s pričljivim krvolokom koji služi više doživotnih kazni. Ne bi li ostvario napredak, FBI je prošle godine napravio internet stranicu na kojoj je objavio video-snimke na kojima Litl opisuje svoje žrtve i njegove crteže istih, pozivajući svakoga ko nešto zna da se javi.
O istoj temi - i njenoj tužnoj i potresnoj kompleksnosti - pisao je i "Vašington post", u velikom serijalu članaka pod imenom "Ravnodušna pravda". U njima se pozivaju na hiljade stranica, dokumenata i snimaka koje su dobili na uvid te iskaze više desetina istražitelja, tužilaca i porodica Litlovih žrtava.
Materijal koji su prikupili oslikava širi kontekst priče: onaj da je pravosudni sistem omogućio krvoloku da decenijama, u vremenima kad forenzika još uvek nije bila jaka, bez ozbiljnijih posledica ubija ranjive članice društva i, još potresnije, da same vlasti često nisu smatrale da njihova smrt - često zbog stila života ili pak boje kože - zaslužuje pažnju, a kamoli detaljnu istragu.
- Ceo slučaj me ljuti. Bilo je toliko prilika da ga zauvek zatvore, ali to se nikada nije dogodilo - rekla je svojevremeno detektivka Mici Roberts iz Kalifornije. Upravo se ona 2011. godine domogla DNK materijala koji je sugerisao da je za ubistvo tri žene krajem 1980-ih odgovoran isti muškarac - Litl.
Bile su to Kerol Alford (41), Odri Nelson (35) i Gvadalupe Apodaka (46). U tom trenutku Litl nekim čudom nije služio neku od brojnih zatvorskih kazni koje su mu dosuđene tokom života. Locirali su ga u jednom skloništu za beskućnike i uhapsili pa se bacili na slaganje njegove kriminalne slagalice.
Lit je na kraju otvorio dušu jednom od istražitelja, specijalizovanih za dobijanje priznanja u nerešenim slučajevima. DŽim Holand je odigrao kartu koja je zaintrigirala Litla.
- Niko ne zna tvoje ime. Mislim da si ti verovatno jedna od najzanimljivijih osoba u istoriji naše zemlje - dodvoravao mu se prema pisanju "Vašington posta", koji je imao uvid u snimak njihovog razgovora. I da, prebaciće ga u ćeliju nalik na hotelsku sobu, s TV-om i hranom iz Mekdonaldsa. Možda će imati i studio u kojem će moći da slika, i, što je najvažnije, neće dobiti smrtnu kaznu za zločine koje prizna.
Bilo je to nešto što Litl očito nije mogao da odbije, a jednom kad je progovorio više nije mogao da se zaustavi. Prvi put je, rekao im je, ubio davne 1970. godine, ženu koju je upoznao u Majamiju. Poslednju žrtvu Nensi dokrajčio je 2005.
Kako je rekao, prestao je detaljno da vodi evidenciju posle 84. žrtve, a ubio ih je, verovatno "možda još 10-20". Sve ih je navodno obožavao.
- Volim da ih ljubim i grlim. I da ih volim - rekao je istražiteljima koji su u poslednje dve godine snimili 700 sati razgovora s Litlom, u kojima je on otkrivao niz detalja o svojim žrtvama.
Najmanje 30 žena za koje Litl tvrdi da ih je ubio još uvek nije identifikovano - istražitelji ili nisu uspeli da pronađu ubistvo koje bi odgovaralo Litlovom opisu, ili žrtva nije bila identifikovana.
Pritom je malo reći da vremena nema. Najmanje dvojica muškaraca - jedan beskućnik i jedan na nivou mentalnog razvoja osmogodišnjeg deteta, služili su kazne upravo za ubistva koje je počinio Litl, a koja su im greškom pripisana.
U zatvoru je završio najmanje 34 puta. Ponekad bi ga isto tako jednostavno oslobodili optužbi, ili bi dobio manju kaznu ili bi ranije izašao na slobodu, često zahvaljujući tome što njegove ranjive žrtve niko nije smatrao verodostojnima. Svedoke je bilo teško naći ili se nije moglo računati na to da će se pojaviti na sudu. Kad bi se i pojavili, porota im često ne bi verovala. Istovremeno, tužilaštvo bi tražilo nagodbu.
U San Dijegu mu se sudilo da je u dva odvojena slučaja napao dve žene u svom automobilu. Obe su svedočile protiv njega, ali obe su bile prostitutke pa se on branio "da je njegov jedini zločin to da je prebio ženu u svađi oko transakcije vezane za obostrano dobrovoljni polni čin". Prošlo mu je: nakon 18 meseci izašao je iz zatvora.
Deset godina ranije, 1976, policija ga je uhapsila u Sent Luisu pod sličnim okolnostima. Malo pre podneva 11. septembra 22-godišnja crnkinja, gola, u modricama i pretučena, manično je lupala po vratima jedne od tamošnjih kuća. Policiji je ispričala kako ju je zgrabio dok se vraćala s doručka, omotao joj crnu žicu oko vrata i prisilio da uđe u crni "ševi impala". Pretukao ju je do nesvesti, a kad je došla k sebi prisilio na oralni seks i silovao. Pobegla je kad je zaspao. U roku od samo nekoliko minuta policija je locirala automobil na mestu na koje je ona ukazala i pronašla ga kako hrče na zadnjem sedištu. Negirao je da ju je silovao. Branio se da joj je dao 20 dolara za seks i heroin i pravdao da se razbesneo kad je ona predložila nešto oko seksa te da ju je "samo pretukao". U automobilu su pronašli i njenu odeću i crnu žicu. Uhapšen je i optužen za silovanje i sodomiju, ali nije dobio ozbiljnu kaznu. Ona je pristala da svedoči, ali tužilaštvo se plašilo da joj porota neće verovati jer je narkomanka. Uz to, i sama je policija tvrdila da je ona prostitutka. Tužilaštvo se na kraju odlučilo za nagodbu. Dobio je 90 dana zatvora i 100 dolara kazne i već za Božić je bio napolju. U tom je trenutku, priznao je kasnije, već ubio najmanje 12 žena.
Šest godina kasnije, u Misisipiju, nađeno je nago telo 22-godišnje prostitutke. NJena koleginica je istražiteljima ispričala da je ubijenu upozorila da se drži dalje od bež vozila jer joj je muškarac koji ga vozi (Litl) rekao za ostale prostitutke s kojima je radila "da su one tip koji voli da odere muškarca i da će ih ubiti ako dobije priliku". Nažalost, 22-godišnjakinja je nije poslušala.
Nakon što su otkrili njeno telo, policija je zaustavila bež vozilo. U njemu su bili Litl i njegova dugogodišnja partnerka u krađi, 27 godina starija Orelija DŽin Forsi (koja je umrla 1987. godine). NJih dvoje dugo su godina bili nerazdvojni, a ponekad su angažovali i pomoćnike. Jedan od njih ispričao je istražiteljima kako bi Litl, nakon što bi se smestili u motel, krenuo "u lov na žene". Vraćao bi se kasno ili iduće jutro.
Uglavnom, istražujući slučaj mrtve 22-godišnjakinje, policija je pričala s još dve njene koleginice koje su rekle da je pokušao da ih zadavi muškarac nalik na Litla. Sve su predali sudu, ali je slučaj odbačen.
- U to vreme u Misisipiju ako ste bili crnkinja ili prostitutka, takvi zločini nisu tretirani kao zločini - priznao je jedan od istražitelja. Danas se zna da su većina Litlovih žrtava, njih 68, bile Afroamerikanke. Dva navedena primera nisu bila niti izbliza jedina.
Litl se, povrh toga, i sam hvalio istražiteljima kako je izbegavao osobe za koje bi bilo odmah jasno da su nestale.
- Neću otići u belačku četvrt i izabrati malu tinejdžerku - rekao im je svojevremeno.
Sve propuste i loše procene koji su napravljeni u njegovom slučaju teško je uopšte i prebrojati. Godine 1977. pronađena je mlada žena u Illinoisu, potpuno gola. Na sebi je imala samo nakit. Policija je iz nekog razloga zaključila da je umrla kad ju je udario grom. Nago telo 26-godišnje DŽolande DŽons pronađeno je pak 1994. godine u praznoj kući. Ispod nje policija je pronašla lulu za krek. Brzo su zaključili da se predozirala.
I ona je bila samo jedna od, kako je Litl opisivao svoje žrtve, "sočnih plodova koje je mogao uživati bez kazne".
- Vratio bih se ponekad u isti grad i ubrao još jednu bobicu grožđa - rekao je istražiteljima, koji strahuju da neke od njih nikada neće ni naći - da će one zauvek ostati samo portreti na listi FBI koje je naslikao upravo njihov krvnik.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
