Tiski cvetovi pripadaju retkoj vrsti insekata koji najčešće borave tri godine u mulju reke Tise, da bi živeli svega nekoliko sati u kojima imaju zadatak da produže vrstu.
Prva dva dana ciklusa parenja predstavljaju samo pripremu, da bi od trećeg do petog dana ova pojava dostigla svoj vrhunac. Iako se insekt tiski cvet smatra jednodnevnim, on živi pune tri godine - skoro sve vreme kao larva na glinovitom dnu reke. Na svetlost dana prvo izlaze mužjaci koji se, u desetinama hiljada, pojavljuju na površini vade kao larve u heličastim čaurama. U roku od samo par minuta ove ružne larve postaju predivni leptiri. Tada izleću na obalu, traže čvrsto tlo ili list na drvetu i u toku pet minuta se ponovo presvlače, da bi se oslobođeni košuljice našli na otvorenom i započeli svoj svadbeni let. Oko tri godine u dubokoj, masnoj zemlji na obalama i dnu reke ovi se insekti pripremaju za samo jednu stvar koju bi trebalo da postignu tokom samo jednog dana- za produženje vrste. Nad mirnom, do pre nekoliko sekundi uspavanom ravničarskom rekom počinju da se kovitlaju oblaci insekata, a od lepeta krila desetina hiljada tiskih cvetova više nije moguće čuti ni talase.
Odjednom se pojavi mnogo mužjaka, pa ribe i žabe ne mogu sve da ih pojedu. To znači da polovina polno zrelih mužjaka biva "žrtvovana". Kada se ribe i žabe gastronomski zadovolje i oteraju od hrane, na površini se pojavljuje druga polovina aktivnih mužjaka koja će oploditi ženke. Posle parenja, ženke se dižu uvis i iznad sredine reke oblikuju veliku cevastu formaciju i lete uzvodno dva-tri kilometra da bi tamo položili jaja, koja će se nošena tokom reke i svojim slobodnim padom ponovo vratiti na mesto parenja, da bi se za tri godine ponovo pojavili na istom mestu gde su bili i roditelji. Kako pripadnici roda Palngenia longicauda nemaju usta ili organe za varenje, žive samo dok traje energija koju su akumulirali dok su bili larve. Svaka ženka tiskog cveta položi između 7.000 i 8.000 jajašca. Iz oplođenih jajašca se za dve- tri nedelje izlegu larve koje se ukopavaju u glinoviti deo korita reke i rastu tri godine. Za to vreme moraju da se „presvuku“ oko dvadeset puta, a hranu i kiseonik im donosi voda.
Jedan ovako prirodni ciklus možete videti na Fejsbuk snimku Turističke organizacije opštine Bečej:
Pročitajte još
(Nacionalna geografija/Fejsbuk/Turistička organizacija opštine Bečej)
BONUS VIDEO:
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
