Rođeni su 1978. godine u Bihaću i to prevremeno, u šestom mesecu. Zbog toga su neko vreme morali da provedu u inkubatorima. Uzimajući u obzir da porodilište u Bihaću tada nije bilo dovoljno opremljeno, dečaci su premešteni u Zagreb.
Posle nekoliko dana došlo je do komplikacija, što je dovelo do trajnog slepila beba. Neko od osoblja je pogrešio, doktor ili medicinska sestra, ali ne znako, izjavio je Dejan.
– To je nepažnja. Sada, koga… Nisam nešto detaljisao i raspitivao se čija. Da li je lekar, da li je medicinska sestra, nisam ulazio u to. Bilo je rođenje pre vremena. A, da je bila nepažnja, bila je.
Saša i Dejan su uspešni u svom poslu uprkos tužnoj životnoj priči. Međutim, ona im nije stvorila komplekse ni pravo da uživaju u životu i da stvore porodice i prijatelje.
Pričalo se i o tome da Saša ima mogućnost da povrati vid, ali da zbog Dejana ne želi da se operiše. Međutim, on je to demantovao.
Pročitajte još
– Ma ne, to je bezveze priča. Oni su hteli na nama da rade nekakve ekperimente. To nisu dozvolili roditelji, a ni mi. Ja tako ne volim što se godinama priča o toj temi, da vi nemate pojma! Dve najgore teme, one koje najmanje volim su: da li sam u svađi sa bratom i šta je bilo sa mojim vidom. Moji prijatelji i ljudi koju su sa mnom u stalnom kontaktu znaju kako ja živim i znaju da ovaj život volim najviše na svetu. Da li sam se ja lečio i kod koga sam se lečio, to je moja privatna stvar. Ima jedna priča kada je jedan moj prijatelj nazvao taksi, a oni su ga pitali: ''U kom pravcu idete?'', a on je rekao: ''Koga to zanima osim mene?'' – izjavio je Saša za Srpski Telegraf.
BONUS GALERIJA: Toše Proeski - anđeo kog je tragična smrt prerano odvela Bogu
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".