U izbornoj trci za novi saziv parlamenta, koji broji ukupno 329 poslaničkih mesta, boriće se 3.249 kandidata koji predstavljaju 21 koaliciju i 109 političkih stranaka.
Glasanje će nadžirati oko 1.800 stranih posmatrača, a izborni proces je organizovan uz pojačane mere bezbednosti, prenosi agencija Anadolija.
Pripadnici iračkih snage bezbednosti, Iračani u dijaspori i zatvorenici glasali su u petak.
Izbori su prvobitno planirani za 2022. godinu, ali su raspisani ranije nakon masovnih antivladinih protesta koji su izbili 2019. godine zbog duboko ukorenjene korupcije i loših javnih usluga.
Današnji izbori su peti od 2003. godine i američke invazije kojom je srušen režim bivšeg iranskog predsednika Saddama Hušeina.
Pročitajte još
Mnogi Iračani su rekli da neće glasati, pošto smatraju da im etablirane stranke neće doneti bolji život.
Očekuje se da će partije šiitske većine ostati na vlasti, kao što je to slučaj otkako je 2003. godine svrgnuta sunitska vlada Sadama Huseina.
Irak je bezbedniji nego što je bio godinama, a nasilje je manje prisutno otkako je 2017. godine poražena Islamska država uz pomoć međunarodne vojne koalicije i Irana, navodi Anadolija.
Međutim, endemska korupcija i loše upravljanje doveli su do toga da su, u zemlji koja ima oko 40 miliona stanovnika, mnogi ljudi bez posla, a nedostaju im i zdravstvena zaštita, obrazovanje i struja.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
