GAGIN RODNI DOM, KASIDOL '91 Zelenilo, ovce, srećna porodica

Daleke 1991. godine, ekipa časopisa "Sabor" bila je u poseti rodnoj kući tada mlade pevačice u Kasidolu. Dragana i njeni najbliži sa zadovoljstvom su ugostili novinare i pokazali im svoje imanje, sticano godinama vrednog rada.

Naročito je zanimljivo da je Dragana istakla da ne beži od poljoprivrednih poslova, uprkos tome što se proslavila na estradi, što je za mnoge predstavljalo iznenađenje. Skromna i vesela, Dragana je svedočila o tome koliko voli svoje selo, a porodica nije krila da najviše sanja o njenoj svadbi. O tome kako je izgledao život u Kasidolu detaljno pročitajte u tekstu koji prenosimo u celosti:

Kasidol, selo nadomak Požarevca, slično je stotinama drugih u Srbiji. Slično po vrednim ljudima, darežljivoj zemlji, opojnim mirisima livada, novoasfaltiranim ulicama, sve brojnijim velelepnim kućama... Slično, ali ne i isto. Iz Kasidola mladi retko odlaze, a i kad odu, rado se vraćaju. U ovom živopisnom, ovih dana pomalo snenom pejzažu, to valjda i vrapci znaju, živi jedna od najsjajnijih folk-zvezda, Dragana Mirković.

Foto: Reprint Sabor

Tek tu, na licu mesta, potpuno je jasno da u njenim čestim, uverljivim hvalospevima rodnom kraju nema ni trunke poze. Mlada Kasidolka je u njega prosto zaljubljena! Dočekuje nas na kapiji sa čuvenim, prelepim širokim osmehom, blistavih očiju ubeđujući nas da ne treba da se plašimo pretećeg laveža čuvarkuće Goge. U domu Mirkovića, novinari su česti i rado viđeni gosti. I ne samo oni. Dan pre naše posete, ovi druželjubivi ljudi, poznati po gostoprimstvu, ugostili su gomilu rođaka i prijatelja među kojima je bio i Draganin nezamenljivi menađer Raka Đokić.

- Bila nam je slava i to je uvek prilika da se kod nas skupe svi koje volimo. Jedne godine nam je došla i Brena. kako su se samo moji zemljaci iznenadili! Posle su mi pričali kako su bili zapanjeni kada je otvorila prozor auta i pitala gde je moja kuća. A tek drugarice, kada su videle Bobu! Haos!

Foto: Reprint Sabor

Od kada je Dragana propevala, u mirnom selu je sve življe, a dom Mirkovića je sve posećeniji. Poseta mladoj zvezdi i njenim ukućanima, za ljude umorne od gradske vreve, pravi je doživljaj. A oni zaista imaju šta da pokažu. Pravo seosko, poljoprivredno domaćinstvo za primer! Veliko, besprekorno čisto dvorište, brojne, "pod konac" poređane neophodne pomoćne zgrade, garaže, savremena štala u kojoj su se udobno smestile lepo negovane krave, prepuni svinjci, lepo uređena kuća, bokori ruža koje samo što nisu procvetale... Imaju Mirkovići i dva traktora, poljoprivredne mašine, "pežo 309", "juga", čarobni voćnjak, divne bašte. Sve to nam sa ponosom pokazuju Dragana, tata Predrag i deda LJubisav, poznat i kao majstor na harmonici.

- Jaoj, nemojte da ljudi pomisle kako sam ja to sama zaradila. Kuća je napravljena još pre petnaest godina, sve to moji imaju godinama. Generacijama se vredno radilo i sticalo. Pored toga što je uvek radio na zemlji, tata je radio i kao moler. Jedno vreme, doduše kratko, on i mama su bili i u inostranstvu. Nedavno je jedan novinar napisao da sam kupila besan auto, a to uopšte nije tačno. Kupio ga je tata jer nam je neophodan za duža putovanja. Ja sam ovde kupovala samo sitnice, nešto nameštaja - kao da se pravda Dragana.

Foto: Reprint Sabor

A tata Predrag, najstroži kritičar svoje ćerke, dodaje da se danas od poljoprivrede teško živi, uslovi su nikakvi, radi se od jutra do sutra. Ipak, on bi da Dragana ostane na selu, sve su to za nju i stariju ćerku Dušicu sticali.

Dragana se prilično razlikuje od svojih koleginica. Ona ne samo da poznaje sve poljoprivredne radove, nego i uživa kad god ima prilike da pomogne. Voli da radi u bašti, brine o cveću. Omiljeni poljski posao joj je pomeranje na njivi. Prošle godine, kada se skupljalo seno, u tome je bila nezamenljiva.

Foto: Reprint Sabor

- Koleginice mi ponekad kažu: "Baš si luda. Šta ti treba to da radiš i još o tome da pričaš?" Ne razumem ih. Pa ja sam dete sa sela, to svi znaju i tim se ponosim. Taman posla da se stidim.

Kako je Dragana ponosna na Kasidol i Kasidolce, tako su ponosni i oni na nju.  Ranije su se čudili kako to da se uopšte nije uobrazila od kada je popularna, i da rado odlazi na "obična" mesta kao što su svadbe ili seoske igranke. Baš pre neko veče otrčala je na igranku. Bilo je, kaže, ludo, a jedan momak koji je došao pravo iz Stokholma dao je sve od sebe da stasito i slavno kasidolsko devojče obori s nogu. Eh, kad bi to bilo tako lako. Ipak, postoji momak koji bi možda i uspeo, ali...

Foto: Reprint Sabor

- Kada sam ranije govorila da nemam momka, komentarisalo se da je to nemoguće ili da sa mnom nešto nije u redu. Doduše, nemam ga ni sada, ali imam jednu divnu simpatiju. Strašno mi se sviđa jedan momak. Nikada mu to nisam rekla niti ću mu reći. Bolje da ne zna! Ta simpatija mi je stimulans da cvetnije razmišljam o životu!

Zavirili smo u Draganinu sobu. U njoj, crteži DŽejmsa Dina i DŽordža Majkla i devojka iz Draganine mašte. Među kasetama, samo jedna narodnjačka - Šemsina, a ostale - Madone, Kajli Minok... Tu su i brojna pisma obožavalaca među kojima počasno mesto zauzima LJubomir iz Knjaževca. Poslao joj je stotinak pisama, prepunih divnih stihova, uvek u skladu sa njenim raspoloženjem. Piše joj stalno, a ne traži čak ni sliku ili autogram. Gledamo posvete na poklonima koji joj stalno stižu. "Da si cvet, najlepši bi bila" - napisao je jedan Vuja. NJeni obožavaoci to znaju pa omiljenih slatkiša ne nedostaje.

Foto: Reprint Sabor

Ostali ukućani, tihi i vredni ljudi, najradije pričaju o Draganinoj budućoj svadbi. Naravno, ništa konkretno, ali jednog dana...

- Samo da Bog da mira i zdravlja - kaže baba Danica.

A Draganina mama se seća svadbe starije ćerke Dušice koja je udata, živi u Požarevcu i ima dve divne devojčice, Cecu i Jelenu. Jedva čeka još jednu!

Foto: Reprint Sabor

- Pre nekoliko dana je bila svadba ćerke moje rođene sestre. Bilo je mnogo lepo, imamo veliku familiju, svi su se skupili. Pevala je i Dragana na svadbi. Najviše aplauza je pobrala pevajući "Mamina i tatina". Volela bih da i njena svadba bude ovde.

- Sve ću običaje da pratim kad se budem udavala. Pozvaću sve iz Beograda da vide kakve su ovde svadbe. Traju po četiri dana. Samo da mladoženja izdrži! Sve ćemo mi da spremimo, njegovo će biti samo da se veseli i da mladu drži za ruku - smeška se Dragana.

Foto: Reprint Sabor

Otkrila nam je da njen život zaista liči na bajku, da na svetu najviše voli mamu, tatu, babu, dedu, sestre, sestričine, svu rodbinu. Naravno, i Šemsu, Veru Matović, Brenu, Raku, njegovu sekretaricu Miru, Kasidol i svoju publiku. Voli i Beograd, verovatno će jednog dana u njemu kupiti stan, ali njeno selo joj je ipak draže.

- Sigurno da moj život liči na bajku. U osnovnoj školi sam sanjala da vidim ušorena vojvođanska i razbacana bosanska sela. A videla sam i indijanska. Obišla sam svet uzduži popreko! Imala sam u životu mnogo, mnogo sreće. Ne znam kome da zahvalim zbog svega što mi se desilo. Glasu, Raki, porodici, mami koja me takvu rodila!

BONUS GALERIJA: Slike iz doma Šerifa Konjevića - 1991. godina

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".