Za ovaj veliki hrišćanski praznik vezuju se brojna verovanja i običaji koji prethode starinskoj religiji. Kasnije su dobili sankcije, ali su se i i "hristijanizovali se" pošto u sebi sadrži različite hrišćanske simbole koji su pre bili rituali.
U ove običaje možemo uzeti i seču Badnjaka, odnosno Badnji dan koji se slavi pre Božića.
Badnjak je mlado hrastovo ili cerovo drvo, koje se na Badnji dan ujutro rano seče i donosi pred kuću, da bi ga domaćin u svoj dom uneo tek uveče, zajedno sa slamom i pečenicom.
Foto: Printskrin/Jutjub/ RTV Mag
Badnjak u hrišćanstvu ima dvostruku simboliku. Prva je da simboliše drvo koje je naložio dobri Josif u pećini uveče Hristovog rođenja, a drugo je da simboliše krst Hristov.
Prema starim običajima, po badnjak ide rano, pre nego što izađe Sunce, sa unucima ili sinovima glava porodice odlazi u šumu. Potrebno je izabrati obično mlado, pravo i zdravo stablo cerovog ili hrastovog drveta, koje treba da bude toliko da ga domaćin na ramenu može doneti kući.
Pročitajte još
Važno je znati da se u seču badnjaka odlazi u tišini, domaćin odlazi izvan vidokruga komšija, prolaznika i poznanika, koji bi ako ga vide mogli doneti lošu sreću. Kada se odabere odgovarajuće drvo, treba se okrenuti ka istoku, prekrstiti se tri puta, pomenuvši Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik.
Drvo se takođe seče na poseban način. Kako nalaže narodno verovanje, potrebno je zaseći ga sekirom ukoso i to sa istočne strane. Badnjak se seče sa tri snažna udarca, a ono što sekira ne poseče, dovršava se lomljenjem i uvrtanjem, odnosno sukanjem, kako se to u pojedinim delovima Srbije naziva.
Poželjno je da svaki badnjak ima jedan takav deo, koji se često naziva bradom. Prilikom seče se vodi računa da badnjak padne direktno na zemlju, jer je loš znak da se zaustavi na nekome drvetu.
Kada se drvo poseče, valjalo bi da se nešto na mestu drveta ostavi. U delovima istočne Srbije i Kosova se obavija muška košulja dok se u Šumadiji ostavlja komad pogače, a drugi deo se jede pri povratku kući.
Za razliku od odlaska u tišini po Badnjak, povratak kući treba da se obeleži veseljem i pesmom. U božićnim pesmama se Božić pojavljuje kao junak na konju koji radosno stiže i glavni je gost na bogatoj porodičnoj večeri. Vatra koja se pojavljuje spaljivanjem badnjaka bi trebalo da nam pomogne i donese plodnost, a običaj je da se vatra ne raspiruje duvanjem. U pojedinim mestima, deo pepela koji je nastao od badnjaka se čuva da bi ga pomešanog sa vodom pili protiv glavobolje.
(Lepa i srećna)
BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
