Srbija
Sam početak godine je Srbiji doneo početak primene inicijative "Otvoreni Balkan", koji je od 3. januara na snazi. Vrlo brzo je zatim i došao na red i Ustavni referendum.
Građani Srbije su se većinski opredelili da žele promenu i odlučeno je da se izmeni Ustav u delu koji se odnosi na sudsku vlast.
Pilot Vojske Srbije potpukovnik Dejan Stanojević je prilikom realizacije zadatka izviđanja u okviru misije UN-a u DR Kongo stradao 29. marta. Utvrđeno je da je na helikopter kojim je upravljao pucano sa zemlje, te da se letilica srušila i zapalila.
Trećeg aprila su građani Srbije izlazili na izbore, a na opštim izborima u Srbiji je za predsednika Srbije ponovo izabran Aleksandar Vučić, dok je Srpska napredna stranka osvojila najviše mandata. Krajem juna je Aleksandar Šapić preuzeo u Starom dvoru zvanično družnost bivšeg gradonačelnika zorana Radojičića.
Na severu Kosova i Metohije se 31. jula oglasila sirena za uzbunu, kada su jedinice ROSU započele preuzimanje gradova na severu Kosmeta. Srbi iz tih krajeva su postavili barikade i blokirali puteve. Sutradan je nakon konsultacija počelo povlačenje.
Avgusta 23. je preminuo srpski general, političar i narodni poslanik Božidar Delić koji je učestvovao u odbrani zemlje tokom NATO agresije 1999. godine. Takođe, učestvovao u ratu u Bosni i Hercegovini, kao i na Dubrovačkom ratištu.
Nakon skupova koji su se protivili održavanju parade ponosa, 27. avgusta je otkazan Evroprajd. Istog dana je predsednik Srbije objavio da će novi stari mandatar biti Ana Brnabić. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je 13. septembra zabranilo šetnju u okviru "Evroprajda 2022" po predviđenoj ruti. Ipak, šetnja je 17. septembra održana, a u Beogradu je došlo do sukoba i uhapšeno je 64 osobe, dok je više desetina povređenih.
Drugog novembra je Vojska Srbije oborila dron iznad Raške koji se kretao iz pravca Kosova i Metohije. Dva dana kasnije je nakon sastanka u Zvečanu saopšteno da će Srbi napustiti sve institucije na Kosovu i Metohiji. Ova situacija je eskalirala 14. decembra kada je došlo do nasilnog zauzimanja zgrada opštine u Severnoj Mitrovici. Vlada Srbije je donela odluku o vraćanju srpske vojske i policije na Kosmet i uručila je uahtev KFOR-u 16. decembra.
Posle borbe sa leukemijom je preminuo u Rimu 16. decembra Siniša Mihajlović u 54. godini života, fudbaler i trener, ali i selektor reprezentacije Srbije.
Region
U Crnoj Gori je počelo burno, već 4. februara je izglasano nepoverenje Vladi Zdravka Krivokapića, a za ovu odluku su glasali i tada doskorašnji partneri iz poslaničkog kluba Crno na bijelo.
Mađarska je 10. marta izabrala prvu ženu na funkciji predsednika Katalin Novak, ona je na dužnost stupila 10. maja.
Hrvatsku su zatresle vesti o srušenom dronu Sovjetske proizvodnje u blizini Zagreba 11. marta. Nije bilo povređenih, niti stradalih, a dron je bio izviđački.
U Mađarskoj je 3. aprila vladajuća koalicija koju predvodi Viktor Orban osvojila četvrti uzastopni mandat sa više od 50 odsto glasova.
Crna gora je 28. aprila dobila novu, 43. vladu, na čijem čelu se nalazio Dritan Abazović.
Makedonsku pravoslavnu crkvu, odnosno Ohridsku arhiepiskopiju je kanonski priznala Vaseljenska patrijaršija 9. maja. Tim povodom je održana "Liturgija pomirenja" između Srpske pravoslavne crkve i Makedonske pravoslavne crkve, koju su predvodili patrijarh srpski Porfirije i arhiepiskop makedonsko-ohridski Stefan u Sabornom hramu Svetog Save u Beogradu 10 dana kasnije. Srpska pravoslavna crkva je dodelila tomos o autokefalnosti 5. juna.
Osmog jula je Vlada Crne Gore sa 13 glasova "za" od prisutnih 18 ministara usvojila dugoočekivani nacrt Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Ugovor je potpisan 3. avgusta.
Krvavog 11. avgusta je na Cetinju u pucnjavi poginulo 11 osoba među kojima je i napadač. Trodnevna žalost je proglašena na teritoriji Crne Gore, a ovaj zločin je potresao ceo region.
Vlada Crne Gore je ponovo "pala" 20. avgusta kada je izglasano nepoverenje u Skupštini Crne Gore. Prisustvovao je 51 poslanik, a 50 njih je glasalo za nepoverenje. Crnogorska politička nestabilnost se nastavila kada je 22. septembra 41 poslanik potpisao inicijativu za smenu aktuelnog predsednika Mila Đukanovića zbog kršenja Ustava.
U Bosni i Hercegovini je na opštim izborima 2. oktobra su izabrani Denis Bećirović, Željka Cvijanović i Željko Komšić za članove predsedništva. Na mestu predsednika Republike Srpske je Milorad Dodik. Ipak, 8 dana kasnije je na hitnoj sednici CIK-a BiH doneta odluka o ponovnom prebrojavanju glasova za predsednika Republike Srpske. CIK je potvrdio pobedu Milorada Dodika 27. oktobra.
Svet
Nakon petogodišnjih tenzija na istoku Ukrajine, došlo je do eskalacije sukoba 17. februara. Rat je zahvatio ovaj prostor, a Vladimir Putin je 21. februara već priznao samoproglašenje Luganske i Donjecke Narodne Republike.
Dan pred godišnjicu početka bombardovanja SR Jugoslavije, 23. marta, preminula je Medlin Olbrajt, političarka i diplomata koja se zalagala za NATO agresiju 1999. godine.
Francuski predsednik Emanuel Makron je 24. aprila reizabran za predsednika Francuske, pobedivši Marin le Pen u drugom krugu.
Prvi put u istoriji je Šin Fejn, predominantno irska republikanska stranka, osvojila najviše poslanika nakon izbora za Skupštinu Severne Irske, regiona pod kontrolom Ujedinjenog Kraljevstva.
Vrhovni sud SAD je 24. juna poništio presudu "Ro protiv Vejda" iz 1973. godine kojom su garantovana prava za abortus.
Osmog jula je svet potresla vest o smrti Šinza Abea, bivšeg japanskog premijera koji je upucan na predizbornom mitingu u Nari. Dok je držao govor, na njega je pucao Tecujo Jamagami.
Predsednik SAD DŽozef Bajden je potvrdio da je likvidiran lider "Al Kaide" Ajman el Zavahiri u Avganistanu 2. avgusta.
Mihail Gorbačov, poslednji lider Sovjetskog Saveza je preminuo 30. avgusta.
Osmog septembra je preminula kraljica Elizabeta Druga, a nasledio ju je kralj Čarls Treći. Ona se upisala u istoriji kao drugi monarh sa najdužim stažom.
Boris DŽonson je ranije najavio da će podneti ostavku, a Liz Tras je izabrana za novu premijerku Ujedinjenog Kraljevstva. Ona je to i zvanično postala 6. septembra. Ipak, 20. oktobra je podnela ostavku. NJu je zamenio Riši Sunak 25. oktobra kada ga je zvanično imenovao kralj Čarls treći.
Iran su pogodili protesti 23. septembra zbog smrti Mahse Amini, a u tim protestima je stradalo više desetina ljudi.
Koalicija desnih stranaka je odnela pobedu na parlamentarnim izborima u Italiji. Predvođeni Đorđom Meloni, 25. septembra su trijumfovali. Ona je položila zakletvu 22. oktobra i postala prva žena premijer Italije.
Lula da Silva je odneo pobedu na izborima 30. oktobra za predsednika Brazila, pobedivši protivkandidata Žaira Bolsonara u drugom krugu u tesnoj borbi.
Svetsko prvenstvo u fudbalu je počelo 20. novembra, a održalo se u Kataru. Prvi put je arapska država bila domaćin takmičenja. Srbija je ispala u grupnoj fazi takmičenja. Šampionsku titulu je ponela kući Argentina po treći put u istoriji. Inače, 13. decembra je osam osoba uhapšeno pod sumnjom za korupciju oko organizacije Svetskog prvenstva u Kataru, uključujući i potpredsednicu Evropskog parlamenta.
BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".