Časopis "TV Novosti" objavio je 1982. godine tekst o "novoj zvezdi", u kojem je bilo reči o Luisovom putu do estrade. Između ostalog, dali su reč i pevaču, koji je objasnio u čemu vidi tajnu svog uspeha. Tekst prenosimo u celosti:
U životu LJubiše Stojanovića, jednog od bezbroj dečaka koji je početkom šezdesetih godina vitlao sa decom po Negotinu, važnu ulogu odigrao je - ujak, po profesiji mesar, po afinitetima muzičar. I dok su LJubišina braća ostajala mrtva hladna na zvuke ukakovih ploča sa muzikom Luja Armstronga, LJubiša se sav pretvarao u uvo. Tako je, zahvaljujući majčinom bratu, zauvek formiran ukus dečaka kome će do dan danas ostati nadimak Luis, po dobrom starom Sačmu.
Foto: V. Danilov
Kad je došlo vreme da svako od braće krene svojim putem, otac je Luisu namenio vojnu karijeru, smatrajući da će mu disciplina u oficirskoj školi isterati muzičke bubice iz glave. Stari je navaljivao, Luis se nije verbalno suprotstavljao ali je terao po svome sve dok roditelji nisu pristali da ga upišu u muzičku školu. Kasnije se još mnogo toga događalo u njegovom životu, ali da ne dužimo suviše - Luis je danas završio prvi stepen na Fakultetu muzičkih umetnosti, na odseku za pedagogiju. Ali, umesto da bude profa u nekoj školi, on je pevač i to od pre nekoliko meseci veoma poznat.
U srednjoj muzičkoj učio je i solo pevanje, a i profesori koji su ga voleli, i želeli mu najbolje, smatrali su da njegov glas nije podesan za operu i da nikada neće dogurati dalje od horiste. Luis je prihvatio savet, tim pre što za operom nikad nije ginuo, ali je nastavio da peva jer ga je srce vuklo, a krv brže strujala čim bi malo ritma doprlo do uha. Očigledno je sudbina već unapred odredila njegov put.
Foto: reprint TV Novosti
Neko vreme pevao je sa grupom "Dan po dan", viđali su ga po kafanama, mogli čak sresti po klubovima u Nemačkoj gde je zabavljao ljubitelje raznih muzičkih žanrova, od džeza do ciganske pesme.
Pročitajte još
Po nagovoru Vlatka Stankovića, privatnog menadžera, došao je u "Euridiku", beogradski dansing gde je zapažen po neobičnoj boji glasa i sklonosti da ponekad, onako za svoju dušu, zapeva neku od starih narodnih pesama u sopstvenom aranžmanu. Tako su "Ne kuni me, ne ruži me majko", "Kaži, kaži libe Stano" i druge dobijale uz osnovni folklorni zvuk i nešto od soula, svinga, ponekad džeza. Nekim prijateljima se to učinilo zanimljivim, pa su ga nagovarali da pošalje snimak Produkciji gramofonskih ploča RTB. Stvar je upalila i Luis je danas njihov ekskluzivac, a prva ploča mu je planula za dvadesetak dana.
Foto: reprint TV Novosti
Što se fizičkog izgleda tiče, zasnovanog na karakterističnoj obrijanoj glavi, s kineskom bradom i brkovima, on je nastao nenamerno. Pred odlazak u vojsku, pre tri godine, obrijao se do glave, zatim je neko vreme pustio kosu ali su ga letnje vrućine naterale da ponovo pribegne onome što je danas već postao njegov zaštitni znak. Uz to je svoju pogolemu figuru kamuflirano egipatskom dugom haljinom, galabijom (svako poređenje sa Demisom Rusosom smatra zlonamernim).
Dakle: neobičan izgled, neobičan glas, neobični aranžmani i "ono nešto":
Foto: reprint TV Novosti
- To nešto je sreća, moja sreća da mogu ono što drugi ne mogu - da dožive katarzu na sceni. Događalo mi se da pevam i plačem, događalo se da pevam i drugi plaču. Pa kad završim pesmu moram da sačekam da se smirim, i da se drugi smire. Oni koji to nisu doživeli ne znaju šta znači kad odjednom osetite neko strujanje kroz kičmu koje se polako penje u grudi i hoće da eksplodira. Mislim da je to "ono nešto" što me čini drukčijim od ostalih. I nije važno što sam sad popularan i što kažu za mene "eno ga Luis". Bio sam srećan i kada toga nije bilo, i biću ako već sutra toga ne bude!
* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz bogate novinske arhive "Novosti", a ovaj tekst je izašao u "TV Novostima" 10. novembra 1982. godine.*
BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
