Pre mesec-dva smo slušali najave kako će ova zima biti više nalik na one na koje smo navikli pre nekoliko decenija, da će biti više snega nego što je bilo uobičajeno proteklih godina, da ćemo već u decembru moći da uživamo u zimskim radostima. Kad ono...
Osim par dana kada je jutarnja temperatura na kratko pala ispod nule, te 12. decembra kada su prve pahulje provejavale u većini gradova, od zime ni traga ni glasa. Nasuprot tome imali smo nekoliko prolećnih dana, sedenja u baštama, uživanja na izletištima, a oni najhrabriji nisu propustili priliku da se u smiraj godine i malo brčkaju u Savskom jezeru na Adi Ciganliji.
Decembar jedan od najtoplijih ikada
Decembar 2020. godine je prema podacima RHMZ bio drugi najtopliji u Srbiji od kada se vrše meteorološka merenja, odmah iza onog iz 1960. godine. Međutim, prvi nezvanični podaci pokazuju da će ovaj decembar, barem u Beogradu, sigurno biti još topliji.
Naime, prosečna maksimalna temperatura u decembru 2020. godine, u prvih 25 dana, iznosila je 7,68 stepeni (kompletnog meseca 8,15), a u istom periodu ove godine ona je bila znatno viša - 8,48 stepeni Celzijusa! A s obzirom da se najavljuje veoma topla i poslednja nedelja u 2022. jasno je da su ugroženi svi rekordi.
- U Srbiji je odstupanje srednje nedeljne temperature vazduha od normale u periodu 1981-2010, bilo u intervalu od 0,1 stepena u Negotinu do +5,6 stepeni na Kopaoniku. Maksimalna temperatura vazduha od 22,2 stepena zabeležena je 16. decembra u Kragujevcu, a najniža minimalna dnevna temperatura od -9 stepeni 20. decembra na Crnom vrhu - saopšteno je iz RHMZ.
Pročitajte još
Ako smo godinama unazad već navikli da decembar u Beogradu prođe bez ili sa veoma malo snega, Kopaonik bez belog pokrivača je ipak potpuno neuobičajen.
Zahlađenja i snega nema na vidiku
Prednovogodišnja atmosfera uveliko je prisutna, mada je nekako teško imati utisak da nam stiže Nova godina na 15 stepeni. A prema prognozama meteorologa, upravo takvo vreme nas očekuje barem u narednih 15 dana!
- Narednih dana i do prolećnih 18 stepeni. U novogodišnoj noći suvo, temperatura u plusu, bez prave zime i snega minimum do dan uoči Božića - poručuje meteorolog Đorđe Đurić.
Kako kaže, narednih dana će biti sunčano i vrlo toplo čak i na planinama, bez snežnog pokrivača.
- Maksimalna temperatura u ponedeljak od 12 do 18°C, u Beogradu do 16°C. U utorak se preko Srbije očekuje premeštanje još jednog oslabljenog hladnog fronta, ali i dalje bez zimskog scenarija. U novogodišnjoj noći biće stabilno i suvo, ponegde i sa maglom, a neće biti ni previše hladno, uz temperature uglavnom od jedan do sedam stepeni - dodaje Đurić.
I sam početak Nove godine obeležiće stabilno, suvo i toplo vreme.
- Prema trenutnim prognozama, narednih desetak dana i dalje nema na vidiku da će doći do zahlađenja u takvom obliku da nas očekuje prava zima sa snegom. Ono što posebmo zabrinjava da se sve planine Srbije i regiona bez snežnog pokrivača i takva situacija očekuje se i do kraja ove i početkom Nove godine. Inače, narednih dana maksimalna temperatura i na planinama bi mogla biti preko 10 stepeni.
S njim se slaže i Marko Čubrilo iz Novog Sada.
- Oko 27. i 30. decembra su moguća dva prolazna pogoršanja uz slabije padavine i manje zahlađenje. Početak 2023. doneće nam nastavak relativno toplog vremena, dok je posle 5. januara moguća promena globalnih sinoptičkih trendova koja bi mogla da nas uvede u hladniji deo zime - kaže Čubrilo.
Po njegovim proračunima za doček nas očekuje suvo i prohladno vreme.
- Početak 2023. donosi dominaciju anticiklona uz suvo i toplo vreme osim u maglovitim predelima. Maksimumi uglanvom od +6 do +15 stepeni. Trenutno se posle 5. januara nazire moguća promena koja bi nas mogla uvesti u znatno hladniji deo zime, ali koliko hladniji, pod uslovom da do te promene zaista i dođe, za sada nije moguće precizirati - zaključio je Čubrilo.
Doček na +16, ali i na -18 stepeni
Zime u Srbiji su prepune kontrasta, od sibirskih do prolećnih dana, pa smo tako 1. januar 1982. u Beogradu dočekali praktično u kratkim rukavima jer je živa u termometru dostigla 18,2 stepena Celzijusovih, baš koliko je izmereno i poslednjeg dana 2009. Ekstremno topao početak godine imali smo i 1962. (17,6 stepeni).
Na drugoj strani, pamte se i “debeli” minusi kakvi su zabeleženi 1923. kada je 31. decembra bilo 16,5 stepeni ispod nule, iako postoji podatak da je prvog dana 1888, kada su i počela merenja temperature na ovim prostorima, bilo još hladnije, čak -18,4 stepena.
U poslednjoj deceniji najhladniji je bio doček 2015. kada je minimalna temperatura u novogodišnjoj noći u Beogradu iznosila čak -12,7 stepeni. Međutim, pamti se i doček 2010. kada je minimalna temperatura bila čak 8,4 stepena. U plusu. Poprilično prijatno bilo je i lane, na prelazu iz 2021. u 2022. izmerena su tri stepena, a 1. januara su izletišta bila prepuna jer je temperatura “dogurala” do 15 stepeni!
Iako mnogi smatraju da pahulje za doček Nove godine upotpunjuju idilu i čine je romantičnom, Beograd je u poslednjih sedam decenija imao tek nešto više od dvadesetak dočeka sa snegom. Visina snežnog pokrivača je 1954. godina bila 31 centimetar, a 1969. sneg se zadržao ceo decembar.
Kako je istakao Slobodan Sovilj, meteorolog RHMZ, načelnik Nacionalnog centra za hidrometeorološki sistem rane najave i upozorenja, počev od 1953. do danas, snega za Novu godinu u Beogradu bilo je svake treće godine u proseku.
- I ovaj trend je poslednjih decenija narušen i broj dočeka sa snegom je znatno ređi u odnosu na drugu polovinu 20. veka. Tako je poslednja Nova godina sa snegom u Beogradu bila 2014. na 2015. godinu, za doček 2015. kada je bilo 10 centimetara snega i kada je zaista veći deo grada dočekao Novu godinu na veoma niskim temperaturama, između -15 i -10 stepeni. Nakon toga Nove godine u Beogradu su bile bez snega – kaže Sovilj.
Upola manje hladnih dana nego pre 60 godina
On dodaje da trenutno ni u planinskim predelima nema snega i očekuje se da se takva situacija zadrži do kraja godine. Kako kaže, ova zima bi trebalo da bude toplija od proseka sa pozitivnim odstupanjem temperature od jedan do dva stepena, a broj očekivanih mraznih dana u nižim predelima je od 40 do 65.
- Pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, kada smo imali mnogo jače zime, prosečan broj mraznih dana tokom jedne zimske sezone bio je od 100 do 108, dakle, znatno veći. Sa klimatskim promenama, početkom 2000. taj broj je pao na oko 85, a poslednjih godina je još manji. I u skladu s tim je i trenutna prognoza RHMZ za nastupajuću sezonu, koja kaže od 40 do 65 mraznih dana. Očekuje se i od sedam do 20 ledenih dana u nižim predelima i to je manji broj u odnosu na uobičajene i karakteristične vrednosti tokom perioda od pre pet ili šest decenija - kaže Sovilj.
Muke za hotelijere i trgovce
Nisu samo mališani ti koji sa velikim nestrpljenjem iščekuju neki ozbiljniji sneg, već pravu zimu prizivaju i mnogi trgovci i ugostitelji.
Po ovakvom vremenu, na primer, niko ni ne pomišlja na kupovinu sanki, skija i slične zimske sportske opreme, a skoro da nisu potrebne ni debele zimske jakne, o cipelama za snežne smetove da i ne govorimo. Trenutno deblja jesenja kolekcija sve odrađuje.
Iako je smeštaj u skoro svim zimskim centrima za novogodišnje praznike rasprodat, hotelijerima je najvažniji sneg tokom januara kada su zimski školski raspusti, te nije mali broj onih koji bi u slučaju da se planine ne zabele (ne računamo veštački sneg) mogao da se opredeli za odlazak na neku drugu lokaciju ili barem odlaganje odmora za “neka snežnija vremena”.
Doček od 2010.
NAPOMENA: godina i minimalna temperatura 1. januara
2022. +3,0
2021. +1,6
2020. -1,4
2019. +0,4
2018. +1,8
2017. -3,8
2016. -7,3
2015. -12,7
2014. +2,6
2013. +-3,5
2012 . -0,5
2011. -8,6
2010. +8,4
(Blic)
BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
