CEO SVET MI SE SRUŠIO: Anabela progovorila o tragediji koja joj je obeležila život

Anabela je progovorila o najvažnijim segmentima života koji su je, kako je sama istakla, učinili jakom, ali doveli i do zdravstvenog problema sa kojim se uspešno izborila.

Anabela je rođena kao plod ljubavi mame Srpkinje Jadranke i tate Bošnjaka Ahmeda, međutim, u njenoj trećoj godini se desio preokret, roditelji se razilaze, mama odlazi, Anabela ostaje sa ocem iako se zvanično razvode tek kasnije, kada je Anabela imala sedam godina.

- S obzirom na to da sam bila jedinica i da sam odrastala maltene sama, iako je kuća bila puna rođaka, uvek sam se osećala usamljeno. Teško su mi padali ti momenti kada oca nije bio tu zbog posla, a mama je već imala svoju porodicu. Ako uzmem u obzir da sam toliko ljubavi imala i da sam rasla u tako jednoj zdravoj sredini, kada kažem zdravoj to je od jutra do večeri trčkaranje po ulicama, skrivanje po nekim budžacima zarad igre, polje jagoda koje je bilo ispred moje kuće... Dođeš prljav kući pa i zaspiš takav jer si slatko umoran, ne žalim ni za čim. I svi ti momenti koji su me na momenat i boleli i možda nekad u nekom momentu malo i opteretili i definisali drugačije u nedostatku da kažem te porodice na okupu ja opet mogu da kažem da svoje roditelje nisam videla da se svađaju, da se ne podnose. I pored svega, u provinciji gde je moj otac ostao sa detetom, gde žena odlazi od kuće sa drugim muškarcem on nikada nije dao nijedna ružna reč da se kaže za moju majku i beskrajno sam mu zahvalna na tome - priča Anabela sećajući se detinjstva.

Majka joj nije bila blizu, a pevačica iskreno kaže kako je taj period doživljavala:

- Sa tugom i sa boli. Danas sam puno bolje, kako je znalo to nekada da me zaboli, ali jednostavno shvatila sam da je to moj put i da možda ne bih bila jaka kao što jesam da je bilo drugačije. Puno puta mi je falila, naravno, ona me je po njenom mišljenju ostavila u sigurnoj kući sa ocem gde ne može ništa da mi fali, ali ne može ništa da zameni ni oca ni majku detetu. Bilo je zaista momenata kada sam patila i to je ostavilo dosta traga, ali ja sam uvek znala da se izborim za sebe i naučila sam evo sa 48 godina da sam definitvno sama svoj čovek. Divno je imati muškarca i roditelje na koje možeš da računaš i decu, ali ja sam ipak neko ko prvenstveno kreće od sebe, ako sam ja dobro, sve je dobro oko mene. Shvatila sam da je to moja svrha i radim na tome da to što duže i što kvalitetnije traje.

Sa 14 godina ostavlja svoj voljeni grad i odlazi u Sarajevo gde upisuje turističku školu, zatim prelazi u gimnaziju ali joj se događa ljubav...

- Pokojni Nikola je ostavio neizbrisiv trag u svakom smislu te reči. Ako sam nešto tako iskonski čisto doživela da se nije uspelo isprljati ni po kojoj osnovi to je onda to. To je nešto što me je obeležilo i definisalo u tom smislu da večito tragam za tim nekim odnosom poput tog sa njim. Ne mogu da kažem, na žalost, da sve ostalo do sada što sam imala, nije uspelo da se na neki način poremeti, a to sa njim je ostalao tako... Na najružniji način smo istrgnuti jedno drugom - sa setom u glasu kaže Anabela.

On je kao sportista odlučio da ide u Švajcarsku, a Anabela je krenula sa njim i to sa svojih nepunih 17 godina.

- Rođendan 17. sam slavila kod njega u Švajcarskoj. Mi smo bili komšije u Goraždu i svi smo se poznavali. Moji roditelji su jako cenili njegove. Mi smo se zajedno vratili na odmor koji je on imao, a tada je već u Goraždu buknulo, to je bilo nekih prvih mesec dana rata, ali mi to nismo shvatali ozbiljno, mislili smo da će sve to brzo da prođe, kao ništa od toga, znamo kako smo tamo živeli, ma pokoškali se... Na žalost, to ga je i odvelo na to mesto događaja gde je završio svoj život tragično jer je verovao da je to nešto prolazno i bezazleno. Otišao je da vidi svoje roditelje koji su tada bili tamo i poginuo - kaže iskreno Anabela i dodaje:

- Taj bol ne može da se opiše. Ceo svet se srušio.