POGIBIJA ZABORAVLJENOG HEROJA SRBIJE: Potonuo sa brodom, u stavu mirno i pozdravljajući zastavu otadžbine

Na nemački napad na Kraljevinu Jugoslaviju i brzu kapitulaciju zemlje u Aprilskom ratu, danas se obično gleda sa rezervom i blagim osećajem empatije zbog načina i vremena na koji je on izgubljen.

Ipak, i taj kratkotrajni rat kakve god bile njegove posledice, imao je svoje heroje čiji podvizi nisu bili ništa manje vredni i veliki kao oni iz ustaničkog vremena ili Prvog svetskog rata.

Takva je i priča o nepravedno skrajnutom i relativno skoro otkrivenom herojstvu poručnika bojnog broda prve klase, Aleksandru Beriću (1906-1941). Iako je u istorijskim i vojnim krugovima poznata, šira javnost ga slabije poznaje.

Pročitajte još

TUŽNA SUDBINA: Ko je Mile koji ide lajkovačkom prugom?

21:14

IŠAMARAO ČERČILA: Ovako je nastala legenda o Voji Tankosiću

16:28

MRAČNA STRANA TURAKA: Nisu svi porobljeni odvođeni u janjičare

20:43

POVRATAK KRIGERA: Ko je bio zloglasni Kraus iz filma "Vera"

17:27

Iznenadni i brz napad nacističke avijacije u zoru 6. aprila, naveo je vojni vrh zemlje da sve rodove stavi u službu protivvazdušne borbe. Rečna flotila tadašnje vojske imala je dvostruki zadatak. U vrlo nezavidnoj poziciji morala je da štiti povlačenje vojske prema unutrašnjosti zemlje, a sa druge strane imala je zadatak i da svojim artiljerijskim oruđima sprečava nalete bombarderskih eskadrila.

Granični sektor Dunava u rejonu Bezdana, branio je tada monitor Drava. Ovaj ratni brod činila je posada od 77 članova posade pod komandom Aleksandra Berića.

O dešavanjima na brodu govore nam sećanja nekolicine preživelih mornara, za čiju priču je javnost saznala tek 1998. godine.

Pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu među mornarima ratne flotile primljena je sa ogorčenjem i negodovanjem. Oficiri i vojnici nisu se slagali sa podaničkom politikom i taj čin smatrali su izdajom zemlje. Međutim samo dva dana kasnije, vest o vojnom puču i raskidanju podrške Trojnom paktu vojnici su dočekali sa oduševljenjem. Ipak, vojnici su bili svesni da mogu da očekuju samo jedno - nemački napad.

Stoga su već tih dana prešli na ratni položaj i spremno čekali razvoj događaja i očekivana dejstva.

Vest o bombardovanju Beograda 6. aprila primili su telegramom i odmah po komandi krenuli ka rejonu Bezdana u svrhu zaštite granice.

Za svojih šest dana neprekidnog dejstva oborili su i teško oštetili preko 20 aviona i dva patrolna broda Sila osovine. Bila je to danonoćna borba prkosnih mornara koji nisu želeli da odustanu ili da se predaju.

Zajednički stav je bio - oboriti ili optetiti što više namečkih aviona i da se živi ne predaju neprijatelju. Ostali su na brodu čak i kada ih je komandant razrešio zakletve.

Tog kobnog 12. aprila 1941. godine, 12 nemačkih aviona u niskom letu obrušilo se na zonu dejstva njihove odbrane. Cilj jurišnih aviona bio je potapanje "Drave". Jedan za drugim obrušavali su se ka monitoru. Artiljerija je uspela da proredi njihove uzastopne nalete ali pogibija njenog osoblja i nedostatak municije uticao je sve slabije na pokušaj otpora.

Šesta bomba koja je pogodila monitor potpuno je onesposobila njeno kretanje i stvorila pukotine u koje je počela da prodire voda.

Monitor je počeo da tone, a komandant posade Aleksandar Berić preživelim mornarima naredio je napuštanje broda.

Posada je u početku odbijala napuštanje broda, i čak je u trenucima potanjanja uspela da pogodi jedan avion. Vreme je curelo a sekunde su bile u pitanju.

Komdandant broda Aleksandar Berić ostao je pribran i odgovoran do kraja. Preživelim i ranjenim mornarima naredio je iskakanje u vodu. Oni su, svesni nemogućnosti svakog daljeg otpora i borbe za goli život skočili u vodu, ali kada su poslednji put okrenuli pogled prema monitoru koji je potačao, šokirao ih je prizor.

Komandant Berić stajao je na tonućem monitoru pored zastave koja se još uvek vijorila. Časni oficir ostao je da skočna zajedno sa svojim brodom - dostojanstveno. Prema sećanju preživelih poslednji trenutak u kom je viđen bio je momenat u kom je Berić pozdravljao zastavu.

Brod je potonuo, a "silueta" herojski i prkosno stradalog Aleksandra Berića nadživela je rat i ostala podsednik novim generacijama na to kako se voli i brani svoja zemlja.

OTRGNUTI OD ZABORAVA

Podvig mornara „Drave“ dugo vremena bio je gotovo zaboravljen. Da ga u potpunosti ne pokrije veo zaborava, pobrinuo se kontraadmiral u penziji Boško Antić. Na njegovu incijativu porodici kapetana Berića je 2000. godine dodeljeno priznjanje, a tada je i baza mornarice u Novom Sadu ponela ime heroja Berića.

2017. godine u prisustvu članova državnog i vojnog vrha u Novom Bečeju podignuta je spomen bista poručniku bojnog broda Aleksandru Beriću. Takođe, jedna ulica u tom mestu nosi njegovo ime.