Počelo je pretežno sa diskusijama u kojima se iskazivala briga za zdravlje ljudi, sa akcentom na generacije koje dolaze. Podaci o vremenu koje provodimo za računarima ili telefonima predstavljani su kao zabrinjavajući i o, kako ih danas stručno nazivaju, "gejmerima" se pričalo uglavnom iz ugla zavisnosti.
Nije mnogo vode proteklo Dunavom, a stvari su se umnogome promenile. Paralelno sa terminom "zavisnosti" u raspravama se pominju i termini "profesionalni igrači", "gejmeri", a odnedavno i - "potencijalni učesnici na Olimpijskim igrama"
Iako je mala verovatnoća da "e-sport igre" budu zastupljene već na OI u Parizu 2024. godine, takav konačan ishod dileme da li "gejming" treba uvrstiti među olimpijske discipline - veoma je izvestan. U prilog tome ide i podatak da je Međunarodni olimpijski komitet (MOK) pre nepunih mesec dana najavio "Olympic Esports Series 2023" - "E-sport Olimpijadu" koja će se održati od 22. do 25. juna u "Suntec centru" u Singapur, gde će biti uvršteno ukupno devet sportskih simulacija.
Kako napraviti razliku i podvući crtu koja razdvaja "zavisnike od tehnologije" i "profesionalne igrače"? I kakva je situacija u Srbiji?
Foto: N. Skenderija, Z. Jovanović, V. Danilov
Prema istraživanjima s kraja prošle godine, od ukupnog broja građana starijih od 18 godina čak 46,4 odsto su gejmeri. Za većinu, još iznenađujući podatak je da je odnos žena i muškaraca u toj brojci gotovo - izjednačen.
- Podatak da 46,4 odsto Srbije staje u red gejmera je sam po sebi impresivan. Ja sam takve rezultate i očekivao, takvi su i globalni trendovi gde su ranije rađena istraživanja. Profesionalni igrači, e-sportisti provode u proseku osam-devet sati igrajući. Udeo žena je praktično izjednačen sa muškarcima, odnosno 43.5 odsto gejmera su dame i projekcije su da će se odnosi potpuno izjednačiti u narednim godinama - kaže za "Nportal.com" Nebojša Rosić iz "Game changer-a", strateškog partnera najvećeg gejming festivala u ovom delu Evrope "Games.con"
Podaci o udelu "gejmera" u određenim starosnim grupama u Srbiji
* 18-29 godina: 60,6 odsto
* 40-49 godina: 59,5 odsto
* stariji od 66 godina: 23,2 odsto
Posebno se u raspravama navodi briga za najmlađe i koliko oni vremena provode za računarima igrajući igre.
Foto: N. Skenderija, Z. Jovanović, V. Danilov
- Neophodno je da budemo oprezni i umereni, kao što je uostalom slučaj i sa mnogim drugim stvarima koje koristimo. Razvoj tehnologija utiče i na to kako ćemo i u kojoj količini konzumirati sadržaje koje koristimo za zabavu, obrazovanje, posao... Danas tinejdžeri, u zavisnosti od uzrasta, otprilike provode između šest-sedam sati dnevno ispred ekrana, dok provode manje od dva sata igrajući video igre - dodaje Rosić.
Udeo "gejmera" u Srbiji po regionima
* Beograd 49,1 odsto
* Vojvodina 48,6 odsto
* Južna i istočna Srbija 46,1 odsto
* Šumadija sa zapadnom Srbijom 42,4 odsto
Dilema je da li se porasta "gejminga" treba plašiti ili to donosi i dobre aspekte po društvo u celini.
Foto: N. Skenderija, Z. Jovanović, V. Danilov
- Principi gejminga su primenjivi u stvarnom svetu. Ideje iz procesa "gejmifikacije" predstavljaju jedan od potencijalno najefikasnijih oruđa za unapređenje mnogih delatnosti, od rada - do učenja. "Gejming" filozofiju možemo da primenimo u gotovo svakoj industriji, čime, između ostalog, postižemo da najrutinski zadatak postane izazovan i nagrađivan. Neki od gejmifikacijskih elemenata su poeni, značke i rang liste - smatra Rosić.
BONUS VIDEO:
