Prvi horor film snimljen kod nas je "Leptirica" (1973) ,a to je i prvi horor film koji spominje i Đorđe Milosavljević, kreator serije "Kalkanski krugovi" pričao je jednom prilikom o verovanjima i hororima u domaćem filmu i mitologiji kao i stvarima koje su ga inspirsale za njegovu seriju:
- "Leptirica" ne može da se zaboravi, kao uostalom ni "Sveto mesto", koje se pak oslanja na Gogoljevu prozu.
Što se tiče samih "Kalkanskih Krugova", prvo pitanje koje se postavlja jeste da li je samo ime preuzeto iz mitologije ili je deo mašte autora.
- "Kalkanski krugovi" su izraz koji postoji samo u fiktivnom Dolu. Ipak, on nije potpuno izmišljen. "Izdvojenici", odnosno ljudi oboleli od gube, držani su u prostoru koji je bio omeđen živim krečom, prosipanim unaokolo radi sprečavanja širenja bolesti - a te tragove u Dolu zovu zaštitnim, "kalkanskim krugovima". Ovaj motiv opisan je i u priči Milovana Đilasa "Gubavac", koja se dešava u Crnoj Gori za vreme austrijske okupacije tokom Prvog svetskog rata, i govori o Lazaru, koga vode na mestu gde, kao oboleo od gube, treba da provede ostatak života.
Baba Guba je misteriozno biće iz serije i kako je jedan od likova nazvao rođak Baba Roge.
Pročitajte još
- Saša u seriji spominje vezu sa Baba Rogom, ali bih je ja sad malo dopunio. Baba Guba jeste ustvari mlađa sestra Čume, odnosno Baba Kuge. Čuma je personifikacija demona kuge, koja u liku starice duge kose dolazi nepozvana u kuću, te poslovično jede malu decu... inače voli da se na tavanu kupa u drvenom koritu i češlja. Ukućani mogu da se od nje odbrane samo tako što će je umesto Čuma zvati Kuma, praviti se da ne primećuju njenu gadnu narav, uslužiti je za stolom i čekati da ode. U odnosu na Čumu, Baba Guba je jedan izuzetno pristojan demon.
Ono što je u seriji zastupljeno i ima svoj zasebni deo priče, ali ne samo i u seriji već i svuda oko nas u realnom životu, jeste narodna medicina i verovanja da ćemo travkama, čajevima i blatom sve izlečiti.
- Najzanimljivije priče o biljkama i mitologiji svakako možete da nađete kod Veselina Čajkanovića. On piše i o kruški, kao drvetu na čijim granama žive veštice, i o orahu čiji plodovi treba da nahrane mrtve… što ne bi trebalo da čudi, pošto su još pitagorejci zaključili da jezgro oraha neobično liči na ljudski mozak. Takođe, Čajkanović piše i da koprivom možete da se branite od različitih demona i da je zbog toga dobro stavljati je pod jastuk trudnice. Zato očekujem da u Dolu Bora redovno stavlja koprive ispod jastuka ćerke Milanke… Na kraju, pošto je ovaj april zasad tako ružan i hladan, treba da gledamo trnjine. Kako se veruje, kad one procvetaju, počinje pravo proleće.
Autori popularne serije za lokaciju ciljano su odabrali mesto za koje narod od ranije vezuje priče i verovanja o nesvakidašnjim pojavama. Naime, mesto "epicentra" Kalkanskih krugova odigrava se na ostacima srednjevekovnog manastira Kasteljan iz 14. veka koji se nalazi na obroncima Bukulje. NJegov nastanak vezuje se kralja Dragutina, ali tek u 15. veku despot Stefan podiže kupolu i manastir dostiže pun sjaj i značaj.
Dva veka kasnije, manastir biva srušen pod naletom Turaka i takav ostaje do danas. Vidljivi su samo donji delovi manastirske crkve. Zanimljivo je da su ljudi dolazili na ruševine jer su verovali da boravak na tom mestu i molitva mogu da izleče kožna oboljenja, naročito ona najteža poput gube odnosno lepre.
Na osnovu toga, vidi se da sadržaj serije prati autentičnost lokacije ali i tradicije koje se vekovima pripovedaju o ovom mestu.
BONUS VIDEO:
