U velikom prvomajskom intervjuu za „Večernje Novosti“ pevač priča kako se „bori“ sa pelenama i ostalim roditeljskim obavezama, šta za njega predstavlja Kosovo i Metohija gde je nedavno krstio dete, kao i u kakvim je odnosima sa Svetlanom Cecom Ražnatović koja čeka još jedno unuče posle vesti o Anastasijinoj trudnoći.
- Damjan je tatina slika, na mene liči. Savršeno se osećam i iz dana u dan je sve lepše. Da sam znao da je ovako, možda bih i ranije pravio dete. Ipak, mislim da je sin došao u pravom momentu, kada sam ostvario potpunu zrelost. Obavljam sve što mogu oko njega. Menjam pelene, radim gotovo sve poslove oko klinca i ništa mi nije teško – ni da se budim, ni da ga perem. Zaista uživamo supruga Jelena i ja u druženju s njim - započinje Radanović razgovor za „Večernje Novosti“.
Kako uspevate da uklopite privatne i poslovne obaveze? Mogu li da se dogovore „Sloba tata“ i „Sloba pevač“?
- Teško mi je da radim u ovom trenutku i jedva čekam da se vratim kući sa nastupa. Voleo bih da što više vremena provodim sa Damjanom, pogotovo dok je ovako mali, posle kad odraste biće mi žao. Od prvog trena sam se bukvalno zaljubio u to dete, u meni su se probudile emocije za koje nisam ni znao da ih imam. Svakome bih to poželeo – započinje Radanović razgovor za „Večernje novosti“.
Poznati ste po humanitarnom radu, naročito kada su akcije za decu sa Kosova i Metohije. Šta za vas predstavlja Kosmet i zašto ste odlučili da svog naslednika krstite tamo?
- Naučio sam da je greh govoriti o milosrđu. Svi treba da se trudimo da budemo što bolji ljudi, da pomažemo kad god možemo i da obavezno o tome ćutimo. Manastir Svetih vrača Kozme i Damjana u Zočištu je jedno od mojih omiljenih mesta. Po tom manastiru smo sinu i dali ime pa smo ga tamo i krstili.
Da li će biti novih pesama, radite li nešto na tom planu?
- Radim na novim pesmama već dugo. Teško je naći dobre pesme. Ne želim da razočaram publiku i iz tog razloga sam prolongirao izdavanje albuma. Sada smo pri kraju i verujem da je ovaj album bolji od predhodnog. Shvatio sam vremenom da je nakon svake dobre pesme odgovornost sve veća. Možda je najlakše bilo izdati prvi album. Svaki sledeći trebalo bi da bude bolji od predhodnog.
Da li u vašim pesmama ima autobiografskih momenata?
- Ne doživljavam muziku i tekstove na taj način, pevam ono što mi se sviđa i što mislim da publika očekuje od mene. Svakako da u većini pesama, i mojih i tuđih, postoje delovi u kojima mogu da se pronađem, to je zapravo i poenta muzike. Ali, da bi numera bila autobigrafska trebalo bi da je sam napišem. Pesma "Stari" je jedina do sada koja priča moju životnu priču, o mom pokojnom ocu, i autor sam tog teksta.
Ceca vas je od početka karijere podržala, još dok vas je zapazila u „Pinkovim Zvezdama“ i nije tajna da ste u dobrim odnosima. I u njenoj porodici su stigle prinove, nedavno je Veljko Ražnatović dobio sina, a pevačica čeka i treće unuče pošto je Anastasija u drugom stanju.
- Želim im svu sreću ovog sveta. Ceca je jedna od retkih javnih ličnosti koja je uvek govorila lepo o meni, nije menjala mišljenje ni kada se u mom životu svašta dešavalo. NJena podrška mi jednako znači i danas. Imam veoma visoko mišljenje o Ceci i celoj njenoj porodici, pevao sam i na Veljkovoj proslavi nedavno. Bio sam mlad i nisam imao veliko iskustvo u pevanju kada sam se prijavio u takmičenje "Pinkove Zvezde", u tom momentu svaka podrška i lepa reč uticala je na moje samopouzdanje. A, ja sam taj vetar u leđa dobijao on naše najveće zvezde. Čak me je 2015. pozvala na koncert kao specijalnog gosta. Ne bih ništa promenio u mojoj karijeri, smatram da su sve odluke bile ispravne i da sam upravo zbog svih tih spletova okolnosti danas ovde gde jesam.
Šta za vas predstavlja praznik rada? Kako ste ga provodili u detinjstvu i kako sada izgleda ovaj dan u vašem domu?
- Prvi maj me uopšte ne interesuje. Ne pridajem nikakav značaj tom prazniku.
Na Evrosong samo sa pesmom „Momče sa Kosova“
Za desetak dana u Liverpulu počinje 67. po redu „Pesma Evrovizije“ (od 9. do 13. maja), a Sloba Radanović nema nameru da je gleda. Kako kaže, ne interesuje ga događaj koji je zapravo političi, a ne muzički kako se predstavlja.
- Zaista me ne zanima to takmičenje. Možda bih pre 10-15 godina i prihvatio da idem na Evrosong, ali danas je to potpuno izvitoperena manifestacija. Sada bih na Evroviziju mogao da odem samo sa pesmom „Momče sa Kosova“ (Ja sam rođen tamo dole) koja govori o našoj južnoj pokrajini. Jedino takve pesme oni zaslužuju, pošto su počeli da promovišu sve što ne treba da se promoviše. To je postalo obično ruglo od takmičenja, čast izuzecima. Politika na Evroviziji odavno vodi glavnu reč, to nije muzičko nadmetanje – jasan je Radanović.