Radivoj Mrđa je tokom radnog veka u opštini Novi Beograd venčao više od 10.000 parova, pa i Brenu i Cecu. Sada otkriva koje se to matrice u ponašanju iznova ponavljaju na venčanjima među mladencima i njihovim roditeljima, koje neverovatne situacije nikad neće zaboraviti, ali i kako se on osećao kad je trebalo da se oženi.
Za početak, Radivoj Mrđa opisuje scenu poput onih iz filmova – kada je prvi i jedini put čuo jedno „ne“.
- Sve je izgledalo uobičajeno, ali kada je mladoženja trebalo da da svoj odgovor – rekao je ‚ne‘ i samo izašao iz sale. Možete misliti taj šok. U sali je bilo jedno 60-70 ljudi, i njenih i njegovih, plus oni koji su ostali ispred jer nisu mogli da uđu svi. Mlada se ukočila. Ne znam kako je preživela.
Da sve bude šokantnije, posle mesec dana su se pojavili ponovo pred njim.
- Došli su opet da se venčaju za mesec dana. Tad su bili samo oni i kumovi. Nisam hteo ništa da pitam, bilo mi je samo da potpišu, a posle nek rade šta hoće. A on je tad bio miran kao bubica.
Pročitajte još
Ali da ne bude da su samo muškarci pred oltarom nepouzdani…
- Desilo se da je pred venčanje mladin bivši dečko došao na motoru i ona sedne i pobegne s njim.
Tu nije kraj neverovatnim prizorima jer mlada hoće da zbriše i ako se već venčala.
- S drugim jednim parom koji sam venčao desilo se da je mlada posle početka svadbe iz hotela liftom pobegla. Tad je mladoženjin otac uzeo mikrofon od muzike, zamolio sve njene goste da odu, a njegove da ostanu i provesele se jer su se rešili takve loše žene. Posle sam čuo da su gosti bili kao na parastosu, ali nakon par čaša svi se jesu zaista veselili do duboko u noć.
Mrđa priča i kako se dešavalo da mladenci i kumovi znaju da je venčanje, a ostali nemaju pojma šta se sprema.
- Budući supružnici izmisle neki povod za okupljanje i možete misliti onda kakav je izraz lica tih ljudi kad krene venčanje. Šok tih roditelja je neverovatan. Mladoženjina majka je tad rekla – ovo samo moj sin može da priredi.
Taj odnos majke i mladoženje je posebna priča. Mrđa poput pravog psihologa, iz svoje povlašćene pozicije, kao na skeneru vidi presek porodičnih i familijarnih odnosa, ono što drugi obično ne primete.
- Kad krene čestitanje, mladoženjin otac, recimo, krene da čestita snaji, a mladoženjina majka iskoristi gužvu i preskoči sve i zagrli sina, ljubi ga majka. Svaka to uradi. A kad se ćerka udaje, uvek otac, kad joj priđe da čestita, nema mlade kojoj bidermajer ne počne da se trese u rukama. Tad joj otac stavi glavu pored svoje i ne pušta.
Uzavrela atmosfera ume da bude i kad dođe na red prezime.
- Na jednom venčanju koje je bilo u velikom restoranu svi su mislili da će mlada uzeti njegovo prezime. Međutim, ona se izjasnila da mladoženjino prezime dodaje na svoje. Tad je mladoženjin otac viknuo pred svima – stani malo, matičaru, šta je bre ovo, ko ovo plaća!
Za kraj, Mrđa priča i kako je bilo kad se i sam venčavao.
- Moja supruga je u to vreme isto bila matičarka. I bilo je pitanje ko će da nas venča. Rešili smo da to bude opština Stari grad jer je na pola puta između moje i njene opštine. A s druge strane nije lako biti. Od tada uvek drugim očima gledam mladoženju. Svi smo mi bili na stotinama venčanja, ali na svom je ipak najteže.
(Zadovoljna.rs)