Mali broj pacijenata, kada je bezbednost lekova u pitanju, razmišlja o temperaturi na kojoj čuva lekove i kako bi spoljašnja temperatura mogla da utiče na njih, a u toku leta, ključno je da se uzme u obzir uticaj visoke temperature vazduha na medikamente, upozorava magistar farmacije spec. Jasna Anđelković, iz Farmaceutske komore Srbije. Ona kaže da je najbolje "sklonište" za čuvanje lekova, osim onih koji zahtevaju hlađenje (temperaturu od -2 do -8 stepeni, hladno i suvo mesto, daleko od toplote, hladnoće, vlage ili svetlosti.
-Većinu lekova treba čuvati na temperaturi od 25 stepeni - objašnjava magistar Anđelković. - To znači da ormarići za lekove u kupatilu ili na vrhu frižidera nisu najbolji izbor. Bolji izbor je spavaća soba, orman u hodniku ili ostava.
Lekovi se proizvode u vrlo specifičnim uslovima, a uslovi koji su previše topli ili hladni mogu izazvati promenu aktivnih sastojaka, upozorava naša sdagovornica. Ekstremna temperatura ili vlažnost mogu dovesti do oslobađanja proizvoda razgradnje ili nečistoća koje se formiraju u lošim uslovima skladištenja. Naša sagovornica sugeriše da je praćenje preporuka proizvođača za pravilno čuvanje lekova od suštinskog značaja za očuvanje aktivnog sastojka i sprečavanje gubitka efikasnosti lekova:
- Insulin, na primer, mora se čuvati u frižideru dok se ne otvori, a nakon toga treba ga čuvati na sobnoj temperaturi. Lekovi protiv epilepsije, lekovi za srce ili hormonska terapija, ne bi trebalo da se izlažu toploti u bilo kom trenutku, jer visoka temperatura može da promeni njihovu efikasnost. Često nema vidljivih promena na lekovima koji su izgubili efikasnost usled nepravilnih uslova skladištenja, ali uvek se preporučuje da potražite promenu boje, neobične mirise ili promene u obliku ili premazu koji mogu biti pokazatelji narušenog integriteta leka.
Skladištenje lekova nije jedina stvar koju treba uzeti u obzir tokom leta. Fotoosetljivost, hemijski izazvana promena na koži, može biti izazvana određenim lekovima, obično se pojavljuje kao izraženija opekotina od sunca.
Pročitajte još
- Mnogi uobičajeni lekovi mogu povećati rizik od fotosenzitivne reakcije, kao što su lekovi protiv akni (izotretinoin), analgetici (naproksen, ibuprofen, piroksikam, ketoprofen), antibiotici (doksiciklin, tetraciklin, ciprofloksacin, levofloksacin, sulfametoksazol-trimetoprim), antifungalni lekovi (grizeofulvin, vorikonazol), antihistaminici (cetirizin, loratadin, difenhidramin), lekovi za snižavanje holesterola (atorvastatin, simvastatin), lekovi za dijabetes (glipizid, gliburid), diuretici (hidrohlorotiazid, hlortalidon, furosemid) - navodi magistar Anđelković.
Kako veliki broj lekova koji ovde nisu navedeni takođe mogu izazvati fotosenzitivnost, preporuka je da se obavezno konsultujte sa svojim farmaceutom o svim mogućim neželjenim efektima pre upotrebe bilo kog leka.
- Kada su putovanja u pitanju, ako idete avionom, obavezno držite lekove u ručnom prtljagu, a ne u prijavljenom prtljagu, tako ćete izbeći rizik da lekovi budu izloženi ekstremnim promenama temperature, a i biće vam pri ruci ako zatrebaju u toku puta - kaže naša sagovornica. - Bilo da putujete avionom ili automobilom, ako je potrebno da ponesete lekove koji zahtevaju hlađenje, stavite ih u termo torbe i futrole za prenos lekova.
Nikako u kontaktu sa ledom
Ako putujete automobilom i želite da stavite lekove koji zahtevaju hlađenje, kao recimo insulin, u ručne frižidere, naša sagovornica preporučuje da pazite da lek ne bude u direktnom kontaktu sa kockama leda ili hladnim pakovanjem koji bi mogli da izazovu da lek bude izložen niskim temperaturama.
Da biste to sprečili, umotajte lek u krpu pre nego što ga stavite u ručni frižider. Kada putujete automobilom držite lekove van prtljažnika ili kaseta blizu volana, gde temperatura može porasti iznad one na otvorenom. Obavezno ponesite lekove sa sobom kad god napuštate vozilo.
BONUS VIDEO:
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
