Kada temperatura naglo poraste, ne smemo zaboraviti da to utiče ne samo na naše telo, već i na naše mentalno zdravlje. Istraživanja nedvosmisleno pokazuju da osećaj pregrevanja, između ostalog, snažno utiče na naše kognitivne sposobnosti i raspoloženje.
Foto: N. Fifić
Povišeni nivoi kortizola uzrokovani porastom temperature izazivaju odgovor na stres koji nas može učiniti razdražljivim i nemirnim. Parasimpatički nervni sistem, koji održava naše telo mirnim, postaje manje aktivan na višim temperaturama, što nas čini podložnijim stresu.
Tokom toplotnog talasa, mentalni problemi se intenziviraju.
Uobičajeni efekti visokih temperatura na mentalno zdravlje uključuju osećaj letargije, nesanicu, povećanu razdražljivost, bes, anksioznost, depresiju i stres. Iako ovi psihološki odgovori mogu izgledati kratkotrajni, oni mogu imati dugoročne posledice .
Studija iz 2022. objavljena u časopisu "JAMA Psychiatry" proučavala je više od dva miliona ljudi i otkrila da se tokom vrućih dana broj poseta hitnoj pomoći zbog problema sa mentalnim zdravljem značajno povećava. Posete zbog zloupotrebe supstanci, anksioznosti, poremećaja raspoloženja i šizofrenije povećavaju se svakog leta tokom toplotnih talasa.
Pročitajte još
Visoke temperature smanjuju našu produktivnost
Skokovi temperature takođe mogu uticati na san i poremetiti funkcionisanje neurotransmitera u mozgu, što direktno utiče na naše kognitivnesposobnosti i produktivnost na poslu, školi i kući .
Foto: Profimedia
Studija iz 2018. ispitivala je uticaj klimatizacije na kognitivne sposobnosti mladih ljudi koji su živeli u spavaonicama tokom toplotnog talasa. Neki učenici su uživali u udobnosti centralne klimatizacije, koja je održavala temperaturu u njihovim sobama na prijatnih 21 stepen.
Drugi su boravili u prostorijama bez klime, gde su temperature porasle i do dvadeset sedam stepeni. Tokom dve nedelje, učenici su svakog jutra radili niz testova na svojim telefonima. Oni koji su boravili u pregrejanim sobama imali su konstantno niže rezultate.
Druga studija je pokazala da je produktivnost na radnom mestu najveća na temperaturi vazduha od oko 22 stepena Celzijusa, dok produktivnost počinje da opada na 25 stepeni. Nalazi ovih studija ukazuju na smanjenu sposobnost jasnog, brzog i efikasnog razmišljanja kada je naše telo pregrejano.
Ne zaboravite da pijete dovoljno vode.
Foto: Profimedia
Iako svi to znamo, vredi napomenuti da je važno da ostanete dobro hidrirani, jer to može pomoći u ublažavanju uticaja visokih temperatura na mentalno zdravlje. Dehidracija je uobičajena tokom perioda ekstremnih temperatura i može pogoršati mentalne probleme. Mnogi ljudi potcenjuju koliko tečnosti treba da piju kada se mnogo znoje ili provode vreme na otvorenom. Određeni lekovi takođe mogu doprineti ili pogoršati dehidraciju.
Čak i jedan stepen može pogoršati depresiju i anksioznost
Moramo razumeti da klimatske promene utiču ne samo na životnu sredinu, već i na naše fizičko i mentalno zdravlje. Nedavno istraživanje objavljeno u časopisima "Lancet i Nature Climate Change" pokazalo je da porast temperature od samo jednog stepena može pogoršati depresiju, anksioznost i povećati stopu samoubistava, prenosi Psychology today.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
